Old/New Testament

Фараонови снови

41 После пуне две године, фараон је сањао сан: Стајао је крај Нила, ² а кад тамо – из Нила изађе седам крава, лепих и дебелих, и поче да пасе међу трском. ³ После њих из Нила изађе других седам крава, ружних и мршавих, па стаде крај оних на обали. ⁴ Тада оне ружне и мршаве краве прождреше оних седам лепих, дебелих крава. И фараон се пробуди.

⁵ Када је опет заспао, сањао је други сан: Седам класова жита, једрих и лепих, расло је на једној стабљици. ⁶ За њима изникну седам других класова, кржљавих и сасушених источним ветром. ⁷ Тада они кржљави класови прогуташе оних седам једрих и пуних класова. И фараон се пробуди и схвати да је сањао.

⁸ Ујутро је био узнемирен, па посла по све египатске чаробњаке и мудраце. Исприча им своје снове, али ниједан од њих није умео да му каже шта значе.

⁹ Тада главни пехарник рече фараону: »Данас се сетих једног свог пропуста. ¹⁰ Када се фараон једном разгневио на своје слуге, мене и главног пекара затворио је у кући заповедника страже. ¹¹ Обојица смо исте ноћи сањали сан, и сваки сан је имао своје значење. ¹² А тамо је с нама био један младић, Јеврејин, слуга заповедника страже. Испричали смо му своје снове, и он нам рече шта значе – сваком од нас је рекао шта његов сан значи. ¹³ И све се одиграло баш као што нам је протумачио: ја сам враћен на свој положај, а онај други је обешен.«

¹⁴ Тада фараон посла по Јосифа, кога брже-боље доведоше из тамнице. Када се обријао и пресвукао, Јосиф изађе пред фараона.

¹⁵ Фараон рече Јосифу: »Сањао сам један сан, а нико не уме да ми каже шта он значи. Али чуо сам да за тебе кажу да умеш да протумачиш сан чим га чујеш.«

¹⁶ »Није то од мене«, одговори Јосиф, »него ће Бог дати прави одговор фараону.«

¹⁷ Тада фараон рече Јосифу: »У сну сам стајао на обали Нила, ¹⁸ а кад тамо – из Нила изађе седам крава, дебелих и лепих, и поче да пасе међу трском. ¹⁹ После њих изађе других седам крава, кошчатих, врло ружних и мршавих. Никад у целом Египту не видех тако ружне краве. ²⁰ Тада мршаве и ружне краве прождреше оних седам дебелих крава, које су прве изашле. ²¹ Али, када су их појеле, није им се познавало да су их појеле – и даље су биле исто тако ружне као и пре. Тада сам се пробудио.

²² »А видео сам у сну и седам класова жита, пуних и лепих, како расту на једној стабљици. ²³ За њима изникну других седам класова, спарушених, кржљавих и сасушених источним ветром. ²⁴ Тада ови кржљави класови прогуташе оних седам лепих класова. Испричао сам то чаробњацима, али ниједан од њих није умео да ми то објасни.«

²⁵ Тада Јосиф рече фараону: »Фараонови снови су један исти сан. Бог је открио фараону шта ће да учини. ²⁶ Седам лепих крава седам је година, и седам лепих класова седам је година – то је један исти сан. ²⁷ Седам мршавих и ружних крава које су дошле после њих, а тако и седам празних класова, сасушених источним ветром, јесте седам гладних година.

²⁸ »Тако је како сам рекао фараону: Бог је показао фараону шта ће да учини. ²⁹ Седам година великог изобиља долази целом Египту, ³⁰ али после њих ће доћи седам гладних година. Тада ће све изобиље у Египту бити заборављено и глад ће харати земљом. ³¹ Нико се неће сећати времена изобиља, јер ће глад која ће уследити бити страшна. ³² А то што се сан фараону поновио, значи да је Бог заиста тако одлучио и да ће то ускоро учинити. ³³ Зато нека фараон потражи способног и мудрог човека и постави га за управитеља над Египтом. ³⁴ Нека фараон постави поверенике над земљом и узима петину жетве у Египту током седам година изобиља. ³⁵ Нека они сакупљају сву храну у родним годинама које долазе и нека са фараоновим овлашћењем складиште жито и чувају га као храну за градове. ³⁶ Нека та храна буде залиха за земљу за оних седам гладних година које ће бити у Египту, да глад не упропасти земљу.«

³⁷ И тај предлог се свиде фараону и свим његовим службеницима.

Јосиф постаје управитељ над Египтом

³⁸ Фараон упита своје службенике: »Можемо ли да нађемо човека као што је овај, у коме је Божији Дух^[a]?«

³⁹ Онда фараон рече Јосифу: »Пошто је Бог баш теби све ово обзнанио, нема никог тако способног и мудрог као што си ти. ⁴⁰ Бићеш управитељ мога двора и сав мој народ ће се покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, јер сам на престолу, бити изнад тебе.«

⁴¹ Фараон још рече Јосифу: »Овим те постављам за управитеља над целим Египтом.«

⁴² Онда скину печатни прстен са своје руке и стави га Јосифу на руку. Обуче га у одећу од танког лана, а око врата му обеси златан ланац. ⁴³ Даде му да се вози у колима одмах иза његових, и пред њим су викали: »На колена!« Тако га постави за управитеља над целим Египтом.

⁴⁴ Фараон рече Јосифу: »Ја сам фараон, али без твог одобрења нико у целом Египту неће ништа предузимати^[b].«

⁴⁵ Фараон даде Јосифу име Цофнат Паанеах^[c], а за жену му даде Оснат, кћер Потифере, свештеника у Ону. И Јосиф преузе власт над целим Египтом.

⁴⁶ Јосиф је имао тридесет година када је ступио у службу код фараона, египатског цара. Он оде од фараона и поче да путује по целом Египту. ⁴⁷ Током седам година изобиља, земља је обилно рађала, ⁴⁸ а Јосиф је сакупљао сву храну произведену у тих седам година у Египту и складиштио је у градовима. У сваком граду је складиштио храну са околних поља. ⁴⁹ Тако је Јосиф нагомилао жита као морског песка, па је престао и да га мери, јер га је било неизмерно много.

⁵⁰ Пре него што су наступиле године глади, Оснат, кћи Потифере, свештеника у Ону, роди Јосифу два сина.

⁵¹ Свом прворођеном сину Јосиф даде име Манасија^[d], »јер је«, рече, »Бог учинио да заборавим сву своју муку и сав дом свога оца.«

⁵² Другом сину даде име Ефрем^[e], »јер ме је«, рече, »Бог учинио плодним у земљи мога страдања.«

Глад

⁵³ Седам година изобиља у Египту дође крају ⁵⁴ и поче седам гладних година, баш као што је Јосиф и рекао. У свим земљама је владала глад, али у целом Египту је било хлеба. ⁵⁵ А када је и сав Египат почео да осећа глад, народ завапи фараону, тражећи хлеба.

Тада фараон рече свим Египћанима: »Идите Јосифу и урадите како вам каже.«

⁵⁶ Када се глад проширила по целој земљи, Јосиф отвори складишта жита и поче да продаје жито Египћанима, јер је у Египту владала страшна глад. ⁵⁷ А и из целог света су долазили у Египат да купе жито од Јосифа, јер је глад у целом свету била страшна.

Јосифова браћа долазе у Египат

42 Када је Јаков сазнао да у Египту има жита, рече својим синовима: »Што само седите и зурите један у другог?«

² Онда рече: »Чуо сам да у Египту има жита. Идите онамо и купите нам га, да преживимо, а не да помремо од глади.«

³ Тада десеторица Јосифове браће одоше да у Египту купе жита. ⁴ Али Венијамина, Јосифовог брата, Јаков не посла с осталима, плашећи се да га не снађе неко зло. ⁵ Тако се Израелови синови нађоше међу онима који су ишли да купе жита, јер је и у Ханаану владала глад.

⁶ А Јосиф је, као управитељ Египта, био онај који је свима продавао жито.

Његова браћа дођоше пред њега и поклонише му се до земље. ⁷ Јосиф препозна своју браћу чим их је угледао, али се према њима односио као странац и разговарао с њима грубо.

»Одакле долазите?« упита их.

»Из Ханаана«, одговорише они. »Дошли смо да купимо хране.«

⁸ Иако је Јосиф препознао своју браћу, они њега нису препознали. ⁹ Он се сети и снова које је сањао о њима.

»Ви сте уходе!« рече им. »Дошли сте да извидите слаба места ове земље!«

¹⁰ »Не, господару«, одговорише они. »Ми, твоје слуге, дошли смо да купимо хране. ¹¹ Сви смо ми синови једног човека. Ми, твоје слуге, поштени смо људи, а не уходе.«

¹² »Не«, рече им он, »дошли сте да извидите слаба места ове земље.«

¹³ А они рекоше: »Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће, синова једног човека из Ханаана. Најмлађи је остао с оцем, а једнога више нема.«

¹⁴ Јосиф им рече: »Тако је како сам вам рекао: ви сте уходе! ¹⁵ Овако ћу вас проверити: Тако ми фараона живога, нећете отићи одавде ако ваш најмлађи брат не дође овамо. ¹⁶ Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата, а остали ће у тамницу. Тако ћу проверити ваше речи и видети да ли сте рекли истину. Ако нисте, тако ми фараона живога, онда сте уходе!«

¹⁷ И све их затвори на три дана.

¹⁸ Трећега дана Јосиф им рече: »Учините овако, и остаћете у животу, јер се бојим Бога: ¹⁹ Ако сте поштени људи, нека један од вас остане у затвору, а остали нека однесу жито вашим изгладнелим укућанима. ²⁰ Онда ми доведите свог најмлађег брата, да се тако потврди истинитост ваших речи и да не погинете.«

И они пристадоше.

²¹ »Ово нас је сигурно стигла казна због нашег брата«, рекоше један другом. »Гледали смо како се мучи док нас је преклињао за милост, али га нисмо услишили. Због тога нас је снашла ова невоља.«

²² А Рувим рече: »Зар вам нисам рекао да се не огрешите о дечака? Али нисте хтели да ме слушате. Сада морамо да положимо рачун за његов живот^[f].«

²³ Нису знали да их Јосиф разуме, јер су с њим разговарали преко тумача. ²⁴ Он се окрену од њих и заплака, а онда се опет окрену према њима и настави с њима да разговара. Издвоји Симеона између њих и нареди да га пред њиховим очима вежу.

Јосифова браћа се враћају у Ханаан

²⁵ Потом Јосиф заповеди да им џакове напуне житом, да сваком од њих у џак ставе његов новац и да им дају све што им треба за пут. Када је тако учињено, ²⁶ они натоварише жито на своје магарце и одоше.

²⁷ Када је у коначишту један од њих отворио свој џак да нахрани свога магарца, а оно – одозго у џаку новац!

²⁸ »Новац ми је враћен!« викну он својој браћи. »Ево га у мом џаку!«

А њима се срце следи, па дрхтећи рекоше један другом: »Шта нам то Бог учини?«

²⁹ Када су стигли свом оцу Јакову у Ханаан, испричаше му све што им се догодило.

³⁰ »Човек који је господар оне земље разговарао је с нама строго и оптужио нас да уходимо земљу, ³¹ али ми смо му рекли: ‚Поштени смо људи, нисмо уходе. ³² Било нас је дванаесторо браће, синова једног оца. Једног више нема, а најмлађи је сада с нашим оцем у Ханаану.‘ ³³ Тада нам господар земље рече: ‚Овако ћу знати да сте поштени људи: једног брата оставите овде код мене, узмите храну за своје изгладнеле укућане, па идите. ³⁴ Онда ми доведите свог најмлађег брата, и знаћу да нисте уходе, него поштени људи. После тога ћу вам вратити вашег брата и моћи ћете слободно да се крећете земљом.‘«

³⁵ Како су празнили своје џакове, сваки нађе своју кесу с новцем. Када су они и њихов отац видели кесе с новцем, уплашише се.

³⁶ Њихов отац Јаков им рече: »Због вас ћу остати без деце. Јосифа више нема, нема ни Симеона, а сад хоћете и Венијамина да одведете. Све се заверило против мене!«

³⁷ Тада Рувим рече оцу: »Убиј моја два сина ако ти га не доведем назад. Повери га мени, и ја ћу ти га довести назад.«

³⁸ Али Јаков рече: »Мој син неће с вама, јер брат му је мртав и само је још он остао. Ако га на путу на који идете задеси неко зло, отераћете моју седу главу тужну у Шеол.«

Господар суботе

(Мк 2,23-28; Лк 6,1-5)

12 У то време је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља. А његови ученици огладнеше, па почеше да кидају класове и да их једу.

² Када су то видели фарисеји, рекоше: »Гледај, твоји ученици чине оно што не сме да се чини у суботу!«

³ Тада им Исус рече: »Зар нисте читали шта је учинио Давид када су он и његови пратиоци огладнели? ⁴ Ушао је у Божији дом и јео свете хлебове, иако ни он ни његови пратиоци нису смели да их једу, него само свештеници. ⁵ Или, зар нисте читали у Закону да суботом и свештеници у Храму скврнаве суботу, и нису криви? ⁶ А ја вам кажем: овде је неко већи^[a] од Храма. ⁷ Кад бисте знали шта значи: ‚Милосрђе хоћу, а не жртве‘^(A), не бисте осуђивали оне који нису криви. ⁸ Јер, Син човечији је господар суботе.«

Излечење човека са осушеном руком

(Мк 3,1-6; Лк 6,6-11)

⁹ Потом оде оданде и уђе у њихову синагогу. ¹⁰ А тамо је био један човек са осушеном руком.

Они упиташе Исуса с намером да га оптуже: »Да ли се суботом сме лечити?«

¹¹ Он им рече: »Који од вас неће ухватити и извадити своју једину овцу ако она у суботу упадне у јаму? ¹² А колико је човек вреднији од овце! Зато се суботом сме чинити добро.«

¹³ Онда рече оном човеку: »Испружи руку.«

И човек је испружи и она му постаде здрава као и друга. ¹⁴ А фарисеји изађоше, па се договорише како да га убију.

Божији изабрани слуга

¹⁵ Али Исус за то сазна, па се склони оданде. За њим пођоше многи и он их све излечи, ¹⁶ опомињући их да не разгласе ко је ¹⁷ – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:

Исус и Веелзевул

(Мк 3,20-30; Лк 11,14-23; 12,10)

²² Онда му донеше једног човека опседнутог демоном, слепог и немог, и он га излечи, па неми човек проговори и прогледа.

²³ Сав народ се задиви, говорећи: »Да ово можда није Син Давидов?«