Old/New Testament

Установљење Пасхе

12 ГОСПОД рече Мојсију и Аарону у Египту: ² »Нека вам овај месец буде први међу месецима, нека вам буде први месец у години. ³ Овако кажите целој израелској заједници: ‚Десетог дана овог месеца нека сваки човек узме једно јагње или јаре за своју породицу – једно за свако домаћинство. ⁴ Ако је неко домаћинство сувише мало да би појело цело јагње или јаре, нека га подели с најближим суседом, узимајући у обзир број укућана и колико сваки може да поједе. ⁵ Животиња коју изаберете нека буде мужјак од годину дана и без мане. Узмите је било од оваца било од коза. ⁶ Чувајте је до четрнаестог дана овог месеца, а тада нека сви у израелској заједници у сутон закољу своју животињу. ⁷ Онда нека узму њене крви и њоме премажу оба довратка и надвратак куће у којој ће је јести. ⁸ Месо, испечено на ватри, нека једу исте ноћи, са бесквасним хлебом и горким биљем. ⁹ Не једите сирово месо, ни скувано у води, него само оно испечено на ватри заједно с главом, ногама и утробом. ¹⁰ Ништа од животиње немојте да оставите до јутра. Ако нешто остане до јутра, то спалите. ¹¹ А овако ћете је јести: опасаних бокова, са обућом на ногама и са штапом у руци. Једите је журно. То је ГОСПОДЊА Пасха.

¹² »‚Те ноћи ћу проћи Египтом и побити све првенце у Египту – и људе и стоку. Ја, ГОСПОД, извршићу казну и над свим египатским боговима. ¹³ А крв ће бити знак за вас на кућама у којима се налазите. Када видим крв, проћи ћу изнад вас, па ће вас заобићи пошаст уништења када ударим Египат.

¹⁴ »‚Нека вам тај дан буде за спомен. Славите га као ГОСПОДЊУ светковину, славите га из поколења у поколење – то је трајна уредба.‘«

Празник бесквасног хлеба

¹⁵ »‚Седам дана једите бесквасни хлеб. Већ првог дана уклоните квасац из својих кућа, јер ко год од првог до седмог дана буде јео нешто с квасцем, тај нека се одстрани из Израела. ¹⁶ Првог дана одржите свети сабор, а исто тако и седмог дана. Тих дана не обављајте никакав посао, изузев спремања јела за сваког од вас – једино то можете чинити. ¹⁷ Славите Празник бесквасног хлеба, јер сам баш тог дана извео ваше чете из Египта. Славите тај дан из поколења у поколење – то је трајна уредба. ¹⁸ У првом месецу једите бесквасни хлеб од вечери четрнаестога дана до вечери двадесет првог дана. ¹⁹ Седам дана нека се квасац не затекне у вашим кућама. Јер, ко год буде јео нешто с квасцем, тај нека се одстрани из израелске заједнице, био он дошљак или рођен међу вама. ²⁰ Не једите ништа с квасцем. Где год живели, бесквасни хлеб једите.‘«

Прва Пасха

²¹ Мојсије сазва све израелске старешине и рече им: »Идите и одаберите по јагње или јаре за своје породице и закољите пасхалну животињу. ²² Узмите струк исопа, умочите га у крв која је у чинији, па крвљу из чиније премажите надвратак и оба довратка. Нека нико не излази на врата своје куће до јутра. ²³ Када ГОСПОД буде пролазио да побије Египћане, видеће крв на надвратку и оба довратка, па ће проћи изнад тих врата и неће дати Затирачу да уђе у ваше куће и побије вас.

²⁴ »Држите се ових налога као трајне уредбе за вас и ваше потомке. ²⁵ Када уђете у земљу коју ће вам ГОСПОД дати као што је обећао, вршите овај обред. ²⁶ А када вас деца упитају: ‚Шта вам значи овај обред?‘, ²⁷ ви им одговорите: ‚То је пасхална жртва ГОСПОДУ, који је прошао изнад кућа Израелаца у Египту и поштедео наше укућане када је убијао Египћане.‘«

Народ се тада дубоко поклони Богу.

²⁸ И Израелци учинише онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону.

Десета пошаст: смрт египатских првенаца

²⁹ У поноћ ГОСПОД поби све првенце у Египту, од прворођеног сина фараона који седи на престолу до прворођеног сина сужња у тамници, као и све првине стоке. ³⁰ Те ноћи устадоше фараон, сви његови службеници и сви Египћани, и Египтом се разлеже силан лелек, јер није било куће у којој није било мртваца.

Фараон пушта Израелце да оду из Египта

³¹ Те исте ноћи фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Спремите се! Одлазите од мог народа, и ви и Израелци! Идите и служите ГОСПОДУ као што сте тражили. ³² Узмите своју ситну и крупну стоку као што сте тражили, и идите. А и мене благословите.«

³³ Египћани почеше да наговарају Израелце да што пре оду из земље.

»Јер«, говорили су, »иначе ћемо сви изгинути.«

³⁴ Народ узе своје тесто пре него што је квасац био додат и понесе га на плећима у наћвама умотаним у одећу. ³⁵ Израелци учинише као што им је Мојсије био рекао и затражише од Египћана предмете од злата и сребра и одећу. ³⁶ А ГОСПОД је учинио да народ нађе милост у очима Египћана, па им ови дадоше оно што су тражили. Тако опљачкаше Египћане.

Израелци одлазе из Египта

³⁷ Израелци кренуше на пут из Рамзеса ка Сукоту. Било их је око шест стотина хиљада који су ишли пешице, не рачунајући жене и нејач. ³⁸ А с њима пође и мноштво људи мешаног порекла, као и огромна стада ситне и крупне стоке.

³⁹ Од теста које су понели из Египта пекли су бесквасне лепиње. Тесто је било без квасца, јер су били истерани из Египта, па нису имали времена да себи припреме јело за пут.

⁴⁰ Израелци су у Египту живели четири стотине тридесет година. ⁴¹ Када се навршило четири стотине тридесет година, баш тог дана, све ГОСПОДЊЕ чете изађоше из Египта. ⁴² Пошто је ГОСПОД ту ноћ пробдео да их изведе из Египта, та ноћ је за све Израелце ноћ ГОСПОДЊЕГ бдења из поколења у поколење.

Прописи о Пасхи

⁴³ ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Ово су прописи о Пасхи: Нека је не једе ниједан туђинац, ⁴⁴ а роб купљен новцем може је јести пошто га обрежете. ⁴⁵ Нека је не једе ни странац, ни најамник.

⁴⁶ »Једите је у једној кући – ништа од меса не износите из куће и ниједну кост немојте да јој поломите. ⁴⁷ Нека је слави сва Израелска заједница.

⁴⁸ »Ако дошљак који борави међу вама хоће да слави ГОСПОДЊУ Пасху, нека се прво обрежу сви његови мушки укућани, па тек онда може да је слави, јер ће тада бити раван онима који су рођени међу вама. Али нека од ње не једе ниједан необрезани. ⁴⁹ Нека исти закон важи за рођенога међу вама и за дошљака који борави међу вама.«

⁵⁰ И сви Израелци учинише баш онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону.

⁵¹ Управо тог дана ГОСПОД је из Египта извео Израелце по њиховим четама.

13 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Сваког првенца одвој за мене, јер првенац сваке утробе међу Израелцима, био то човек или животиња, припада мени.«

³ Мојсије рече народу: »Сећајте се овог дана када сте изашли из Египта, куће ропства, јер вас је ГОСПОД моћном руком извео оданде. Не једите ништа у чему има квасца. ⁴ Данас излазите, у месецу авиву. ⁵ Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Хивијаца и Јевусејаца, за коју се твојим праоцима заклео да ће ти је дати, земљу којом тече мед и млеко, у овом месецу изврши овај обред: ⁶ седам дана једи бесквасни хлеб, а седмог дана одржи ГОСПОДЊУ светковину. ⁷ Седам дана једи бесквасни хлеб. Нека се код тебе не види ништа у чему има квасца и нека се квасац не види нигде унутар твојих граница. ⁸ Тога дана реци свом сину: ‚Ово је због онога што је ГОСПОД учинио за мене када сам изашао из Египта.‘ ⁹ Нека ти то буде као знак на руци и као спомен на челу да ти ГОСПОДЊИ закон увек буде на уснама, јер те је ГОСПОД моћном руком извео из Египта. ¹⁰ Ову уредбу извршавај сваке године у одређено време.«

Прописи о првенцима

¹¹ »Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, као што се заклео теби и твојим праоцима, и када ти је преда, ¹² предај ГОСПОДУ сваког првенца утробе. Сваки мушки првенац стоке припада ГОСПОДУ. ¹³ Свако прворођено магаре откупи јагњетом или јаретом. А ако га не откупиш, сломи му врат. Откупи и сваког прворођеног међу својим синовима. ¹⁴ Када те твој син сутра упита: ‚Шта ово значи?‘, одговори му: ‚ГОСПОД нас је моћном руком извео из Египта, куће ропства. ¹⁵ Када је фараон тврдоглаво одбио да нас пусти, ГОСПОД је убио сваког првенца утробе у Египту, и човека и животињу. Зато ГОСПОДУ жртвујем све мушке првине утробе, а своје прворођене синове откупљујем.‘ ¹⁶ Нека ти то буде као знак на руци и као знамен на челу да нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта.«

Бог изводи Израелце из Египта

¹⁷ Када је фараон пустио народ да оде, Бог их не поведе путем према земљи Филистејаца, иако је онуда било ближе. Јер Бог рече: »Да се не предомисле када виде рат, па се врате у Египат.« ¹⁸ Зато Бог поведе народ заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. А Израелци су пошли из Египта наоружани.

¹⁹ Мојсије са собом понесе и Јосифове кости, јер је Јосиф заклео Израелце, говорећи: »Бог ће вам сигурно притећи у помоћ. Тада одавде са собом понесите и моје кости.«^[a]

²⁰ Када су отишли из Сукота, Израелци се утаборише у Етаму, на рубу пустиње. ²¹ А ГОСПОД је ишао пред њима – дању у стубу од облака, да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им светли. Тако су могли да путују и дању и ноћу. ²² И није се испред народа склањао стуб од облака дању ни стуб од огња ноћу.

Јонин знак

(Мк 8,11-13; Лк 12,54-56)

16 Фарисеји и садукеји приђоше Исусу с намером да га искушају, па затражише да им покаже знак са неба.

² Он им одговори:^[a] »Кад падне вече, кажете: ‚Биће лепо време, јер је небо црвено‘; ³ а ујутро: ‚Данас ће бити невреме, јер је небо црвено и мутно.‘ Знате да тумачите изглед неба, а не умете да протумачите знаке времена. ⁴ Зао и прељубнички нараштај тражи знак, али никакав знак му неће бити дат, осим знака Јониног.«

Онда их остави и оде.

Фарисејски и садукејски квасац

(Мк 8,14-21)

⁵ Ученици препловише на другу обалу, али су заборавили да понесу хлеба.

⁶ »Пазите«, рече им Исус, »и чувајте се фарисејског и садукејског квасца.«

⁷ А они почеше да расправљају међу собом, говорећи: »Нисмо понели хлеба.«

⁸ »Маловерни«, рече Исус, знајући о чему расправљају, »зашто расправљате међу собом о томе да немате хлеба? ⁹ Зар још не схватате? И зар се више не сећате пет хлебова на пет хиљада људи, и колико сте корпи накупили? ¹⁰ И седам хлебова на четири хиљаде људи, и колико сте кошара накупили? ¹¹ Како не схватате да вам нисам говорио о хлебу, него да се чувате фарисејског и садукејског квасца?«

¹² Тада разумеше да не мисли да треба да се чувају хлебног квасца, него фарисејског и садукејског учења.

Исус је Христос

(Мк 8,27-30; Лк 9,18-21)

¹³ Када је Исус дошао у околину Кесарије Филипове, упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко је Син човечији?«

¹⁴ Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – Јеремија или један од пророка.«

¹⁵ Тада их он упита: »А шта ви кажете, ко сам ја?«

¹⁶ Симон Петар му одговори: »Ти си Христос, Син Бога живога.«

¹⁷ »Благо теби, Симоне сине Јонин«, рече му Исус, »јер ти то није објавио човек, него мој Отац, који је на небесима. ¹⁸ А ја ти кажем: ти си Петар^[b] и на тој стени саградићу своју Цркву, и врата Подземља^[c] неће је надјачати. ¹⁹ Даћу ти кључеве Царства небеског, па све што свежеш на земљи, биће свезано на небу, и све што разрешиш на земљи, биће разрешено на небу.«

²⁰ Онда заповеди ученицима да ником не кажу да је он Христос.

Исус предсказује своју смрт и васкрсење

(Мк 8,31-9,1; Лк 9,22-27)

²¹ Отада Исус поче ученицима да објашњава да треба да иде у Јерусалим и да много препати од старешина, првосвештеника и учитеља закона, да буде убијен и да трећег дана васкрсне.

²² А Петар га одведе на страну и поче да га прекорева говорећи: »Далеко било, Господе! Неће ти се то догодити!«

²³ Исус се окрену, па му рече: »Бежи ми с очију, Сатано! Ти си ми саблазан, јер не мислиш на Божије, него на људско.«

²⁴ Онда рече својим ученицима: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека узме свој крст и иде за мном. ²⁵ Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га. ²⁶ Шта вреди човеку ако добије цео свет, а свом животу науди? Шта човек може дати у замену за свој живот? ²⁷ Син човечији ће доћи у слави свога Оца, са својим анђелима, и тада ће сваком узвратити по његовим делима.

²⁸ »Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде Сина човечијега како долази у свом Царству.«