Old/New Testament

Израел у Египту

1 Ово су имена Израелових синова који су, сваки са својом породицом, с Јаковом отишли у Египат: ² Рувим, Симеон, Левије, Јуда, ³ Исахар, Завулон, Венијамин, ⁴ Дан, Нефталим, Гад и Асир.

⁵ Са Јосифом, који је већ био у Египту, било је укупно седамдесет Јаковљевих потомака.

⁶ Јосиф, сва његова браћа и читаво то поколење помреше. ⁷ Али Израелци су били плодни, ројили се и множили и постали толико бројни да се земља испунила њима.

Израелци потлачени

⁸ А онда је на власт у Египту дошао нови цар, који није знао за Јосифа.

⁹ »Ето«, рече он свом народу, »Израелци су бројнији и јачи од нас. ¹⁰ Поступимо с њима лукаво, да се не би још више намножили и, у случају рата, пришли нашим непријатељима, борили се против нас и отишли из земље.«

¹¹ Зато поставише гониче робова да их тлаче тешким пословима, па Израелци за фараона изградише градове складишта Питом и Рамзес. ¹² Али, што су их Египћани више тлачили, то су се Израелци више множили и ширили, тако да су Египћани почели да их се плаше, ¹³ па их немилосрдно подјармише. ¹⁴ Загорчавали су им живот тешким пословима са малтером и циглама и свим пољским радовима и сваким другим послом на који су их немилосрдно нагонили.

Фараон наређује помор јеврејске мушке новорођенчади

¹⁵ Египатски цар рече јеврејским бабицама које су се звале Шифра и Пуа: ¹⁶ »Кад помажете Јеврејкама да се породе, па видите да је новорођенче мушко, убијте га, а ако је женско, пустите га да живи.«

¹⁷ Али бабице су се бојале Бога и нису послушале египатског цара, него су остављале дечаке у животу.

¹⁸ Зато их египатски цар позва и упита: »Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале дечаке у животу?«

¹⁹ »Јеврејке нису као Египћанке«, одговорише бабице фараону. »Јаке су, па се породе пре него што бабице стигну.«

²⁰ Бог је био благонаклон према бабицама, па се народ намножио и постао веома јак. ²¹ Пошто су се бабице бојале Бога, он им даде да и оне заснују дом.

²² Тада фараон заповеди свем свом народу: »Свако јеврејско мушко новорођенче баците у Нил, а женско оставите у животу.«

Мојсијево рођење

2 Један човек из Левијевог племена ожени се једном Левиткињом, ² и она затрудне и роди сина. Када је видела како је мио, крила га је три месеца. ³ Али, када више није могла да га крије, набави корпу од папирусове трске, облепи је катраном и смолом, у њу положи дете, па је стави међу трску на обали Нила. ⁴ А његова сестра стаде мало даље, да види шта ће бити с њим.

⁵ Фараонова кћи сиђе до Нила да се окупа, а њене дворкиње су се шетале обалом. Она у трсци угледа корпу, па посла своју робињу да је донесе. ⁶ Када је отворила корпу, угледа дете.

Плакало је, и она се сажали на њега и рече: »То је једно од јеврејске деце.«

⁷ Тада његова сестра рече фараоновој кћери: »Да идем да ти доведем неку дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?«

⁸ »Иди«, одговори јој фараонова кћи.

И девојка оде и доведе дететову мајку.

⁹ »Узми ово дете и доји га за мене«, рече јој фараонова кћи, »а ја ћу ти платити.«

И жена узе дете, па га је дојила.

¹⁰ Када је дечак порастао, она га одведе фараоновој кћери, која га усини и даде му име Мојсије^[a], »јер сам га«, рече, »извукла из воде.«

Мојсије бежи у Мидјан

¹¹ Једнога дана, када је већ одрастао, Мојсије оде међу свој народ и виде колико се мучи кулучећи. Спазивши како један Египћанин туче једног од његове јеврејске сабраће, ¹² Мојсије се осврну овамо-онамо, па кад виде да нема никог, уби Египћанина и закопа га у песак.

¹³ Када је сутрадан опет изашао, угледа два Јеврејина како се туку, па упита нападача: »Зашто бијеш свог друга?«

¹⁴ А овај рече: »Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си убио оног Египћанина?«

Тада се Мојсије уплаши и помисли: »Дакле, сазнало се шта сам учинио!«

¹⁵ Када је фараон дознао за то, хтеде да погуби Мојсија, па Мојсије побеже од фараона и оде да живи у Мидјану.

Мојсије се жени Ципором

Док је седео крај једног бунара, ¹⁶ седам кћери мидјанског свештеника дођоше да захвате воде из бунара и сипају је у појила да напоје стадо свога оца. ¹⁷ Уто дођоше неки пастири и отераше их, али Мојсије скочи и одбрани их, па им напоји стадо.

¹⁸ Када су се вратиле свом оцу Реуелу, он их упита: »Како то да сте се данас тако рано вратиле?«

¹⁹ А оне му одговорише: »Један Египћанин нас је одбранио од пастирâ, па нам је још и воде захватио и напојио нам стадо.«

²⁰ »Па где је он?« запита он своје кћери. »Зашто остависте човека? Позовите га да једе с нама.«

²¹ Мојсије пристаде да остане код тог човека, а овај му даде своју кћер Ципору за жену. ²² Она роди сина, а Мојсије му даде име Гершом^[b], »јер сам«, рече, »дошљак у туђини.«

Израелци вапију Богу због потлачености

²³ После много времена умре египатски цар. Израелци су уздисали у ропству и вапили, и њихово запомагање због ропства допре до Бога. ²⁴ Бог чу њихово роптање и сети се свога савеза са Авраамом, Исааком и Јаковом. ²⁵ И Бог погледа на Израелце и смилова им се^[c].

Мојсије и горући грм

3 Мојсије је напасао стадо свога таста Јитра, мидјанског свештеника. Он поведе стадо западно од пустиње и дође до Хорева^[d], Божије горе. ² Тамо му се у пламену огња усред грма појави анђео ГОСПОДЊИ.

Мојсије виде да је грм у пламену, али да не сагорева, ³ па помисли: »Хајде да приђем и погледам ту чудну појаву – зашто грм не сагорева.«

⁴ Када је ГОСПОД видео да је Мојсије пришао да погледа, Бог га позва из грма: »Мојсије! Мојсије!«

А Мојсије одговори: »Молим?«

⁵ »Не прилази ближе«, рече Бог. »Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле.«

⁶ Онда рече: »Ја сам Бог твога оца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.«

На то Мојсије заклони лице, јер се бојао да гледа у Бога.

⁷ »Видео сам недаће свога народа у Египту и чуо његов вапај због гонича робова«, рече ГОСПОД. »Знам његове патње. ⁸ Зато сам сишао да га избавим из руку Египћана и да га из те земље одведем у добру и пространу земљу, у земљу којом тече мед и млеко, постојбину Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца. ⁹ Сада су до мене допрли вапаји Израелаца и видео сам како их Египћани тлаче. ¹⁰ А сад, хајде! Шаљем те фараону, да мој народ, Израелце, изведеш из Египта.«

¹¹ »Ко сам ја«, упита Мојсије Бога, »да идем фараону и да Израелце изведем из Египта?«

¹² »Ја ћу бити с тобом«, одговори му Бог, »а ово ће ти бити знак да сам те ја послао: када изведеш народ из Египта, на овој гори ћете ми се клањати.«

¹³ На то Мојсије рече Богу: »Ако одем Израелцима и кажем им: ‚Бог ваших праотаца послао ме је к вама‘, а они ме упитају: ‚Како му је име?‘ шта да им одговорим?«

¹⁴ »Ја сам који јесам«, рече Бог Мојсију. »Овако кажи Израелцима: ‚Ја сам ме је послао к вама.‘«

¹⁵ Бог још рече Мојсију: »Реци Израелцима: ‚ГОСПОД^[e], Бог ваших праотаца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев, послао ме је к вама‘. То је моје име довека и спомен на мене из поколења у поколење. ¹⁶ Иди, окупи израелске старешине и реци им: ‚Показао ми се ГОСПОД, Бог ваших праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев, и рекао: »Походио сам вас и видео сам шта вам чине у Египту. ¹⁷ Одлучио сам да вас поведем из недаћа у Египту у земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца, у земљу којом тече мед и млеко.«‘ ¹⁸ Старешине ће те послушати, и ти онда с њима пођи египатском цару, па му реците: ‚ГОСПОД, Бог Јевреја, састао се с нама. Пусти нас да одемо три дана хода далеко у пустињу да принесемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу.‘ ¹⁹ Знам да вас египатски цар неће пустити осим ако га не натера моћна рука. ²⁰ Зато ћу пружити руку и ударити Египат свим чудима која ћу у њему учинити. После тога ће вас пустити. ²¹ Учинићу да Египћани буду благонаклони према вама, па кад пођете, нећете поћи празних руку. ²² Нека свака жена од своје сусетке или станарке у својој кући затражи сребрног и златног накита и одеће. То ставите на своје синове и кћери. Тако ћете опљачкати Египћане.«

Смрт Јована Крститеља

(Мк 6,14-29; Лк 9,7-9)

14 У то време тетрарх Ирод чу за Исуса, ² па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«

³ Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, ⁴ пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«

⁵ Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.

⁶ Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело ⁷ да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.

⁸ А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«

⁹ Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни, ¹⁰ па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу. ¹¹ Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци. ¹² Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.

Исус храни пет хиљада људи

(Мк 6,30-44; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)

¹³ Када је Исус то чуо, склони се чамцем на једно пусто место, сам. Али народ то дочу и из градова пође за њим пешице. ¹⁴ Исус изађе на обалу, па кад виде силан народ, сажали се на њих и излечи њихове болесне.

¹⁵ Када је почело да се спушта вече, приђоше му његови ученици и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти народ. Нека иду у села и купе себи хране.«

¹⁶ Али он им рече: »Не треба да иду. Ви им дајте да једу.«

¹⁷ »Немамо овде ништа«, одговорише му они, »осим пет хлебова и две рибе.«

¹⁸ »Донесите ми их овамо«, рече он, ¹⁹ па заповеди да народ поседа по трави.

Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу. ²⁰ И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи. ²¹ А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу.