Old/New Testament

21 »Ово су закони које ћеш им изложити:«

Закон о робовима

(5. Мојс 15,12-18)

² »Када купиш роба Јеврејина, нека ти служи шест година, а седме године нека оде као слободан човек, без откупнине. ³ Ако дође сам, нека сам и оде, а ако је ожењен, нека с њим оде и његова жена. ⁴ Ако му господар нађе жену, и она му роди синове или кћери, онда нека жена и њена деца припадну њеном господару, а он нека оде сам. ⁵ Ако роб отворено каже: ‚Волим свога господара, своју жену и децу – нећу да будем слободан‘, ⁶ нека га онда његов господар доведе пред Бога. Нека га доведе до врата или до довратка и нека му шилом пробуши ухо, а овај нека му служи до краја живота.

⁷ »Када човек прода своју кћер као робињу, нека она не постане слободна као мушки робови. ⁸ Ако не буде по вољи господару који ју је за себе одабрао, нека јој он дозволи да буде откупљена. Нема право да је прода странцима, пошто јој је отказао верност. ⁹ Ако је одабере за свога сина, нека с њом поступа као са кћери. ¹⁰ Ако себи узме другу жену, првој нека не ускраћује храну, одећу и брачна права. ¹¹ Ако јој то троје ускрати, онда она може да оде без откупнине.«

Закони о делима насиља

¹² »Ко удари човека, па овај умре, нека се погуби. ¹³ Ако то не учини с предумишљајем, него Бог допусти да се то деси, одредићу ти место на које може да побегне. ¹⁴ Али, ако неко с предумишљајем нападне свога ближњег и мучки га убије, одведи га од мог жртвеника и погуби га.

¹⁵ »Ко удари свога оца или мајку, нека се погуби.

¹⁶ »Ко отме човека, па било да га је продао или је овај још код њега када га ухвате, нека се погуби.

¹⁷ »Ко прокуне свога оца или мајку, нека се погуби.

¹⁸ »Ако се људи посвађају, па један удари другога каменом или песницом, а тај не умре, него падне у постељу ¹⁹ и после устане и хода, макар и са штапом, онда онај који га је ударио није крив. Нека му само плати за изгубљено време и нека се постара да се сасвим излечи.

²⁰ »Ко батином удари свога роба, било мушког или женског, па роб одмах умре, нека се казни. ²¹ Али, ако роб преживи дан или два^[a], нека господар не буде кажњен, јер је роб његова својина.

²² »Ако се људи потуку и ударе трудницу, па она побаци, али не претрпи друге повреде, нека онај који ју је ударио плати одштету коју њен муж затражи, а судије одобре. ²³ Али, ако има других повреда, онда нека казна буде живот за живот, ²⁴ око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу, ²⁵ опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу.

²⁶ »Ко свога роба, било мушког или женског, удари у око и упропасти му га, нека га ослободи, као накнаду за око. ²⁷ Ако робу, било мушком или женском, избије зуб, нека га ослободи, као накнаду за зуб.

²⁸ »Ако бик смртно прободе човека или жену, нека се каменује и нека се његово месо не једе, али његов власник није крив. ²⁹ Али, ако је тај бик и раније убадао људе, а његов власник га и поред опомена није чувао, па бик убије човека или жену, нека се каменује, а и власник нека се погуби. ³⁰ Али, ако се од власника тражи да плати откупнину за свој живот, нека плати колико му се одреди. ³¹ Ако бик прободе дечака или девојчицу, нека се примени овај исти закон. ³² Ако бик прободе роба, било мушког или женског, нека власник бика плати тридесет шекела^[b] сребра робовом гоподару, а бик нека се каменује.

³³ »Ако неко отвори јаму или је ископа, а не покрије је, па у њу упадне бик или магарац, ³⁴ власник јаме нека плати одштету. Нека исплати власника животиње, а угинула животиња нека припадне њему.

³⁵ »Ако нечији бик повреди туђег бика, и овај угине, нека живог бика продају, па поделе и новац и угинулог бика. ³⁶ Али, ако се знало да је тај бик и раније убадао туђу стоку, а власник га није чувао, онда нека власник дâ бика за бика, а угинула животиња нека припадне њему.«

Заштита својине

22 »Ако неко украде бика или овцу и закоље их или прода, нека за бика врати пет говеда, а за овцу четири овце. ² (Ако неко затекне крадљивца у провали, па га ударцем усмрти, неће бити крив за његову смрт. ³ Али, ако то учини после изласка сунца, биће крив за његову смрт.) Нека крадљивац надокнади штету, а ако нема ништа, нека због крађе буде продат. ⁴ Ако се украдена животиња – бик, магарац или овца – нађе код њега жива, нека плати двоструко.

⁵ »Ако неко опустоши туђу њиву или виноград пустивши своју стоку да тамо пасе, нека штету надокнади најбољим плодовима своје њиве или винограда.

⁶ »Ако избије пожар, па захвати трњак и изгори жито у снопу или у класу, или изгори цела њива, нека онај ко је запалио ватру надокнади штету.

⁷ »Ако неко своме ближњем преда новац или предмете на чување, па то онда буде украдено из његове куће, нека крадљивац, ако се пронађе, надокнади двоструко. ⁸ Али, ако се крадљивац не пронађе, нека се власник куће изведе пред Бога да се одреди да ли је посегао за имовином свога ближњег. ⁹ У свим споровима око власништва над биком, магарцем, овцом, одећом, или било којом другом изгубљеном својином за коју неко изјави: ‚То је моје!‘ нека се случај обе стране изнесе пред Богом. Онај кога Бог прогласи кривим, нека своме ближњем врати двоструко.

¹⁰ »Ако неко своме ближњем повери на чување магарца, бика, овцу или било коју другу животињу, а она угине, повреди се или је неко одведе, а да то нико није видео, ¹¹ заклетва пред ГОСПОДОМ да чувар није посегао за својином оног другог нека реши спор међу овом двојицом. Власник нека то уважи, а чувар не мора ништа да надокнади. ¹² Али, ако је чувару неко украо животињу, чувар мора да обештети власника. ¹³ Ако ју је растргла звер, нека чувар донесе њене остатке као доказ, и неће морати ништа да плати за растргнуту животињу.

¹⁴ »Ако неко од свога ближњег позајми животињу, па се она повреди или угине када власник није присутан, нека плати одштету. ¹⁵ Али, ако је власник присутан, не треба да плати одштету. Ако је животиња узета у најам, најамнина покрива губитак.«

Морални и верски закони

¹⁶ »Ако мушкарац заведе девицу која није верена и спава с њом, нека за њу плати женидбену откупнину и узме је за жену. ¹⁷ Ако њен отац одбије да му је дâ, заводник свеједно мора да плати женидбену откупнину прописану за девице.

¹⁸ »Не дај да врачара живи.

¹⁹ »Ко год има полни однос са животињом, нека се погуби.

²⁰ »Ко год принесе жртву другом богу осим ГОСПОДУ, нека се докраја затре.

²¹ »Не кињи дошљака и не тлачи га, јер сте и сами били дошљаци у Египту.

²² »Не угњетавајте удовицу и сироче. ²³ Ако их будете угњетавали и они завапе к мени, ја ћу чути њихов вапај. ²⁴ Мој гнев ће се распалити и побићу вас мачем, па ће ваше жене постати удовице и ваша деца сирочад.

²⁵ »Ако позајмиш новац неком сиромаху из мога народа, не поступај према њему као зеленаш – не зарачунавај му камату.

²⁶ »Ако узмеш огртач свога ближњег као залог, врати му га пре заласка сунца, ²⁷ јер то му је једини покривач за тело. У чему ће иначе спавати? Када завапи мени, услишићу га, јер сам милостив.

²⁸ »Не вређај Бога и не проклињи владара свога народа.

²⁹ »Не оклевај да принесеш плодове своје жетве и бербе.

»Мени дај свога прворођеног сина. ³⁰ Исто учини и са својим говедима и ситном стоком. Нека седам дана остану са својом мајком, а осмог дана их дај мени.

³¹ »Будите мој свети народ. Не једите месо животиња које су растргле звери, већ га баците псима.

Развод

(Мк 10,1-12)

19 Када је све ово изрекао, Исус напусти Галилеју и оде у јудејске крајеве с оне стране реке Јордан. ² За њим пође силан народ и он их тамо излечи.

³ Тада му приђоше неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли сме човек из било ког разлога да се разведе од своје жене?«

⁴ »Зар нисте читали«, одговори им он, »да их Створитељ у почетку ‚створи мушко и женско‘^(A)? ⁵ И да је рекао: ‚Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело‘^(B)? ⁶ Тако више нису двоје, него једно тело. Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«

⁷ »Па зашто је онда Мојсије заповедио да муж жени да потврду о разводу и да се од ње разведе?« упиташе га они.

⁸ А Исус им рече: »Мојсије вам је због окорелости вашег срца дозволио да се разводите од својих жена, али у почетку није било тако. ⁹ А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене – осим због блуда – и ожени се другом, чини прељубу.«

¹⁰ Тада му његови ученици рекоше: »Ако је тако између мужа и жене, онда је боље не женити се.«

¹¹ А Исус им рече: »Не могу сви да прихвате ово учење, него само они којима је дато. ¹² Има заиста оних који су се родили^[a] неспособни за женидбу^[b]. Има и оних које су људи учинили неспособнима за женидбу.^[c] А има и оних који су – ради Царства небеског – сами себе учинили неспособнима за женидбу.^[d] Ко ово може да прихвати, нека прихвати.«

Исус и деца

(Мк 10,13-16; Лк 18,15-17)

¹³ Онда му људи доведоше децу да на њих положи руке и да се помоли, а ученици их изгрдише.

¹⁴ »Пустите децу«, рече Исус »и не спречавајте их да ми долазе, јер таквима припада Царство небеско.«

¹⁵ Онда положи на њих руке, па оде оданде.

Богати младић

(Мк 10,17-31; Лк 18,18-30)

¹⁶ Један човек му приђе и упита га: »Учитељу, какво добро да учиним да бих имао вечни живот?«

¹⁷ »Зашто ме питаш за добро?« рече му Исус. »Само један је добар. Али, ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести.«

¹⁸ »Којих?« упита га човек.

А Исус рече: »‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, ¹⁹ Поштуј оца и мајку,‘^(C) и ‚Воли ближњега као самога себе.‘^(D)«

²⁰ »Свега тога сам се држао«, рече младић. »Шта ми још недостаје?«

²¹ »Ако хоћеш да будеш савршен«, рече му Исус, »иди и продај своју имовину и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«

²² Али, када је то младић чуо, оде жалостан, јер је имао велико богатство.

²³ »Истину вам кажем«, рече Исус својим ученицима, »тешко ће богаташ ући у Царство небеско. ²⁴ И ово вам кажем: лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«

²⁵ Када су то чули, ученици се силно зачудише, па рекоше: »Па ко онда може да се спасе?«

²⁶ А Исус их погледа па рече: »Људима је то немогуће, али Богу је све могуће.«

²⁷ Тада Петар рече: »Ето, ми смо све оставили и пошли за тобом. Шта ћемо, дакле, добити?«

²⁸ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »у новом свету, када Син човечији седне на свој славни престо, и ви који сте пошли за мном сешћете на дванаест престола и судити дванаест племена Израелових. ²⁹ И ко год је ради мога имена оставио куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку^[e], или децу, или њиве, добиће стоструко више и наследиће вечни живот. ³⁰ Али, многи први биће последњи, а последњи – први.«