Old/New Testament

Јосифова браћа се враћају у Египат

43 А у земљи је и даље владала тешка глад.

² Када су појели жито које су донели из Египта, отац им рече: »Вратите се и купите нам још мало хране.«

³ Али Јуда му рече: »Онај човек нас је озбиљно упозорио: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘ ⁴ Ако си вољан да нашег брата пошаљеш с нама, ићи ћемо и купити ти хране. ⁵ Али ако нећеш да га пошаљеш, нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘«

⁶ Тада Израел упита: »Зашто сте ме увалили у ову невољу рекавши том човеку да имате још једног брата?«

⁷ »Потанко нас је испитивао о нама и нашој породици«, одговорише они. »‚Је ли вам отац још жив?‘, ‚Имате ли још којег брата?‘ и ми смо му само одговарали на питања. Откуд смо могли да знамо да ће рећи: ‚Доведите свога брата‘?«

⁸ Тада Јуда рече свом оцу Израелу: »Пошаљи дечака са мном, и одмах ћемо кренути, да преживимо и ми, и ти, и наша нејач, а не да помремо. ⁹ Ја ти јемчим за њега, мене сматрај одговорним. Ако ти га не вратим, целог живота ћу бити крив пред тобом. ¹⁰ Да нисмо одуговлачили, могли смо већ двапут да се вратимо.«

¹¹ Тада им њихов отац Израел рече: »Ако тако мора да буде, онда овако урадите: Ставите у торбе најбоље плодове ове земље и однесите их оном човеку на дар: мало балсама, мало меда, зачина и смирне, пистаћа и бадема. ¹² И понесите двоструко више новца, јер треба да вратите новац који вам је стављен назад у џакове – можда је то била нека грешка. ¹³ Поведите и свог брата и одмах крените оном човеку. ¹⁴ Нека Бог Свесилни учини да вам се онај човек смилује, па пусти и вашег другог брата и Венијамина да се с вама врате. А ја, ако останем без деце – останем.«

¹⁵ Тако браћа узеше дарове и двоструко више новца, поведоше Венијамина, па одмах одоше у Египат и стадоше пред Јосифа.

¹⁶ Када је Јосиф видео Венијамина с њима, рече свом домоуправитељу: »Одведи ове људе мојој кући, закољи једно живинче и спреми га, јер ће они јести са мном у подне.«

¹⁷ Онај учини као што му је Јосиф рекао и одведе браћу у Јосифову кућу. ¹⁸ Они се уплашише када су их одвели у Јосифову кућу.

Мислили су: »Довели су нас овамо због новца који нам је онај први пут био стављен назад у џакове. Напашће нас, савладати и учинити од нас робове, и узеће наше магарце.«

¹⁹ Зато приђоше Јосифовом домоуправитељу и обратише му се на улазу у кућу.

²⁰ »Господару«, рекоше, »ми смо већ једном долазили да купимо хране, ²¹ а у коначишту, кад смо отворили своје џакове, сваки од нас је нашао свој новац одозго у свом џаку – у пуном износу. Сада смо тај новац донели са собом. ²² А донели смо и још новца да опет купимо хране. Не знамо ко нам је ставио наш новац у џакове.«

²³ »Не узнемиравајте се«, рече он. »Не бојте се. Ваш Бог, Бог вашег оца, ставио је благо у ваше џакове. Ваш новац је стигао до мене.«

Онда им изведе Симеона.

²⁴ Потом их домоуправитељ уведе у Јосифову кућу, даде им воде да оперу ноге, а њиховим магарцима даде крме. ²⁵ Они припремише дарове за Јосифа када дође у подне, јер су чули да ће ту обедовати. ²⁶ Када је Јосиф дошао кући, они му дадоше дарове које су унели у кућу и поклонише му се до земље.

²⁷ Он их упита како су, па рече: »Како је ваш стари отац, о коме сте ми причали? Је ли још жив?«

²⁸ »Твој слуга, наш отац, још је жив и здрав«, одговорише они, па му се дубоко поклонише.

²⁹ Јосиф их добро погледа и виде међу њима Венијамина, сина своје мајке, па упита: »Је ли ово ваш најмлађи брат, онај о коме сте ми причали?«

Онда рече: »Нека Бог буде милостив према теби, синко.«

³⁰ Силно узбуђен што види свога брата, Јосиф изјури напоље, јер само што није заплакао. Уђе у једну одају, па се тамо исплака.

³¹ Када се умио, изађе, па рече, савлађујући се: »Послужите јело.«

³² Њега послужише одвојено, његову браћу одвојено, и Египћане који су с њим јели одвојено. Египћани не би могли да једу с Јеврејима, јер би им то било одвратно. ³³ Браћа поседаше пред њим према својој старости, од прворођеног до најмлађег. И само су се згледали у чуду. ³⁴ Када су им доносили јела са Јосифове трпезе, Венијаминов оброк био је пет пута већи од свих осталих. Тако су се с њим гостили.

Сребрни пехар у џаку

44 Јосиф заповеди свом домоуправитељу: »Напуни џакове ових људи храном, колико год могу да понесу, и сваком одозго у џак стави његов новац. ² А мој пехар, онај сребрни, стави одозго у џак најмлађега, заједно с новцем којим је платио жито.«

И овај учини као што је Јосиф рекао.

³ Када је свануло, отпремише браћу и њихове магарце на пут.

⁴ Док још нису одмакли далеко од града, Јосиф рече свом домоуправитељу: »Сместа пођи за оним људима, па кад их стигнеш, кажи им: ‚Зашто узвраћате зло за добро? Зашто сте украли сребрни пехар мога господара?^{[a] 5} То је пехар из кога мој господар пије и који му служи за гатање. Учинили сте зло!‘«

⁶ Када их је домоуправитељ стигао, он им понови све ове речи, ⁷ а они му на то рекоше: »Зашто нам тако говориш, господару? Далеко било да ми, твоје слуге, учинимо тако нешто! ⁸ Чак смо ти из Ханаана вратили онај новац који смо нашли одозго у нашим џаковима. Зашто бисмо онда крали сребро или злато из куће твога господара? ⁹ Ако се то нађе код једнога од нас, твојих слугу, тога убијте, а ми остали ћемо постати твоји робови, господару.«

¹⁰ »Добро кажете«, рече он. »Али нека буде овако: Код кога се нађе пехар, тај ће постати мој роб, а остали ће бити слободни.«

¹¹ Тада сваки од њих брзо спусти свој џак на земљу и отвори га. ¹² Домоуправитељ претражи џакове почевши од најстаријег брата, а завршивши код најмлађег. И пехар се нађе у Венијаминовом џаку. ¹³ На то они раздреше своју одећу, па сви натоварише своје магарце и вратише се у град.

¹⁴ Када су Јуда и његова браћа ушли у Јосифову кућу, он је још био тамо.

Они падоше ничице пред њим, ¹⁵ а он им рече: »Шта сте то урадили? Зар не знате да се човек као ја бави гатањем?«

¹⁶ »Шта да ти кажемо, господару?« одврати Јуда. »Шта да кажемо? Како да докажемо да смо недужни? Бог је разоткрио кривицу нас, твојих слугу. Ми смо сада твоји робови, господару – ми и онај код кога се нашао твој пехар.«

¹⁷ Али Јосиф рече: »Далеко било од мене да тако нешто учиним! Само ће човек код кога се нашао пехар постати мој роб, а ви остали се у миру вратите свом оцу.«

¹⁸ Тада му Јуда приђе и рече: »Молим те, господару, допусти мени, своме слузи, да ти нешто кажем и не љути се на мене, свога слугу, иако си раван самом фараону. ¹⁹ Ти си, господару, питао нас, своје слуге: ‚Имате ли оца или брата?‘ ²⁰ и ми смо одговорили: ‚Имамо старог оца, а он има још једног сина, најмлађег, који му се родио у старости. Брат му је мртав и само је он остао од синова своје мајке, и отац га воли.‘ ²¹ Ти си онда рекао нама, својим слугама: ‚Доведите ми га, да га и ја видим.‘ ²² А ми смо ти, господару, рекли: ‚Дечак не може да остави оца, јер ако га остави, отац ће умрети.‘ ²³ Али ти си рекао нама, својим слугама: ‚Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, не излазите ми на очи!‘ ²⁴ Кад смо се вратили твом слузи, мом оцу, рекли смо му шта си ти, господару, казао. ²⁵ Наш отац тада рече: ‚Вратите се и купите нам још мало хране‘, ²⁶ а ми рекосмо: ‚Не можемо да идемо. Ићи ћемо само ако наш најмлађи брат пође с нама, јер не смемо оном човеку на очи без свог најмлађег брата.‘ ²⁷ Твој слуга, наш отац, рече нам: ‚Знате да ми је жена родила два сина. ²⁸ Један је отишао од мене, и ја сам рекао: »Сигурно је растрган на комаде«, и нисам га више никад видео. ²⁹ Ако ми и овога одведете, па га снађе неко зло, отераћете моју седу главу јадну у Шеол.‘

³⁰ »Ако се сад ја вратим твом слузи, мом оцу, па мој отац, чији је живот уско повезан са дечаковим, ³¹ види да дечак није с нама, умреће. Тако ћемо ми, твоје слуге, отерати седу главу нашег оца тужну у Шеол. ³² Ја, твој слуга, зајемчио сам свом оцу за дечака. ‚Ако ти га не доведем назад‘, рекао сам, ‚целог живота ћу бити крив пред тобом!‘ ³³ Зато, господару, дај да ја, твој слуга, останем овде место дечака као твој роб, а ти дечака пусти да се врати са својом браћом. ³⁴ Јер, како да се вратим свом оцу ако дечак није са мном? Не бих могао да гледам јад који би га снашао.«

Јосиф се открива браћи

45 Јосиф није више могао да се савлађује пред својим слугама, па повика: »Нека сви изађу!« Тако никог није било с Јосифом када је открио својој браћи ко је. ² Али толико гласно је плакао да су га и Египћани чули, па се за то сазнало и на фараоновом двору.

³ Јосиф рече својој браћи: »Ја сам Јосиф! Је ли ми отац још жив?«

Али они се толико запрепастише да нису могли да му одговоре.

⁴ Тада им Јосиф рече: »Приђите.«

Када су пришли, рече: »Ја сам ваш брат Јосиф, онај кога сте продали у Египат! ⁵ Али не узрујавајте се и не љутите се на себе што сте ме овамо продали, јер Бог ме је пред вама послао да се сачувају животи. ⁶ Већ две године влада глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. ⁷ Бог ме је послао пред вама, да би вам великим избављењем спасао живот и омогућио вам да преживите^[b]. ⁸ Тако ме нисте овамо послали ви, него Бог. Он ме поставио за највишег фараоновог службеника^[c], за господара над свим фараоновим домом и за владара над целим Египтом.

⁹ »А сада пожурите назад моме оцу и реците му: ‚Твој син Јосиф каже овако: Бог ме поставио за господара над целим Египтом. Дођи к мени без оклевања. ¹⁰ Живећеш у гошенском крају и бићеш ми близу – ти, твоја деца и унуци, твоја ситна и крупна стока, и све што имаш. ¹¹ Ја ћу се тамо старати о теби, јер долази још пет година глади. Тако нећете оскудевати ни ти, ни твоји укућани, нити ико твој.‘

¹² »Сами можете својим очима да се уверите, као и ваш брат Венијамин, да то заиста ја с вама разговарам. ¹³ Испричајте мом оцу о свој части која ми је указана у Египту и о свему што сте видели. И брзо ми доведите оца овамо!«

¹⁴ Онда загрли свога брата Венијамина и заплака, а и Венијамин је плакао у његовом загрљају. ¹⁵ Потом плачући изгрли и изљуби сву своју браћу. После тога се његова браћа испричаше с њим.

¹⁶ Када је до фараоновог двора дошла вест да су стигла Јосифова браћа, фараон и његови службеници се обрадоваше.

¹⁷ Фараон рече Јосифу: »Кажи својој браћи: ‚Урадите овако: Натоварите своје животиње храном, па се вратите у Ханаан. ¹⁸ Онда доведите свог оца и своје породице мени, а ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се науживати обиља ове земље.‘

¹⁹ »А наређује ти се и да им кажеш: ‚Урадите овако: Узмите себи неколико кола из Египта за своју нејач и жене, па поведите свог оца и дођите. ²⁰ Не жалите за својим стварима, јер ће најбоље у целом Египту бити ваше.‘«

²¹ И Израелови синови учинише тако. Јосиф им даде кола, као што је фараон заповедио, и хране за пут. ²² Свакоме од њих даде ново одело, а Венијамину даде три стотине сребрњака и пет одела. ²³ А ово посла свом оцу: десет магараца натоварених оним најбољим што има у Египту, десет магараца натоварених житом, хлебом и намирницама за његов пут.

²⁴ Онда отпреми своју браћу и на одласку им рече: »Не свађајте се на путу!«

²⁵ Тако они кренуше из Египта и стигоше свом оцу Јакову у Ханаан.

²⁶ Када су му рекли: »Јосиф је жив! И влада над целим Египтом!« Јаков се пренерази и не поверова им. ²⁷ Али, када су му испричали све што им је Јосиф рекао и када је видео кола која је Јосиф послао да га одвезу, њихов отац Јаков живну духом.

²⁸ Тада Израел рече: »Уверио сам се! Мој син Јосиф је жив. Ићи ћу да га видим пре него што умрем.«

²⁴ Када су фарисеји то чули, рекоше: »Овај истерује демоне само помоћу Веелзевула, демонског владара!«

²⁵ Али Исус је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено и неће опстати ниједан град или дом који је против себе подељен. ²⁶ Па ако Сатана истерује Сатану, онда је он против себе подељен. Како ће, дакле, опстати његово царство? ²⁷ И ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије. ²⁸ Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божијег Духа, онда вам је дошло Божије царство.

²⁹ »Или, како може неко да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже? Тек тада ће моћи да му опљачка кућу.

³⁰ »Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа. ³¹ Зато вам кажем: биће опроштен људима сваки грех и вређање, али им неће бити опроштено вређање Духа. ³² И ако неко каже нешто против Сина човечијега, биће му опроштено. Али, ако каже против Светога Духа, неће му бити опроштено ни на овом свету ни у будућем.«

Дрво и његов плод

(Лк 6,43-45)

³³ »Узгајите добро дрво, па ће му и плод бити добар; или, узгајите рђаво дрво, па ће му и плод бити рђав – јер, дрво се познаје по свом плоду. ³⁴ Змијски породе! Како можете, кад сте зли, да говорите било шта добро? Јер, уста говоре оно чега је срце препуно. ³⁵ Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло. ³⁶ Али кажем вам: људи ће за сваку некорисну реч коју изговоре одговарати на Дан суда. ³⁷ Јер, на основу својих речи бићеш оправдан и на основу својих речи осуђен.«

Јонин знак

(Мк 8,11-12; Лк 11,29-32)

³⁸ Тада му рекоше неки учитељи закона и фарисеји: »Учитељу, желимо да нам покажеш знак.«

³⁹ А он им одговори: »Зао и прељубнички нараштај тражи знак, али никакав знак му неће бити дат, осим знака пророка Јоне. ⁴⁰ Јер, као што је Јона три дана и три ноћи био у утроби морске немани, тако ће и Син човечији три дана и три ноћи бити у срцу земље. ⁴¹ Нинивљани ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди. А овде је неко већи^[a] од Јоне. ⁴² Краљица Југа ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи од Соломона.«

Повратак нечистог духа

(Лк 11,24-26)

⁴³ »Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка, али га не налази. ⁴⁴ Тада каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘ И врати се и нађе кућу празну, пометену и сређену. ⁴⁵ Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре. Исто ће бити и са овим злим нараштајем.«

Исусова мајка и браћа

(Мк 3,31-35; Лк 8,19-21)

⁴⁶ Док је Исус још говорио народу, његова мајка и браћа стајали су напољу желећи да с њим говоре.

⁴⁷ Неко му рече: »Ено твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да говоре с тобом.«

⁴⁸ А Исус рече ономе који му је то рекао: »Ко је моја мајка и ко су моја браћа?«

⁴⁹ Онда показа руком на своје ученике, па рече: »Ево моје мајке и моје браће. ⁵⁰ Јер, ко год извршава вољу мога Оца, који је на небесима, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«