Old/New Testament

Сарина смрт

23 Сара је живела 127 година. ² Умрла је у Кирјат-Арби, то јест Хеврону, у Ханаану, а Авраам уђе да је ожали и оплаче.

³ Када је устао од своје покојне жене, Авраам рече Хетитима: ⁴ »Ја сам међу вама дошљак и насељеник. Продајте ми овде место за сахрањивање, да могу да сахраним своју покојницу.«

⁵ Хетити му одговорише: ⁶ »Чуј нас, господару. Ти си моћан поглавар међу нама. Сахрани своју покојницу у нашој најбољој гробници. Ниједан од нас неће ти ускратити своју гробницу да у њој сахраниш своју покојницу.«

⁷ На то Авраам устаде и поклони се народу оне земље, Хетитима, ⁸ па им рече: »Ако хоћете да ми дозволите да овде сахраним своју покојницу, онда ме саслушајте и заузмите се за мене код Ефрона сина Цохаровог, ⁹ да ми прода пећину Махпелу, која припада њему, а налази се на крају његовог поља. Нека ми је прода по пуној цени, да ми буде место за сахрањивање међу вама.«

¹⁰ А Ефрон је седео са осталим Хетитима и он одговори Аврааму пред свим Хетитима који су дошли на капију његовог града: ¹¹ »Не, господару. Чуј ме: Дајем ти поље и дајем ти пећину која је на њему – дајем ти то у присуству мојих сународника. Сахрани своју покојницу.«

¹² Авраам се опет поклони народу оне земље, ¹³ па рече Ефрону пред њима: »Молим те да ме саслушаш. Платићу ти колико поље вреди. Прихвати моју понуду, да могу тамо да сахраним своју покојницу.«

¹⁴ А Ефрон одговори Аврааму: ¹⁵ »Чуј ме, господару. Та земља вреди четири стотине шекела^[a] сребра, а то није ништа ни за мене ни за тебе. Сахрани своју покојницу.«

¹⁶ Авраам се сложи с Ефроном и измери му сребра колико је овај поменуо пред осталим Хетитима: четири стотине шекела сребра трговачке мере.

¹⁷ Тако Ефроново поље у Махпели близу Мамре – и поље и пећина на њему и све дрвеће унутар његових међа – пређоше ¹⁸ у Авраамово власништво у присуству свих Хетита који су дошли на градску капију. ¹⁹ После тога Авраам сахрани своју жену Сару у пећини на пољу Махпели близу Мамре, то јест Хеврона, у Ханаану.

²⁰ Тако то поље и пећина на њему пређоше од Хетитâ у Авраамово власништво као место за сахрањивање.

Исаак и Ревека

24 Авраам је већ био веома стар, и ГОСПОД га је у свему благословио.

² Он рече најстаријем слузи у своме дому, оном који је управљао свим његовим имањем: »Стави руку под моје бедро ³ и закуни ми се ГОСПОДОМ, Богом неба и земље, да мом сину нећеш за жену довести неку од кћери Ханаанаца, међу којима живим, ⁴ него да ћеш отићи у моју земљу, мојој родбини, и тамо наћи жену за мог сина Исаака.«

⁵ »А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу?« упита га слуга. »Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си дошао?«

⁶ »Нипошто не води мог сина онамо!« рече Авраам. ⁷ »ГОСПОД, Бог неба, који ме извео из дома мога оца и земље моје родбине, говорио је са мном и заклео ми се: ‚Твом потомству ћу дати ову земљу.‘ Он ће пред тобом послати анђела да би ти могао оданде да доведеш жену за мог сина. ⁸ А ако та жена не буде хтела да пође овамо с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве коју си ми дао. Али, мог сина нипошто не води тамо!«

⁹ Тада слуга стави руку под бедро свога господара Авраама и закле му се.

¹⁰ Потом узе десет камила из крда свога господара и оде, носећи са собом сваковрсних добара свога господара, па се запути у Арам Нахарајим, у Нахоров град. ¹¹ Испред града натера камиле да клекну поред једног бунара. Било је предвечерје, време када жене излазе да захвате воде.

¹² Он рече: »ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, дај ми да успем данас и покажи љубав према мом господару Аврааму. ¹³ Ево, стојим поред овог извора, а кћери житељâ града излазе да захвате воде. ¹⁴ Нека девојка којој кажем: ‚Молим те, спусти свој крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле‘ – нека она буде та коју си одредио за свога слугу Исаака. По томе ћу знати да си показао љубав мом господару.«

¹⁵ И још пре него што је он завршио молитву, изађе Ревека са својим крчагом на рамену. Она је била кћи Бетуела, сина Милке и Авраамовог брата Нахора. ¹⁶ Девојка је била врло лепа и била је девица. Она сиђе до извора, напуни крчаг и опет се попе горе.

¹⁷ Слуга јој потрча у сусрет, па јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага.«

¹⁸ »Пиј, господару«, рече она, па брзо спусти крчаг на руку и даде му да пије.

¹⁹ Када се напио, она рече: »И твојим камилама ћу захватати воде док се не напију«.

²⁰ И она брзо испразни крчаг у појило, па отрча назад до бунара да захвати још воде. Тако је захватила воде за све његове камиле. ²¹ А слуга је ћутао и помно је посматрао, да види да ли је ГОСПОД учинио да његов пут буде успешан или није.

²² Када су се камиле напојиле, човек извади златан носни прстен тежак једну беку^[b] и две златне наруквице тешке десет шекела^[c], ²³ па је упита: »Молим те, реци ми чија си кћи? Има ли у дому твога оца места за нас да преноћимо?«

²⁴ Она му одговори: »Ја сам кћи Бетуела, кога је Милка родила Нахору«, ²⁵ па додаде: »Код нас има сламе и крме у изобиљу, а и места за вас да преноћите.«

²⁶ Слуга се тада дубоко поклони ГОСПОДУ, ²⁷ говорећи: »Благословен ГОСПОД, Бог мога господара Авраама, што мога господара није лишио своје љубави и верности. ГОСПОД ме је водио путем до дома рођакâ мога господара.«

²⁸ Тада девојка отрча и ово исприча укућанима своје мајке. ²⁹ А Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван отрча до Авраамовог слуге на извору, ³⁰ јер је видео носни прстен и наруквице на рукама своје сестре Ревеке и чуо је како прича шта јој је онај човек рекао. Када је стигао до Авраамовог слуге, нађе га како стоји крај камила близу извора, ³¹ па му рече: »Дођи, ти кога је ГОСПОД благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.«

³² И Авраамов слуга уђе у кућу. Са камила поскидаше товар и донеше сламе и крме, а слузи и његовим људима воде да оперу ноге.

³³ Онда му простреше да једе, али он рече: »Нећу да једем док не кажем оно што имам да кажем.«

А Лаван рече: »Кажи.«

³⁴ Он рече: »Ја сам Авраамов слуга. ³⁵ ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради. ³⁶ А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има. ³⁷ Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим. ³⁸ Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘ ³⁹ Ја сам онда упитао свога господара: ‚А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном?‘ ⁴⁰ А он ми је одговорио: ‚ГОСПОД, пред којим живим чинећи његову вољу^[d], послаће с тобом анђела и учинити твој пут успешним, и ти ћеш за мог сина наћи жену из мога братства и из породице мога оца. ⁴¹ Тада ћеш, када дођеш моме братству, бити слободан од моје заклетве. Чак ако ти је они и не дају, бићеш слободан од моје заклетве.‘

⁴² »Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан. ⁴³ Ево, стојим крај овог извора. Ако нека девојка изађе да захвати воде и ја јој кажем: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага«, ⁴⁴ а она ми каже: »Пиј, а ја ћу захватити воде и за твоје камиле« – нека она буде та коју је ГОСПОД одредио за сина мога господара.‘ ⁴⁵ И још пре него што сам завршио ову молитву у себи, изашла је Ревека са крчагом на рамену. Сишла је до извора и захватила воде, а ја сам јој рекао: ‚Молим те, дај ми да пијем.‘ ⁴⁶ Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле.‘ Тако сам пио, а она је напојила и камиле. ⁴⁷ Онда сам је упитао: ‚Чија си кћи?‘ А она је рекла: ‚Ја сам кћи Нахоровог сина Бетуела, којег му је родила Милка.‘ Тада сам јој ставио прстен на ноздрву и наруквице на руке, ⁴⁸ па се дубоко поклонио ГОСПОДУ. Благословио сам ГОСПОДА, Бога мога господара Авраама, који ме је водио правим путем, да нађем унуку брата мога господара за његовог сина. ⁴⁹ А сада, ако хоћете да покажете љубав и верност мом господару, кажите ми. А и ако нећете, кажите ми, да знам на чему сам.«

⁵⁰ »Пошто ово долази од ГОСПОДА«, одговорише Лаван и Бетуел, »ми не можемо да ти кажемо ни овако ни онако. ⁵¹ Ево Ревеке пред тобом – узми је и иди. Нека постане жена сина твога господара, као што је ГОСПОД наложио.«

⁵² Када је чуо шта су рекли, Авраамов слуга се поклони ГОСПОДУ до земље. ⁵³ Онда изнесе накит од сребра и злата и одећу и даде их Ревеки, а и њеном брату и мајци даде скупе дарове. ⁵⁴ Потом он и људи који су били с њим узеше да једу и пију, и тамо преноћише.

Када су ујутро устали, слуга рече: »Пустите ме да се вратим свом господару.«

⁵⁵ А Ревекини брат и мајка рекоше: »Нека девојка остане с нама још десетак дана, а онда нека иде.«

⁵⁶ Али слуга им рече: »Не задржавајте ме сад кад је ГОСПОД учинио да мој пут буде успешан. Пустите ме да се вратим свом господару.«

⁵⁷ А они рекоше: »Позваћемо девојку и питаћемо је шта она мисли.«

⁵⁸ Тако позваше Ревеку и упиташе је: »Хоћеш ли да идеш с овим човеком?«

А она одговори: »Хоћу.«

⁵⁹ Тада они отпремише своју сестру Ревеку са њеном дојкињом и Авраамовим слугом и његовим људима.

⁶⁰ И благословише Ревеку рекавши јој:

⁶¹ Онда се Ревека и њене слушкиње спремише, узјахаше камиле и пођоше са Авраамовим слугом. Тако слуга узе Ревеку и оде.

⁶² А Исаак је био дошао из Беер-Лахај-Роија, јер је живео у Негеву. ⁶³ Када је једне вечери изашао у поље да се прошета, диже поглед и угледа камиле како се приближавају.

⁶⁴ А и Ревека диже поглед и угледа Исаака, па сиђе са своје камиле ⁶⁵ и упита Авраамовог слугу: »Ко је онај човек у пољу који нам долази у сусрет?«

»То је мој господар«, одговори слуга.

На то она узе свој вео и покри се.

⁶⁶ Тада слуга исприча Исааку све што је учинио. ⁶⁷ Исаак уведе Ревеку у шатор своје мајке Саре, и она му постаде жена. У љубави према њој Исаак нађе утеху после мајчине смрти.

Не судите

(Лк 6,37-38, 41-42)

7 »Не судите, да се не би судило вама. ² Јер, каквим судом судите, таквим ће се и вама судити; и каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.

³ »Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку? ⁴ Како можеш да кажеш своме брату: ‚Дај да ти извадим трун из ока‘, кад је у твом оку брвно? ⁵ Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.

⁶ »Не дајте псима оно што је свето и не бацајте своје бисере пред свиње, да их не изгазе ногама, па се окрену и растргну вас.«

Молите, тражите, куцајте

(Лк 11,9-13)

⁷ »Молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се. ⁸ Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.

⁹ »Који би од вас своме сину, кад га замоли да му да хлеба, дао камен? ¹⁰ Или му, кад га замоли да му да рибу, дао змију? ¹¹ Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш Отац, који је на небесима, дати добрих дарова онима који га замоле. ¹² Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима, јер то је Закон и Пророци.«

Уска и широка врата

(Лк 13,24)

¹³ »Уђите кроз уска врата. Јер, широка су врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који кроз њих улазе. ¹⁴ О, како су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало је оних који га налазе.«

Дрво и његови плодови

(Лк 6,43-44)

¹⁵ »Чувајте се лажних пророка. Они к вама долазе у овчијем руху, а изнутра су грабежљиви вуци. ¹⁶ Препознаћете их по њиховим плодовима. Зар се грожђе бере са трна или смокве са чичка? ¹⁷ Исто тако, свако добро дрво доноси добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове. ¹⁸ Добро дрво не може донети рђаве плодове, ни рђаво дрво добре плодове. ¹⁹ Свако дрво које не доноси добре плодове, одсеца се и баца у ватру. ²⁰ Дакле, препознаћете их по њиховим плодовима.«

Никад вас нисам познавао

(Лк 13,25-27)

²¹ »Неће сваки који ми говори: ‚Господе, Господе‘, ући у Царство небеско, него онај који извршава вољу мога Оца, који је на небесима. ²² Многи ће ми онога Дана рећи: ‚Господе, Господе, зар нисмо пророковали у твоје име? Зар нисмо истеривали демоне у твоје име? И зар нисмо у твоје име чинили многа чуда?‘ ²³ Тада ћу им отворено рећи: ‚Никад вас нисам познавао. Одлазите од мене, ви који чините безакоње!‘«

Два темеља

(Лк 6,47-49)

²⁴ »Стога је сваки који слуша моје речи и извршава их сличан мудром човеку који је своју кућу сазидао на стени. ²⁵ Паде киша и наиђе бујица, и ветрови дунуше и обрушише се на ту кућу, али она се не сруши, јер јој је темељ био на стени. ²⁶ А сваки који слуша моје речи и не извршава их, сличан је лудом човеку који је своју кућу сазидао на песку. ²⁷ Паде киша и наиђе бујица, и ветрови дунуше и сручише се на ту кућу, и она се уз силан тресак сруши.«

²⁸ Када је Исус завршио своју беседу, народ се дивио његовом учењу, ²⁹ јер их је учио као онај који има власт, а не као њихови учитељи закона.