Beginning
Пророштво о Вавилону
13 Пророштво о Вавилону које је видео Исаија син Амоцов:
2 »Подигните заставу на голетном брду.
Довикните им, махните им руком
да уђу кроз племићке капије.
3 »Заповедио сам својим светима,
своје ратнике сам позвао,
да изврше моју срџбу
они који се радују мојој победи.
4 Бука велика на горама,
као од мноштва народâ.
Галама међу царствима,
као од народâ који се окупљају.
ГОСПОД над војскама војску постројава за рат.
5 Из далеких земаља стижу,
с крајева небеса –
ГОСПОД и оруђа његове срџбе –
да сву земљу униште.«
6 Закукајте, јер близу је Дан ГОСПОДЊИ,
као уништење долази од Свесилнога.
7 Због тога ће свима омлитавити руке
и свима клонути срце.
8 Ужас ће их обузети,
бол и тескоба их шчепати.
Превијаће се као жена у трудовима.
Згледаће се у страху,
зажарених лица.
9 Ево, долази Дан ГОСПОДЊИ,
окрутан, са срџбом и љутим гневом,
да земљу опустоши
и у њој затре грешнике.
10 Јер, неће светлети звезде и њихова сазвежђа;
потамнеће излазеће сунце
и месец неће сјати.
11 »Казнићу свет за његово зло
и опаке за њихов грех.
Докрајчићу бахатост охолих
и унизити надменост безочних.
12 Учинићу да човек буде ређи него чисто злато,
ређи од злата офирског.
13 Зато ћу затрести небеса
и земља ће се стрести с места
од срџбе ГОСПОДА над војскама
у дан његовог пламтећег гнева.
14 »Као газела коју лове
и као овце без пастира
сваки ће се вратити своме народу,
сваки побећи у своју земљу.
15 Кога год нађу, пробошће га,
и кога год ухвате, пашће од мача.
16 Њима наочиглед смрскаваће им одојчад,
пљачкати куће и силовати жене.
17 »Ево, нахушкаћу на њих Међане,
који не маре за сребро
и не мили им се злато.
18 Њихови лукови косиће младиће;
неће имати милости према одојчади,
неће се сажалити на децу.
19 »А Вавилон, најлепше од царстава,
понос и дика Халдејаца,
биће као Содома и Гомора
када их је Бог уништио.
20 Никада више неће бити насељен,
нити ће ко у њему живети
кроз сва поколења.
Арапин неће дизати шатор у њему,
ни пастир доводити овце на починак.
21 У њему ће лежати пустињска створења,
шакали му испунити куће.
У њему ће се настанити нојеви
и поскакивати јарци.
22 Хијене ће завијати по његовим тврђавама,
шакали по раскошним палатама.
Крај му се приближава
и дани му се примичу крају.«
14 ГОСПОД ће се опет смиловати Јакову и опет ће изабрати Израела и настанити их у њиховој земљи. Придружиће им се и дошљаци и сјединити се с Јаковљевим народом. 2 Народи ће их повести и довести их у њихов крај, а сами ће постати посед израелског народа као слуге и слушкиње у ГОСПОДЊОЈ земљи. Тако ће заробити оне који су заробили њих и владати над својим тлачитељима.
3 Онога дана када ти ГОСПОД дâ починак од патње и муке и тешког ропства које ти је било наметнуто, 4 тада ћеш о вавилонском цару певати ову ругалицу:
»Како сконча тлачитељ!
Како престаде његова бахатост!
5 ГОСПОД сломи штап опаких,
жезло владарско
6 које је гневно ударало народе
непрекидним ударцима,
које је бесно владало народима,
безобзирно их прогонећи.
7 Сва земља почива, спокојна;
радосно певање одјекује.
8 Чак и борови и либански кедрови
ликују над тобом и говоре:
‚Откад си пао,
нико не долази да нас сече.‘
9 »Шеол се ускомеша
да те дочека када дођеш.
У твоју част духове преминулих буди,
све мртве земаљске вође;
с престола диже све цареве народâ.
10 Сви ће се они одазвати
и рећи ти:
‚И ти си ослабио као и ми,
постао нам сличан.‘
11 Сав твој сјај у Шеол се стровалио
заједно са свирком твојих харфи.
Црви се прострли под тобом,
црви су над тобом као покров.
12 Како паде с неба, звездо Данице,
сине зорин?
Како си збачен на земљу,
ти, који си обарао народе?
13 Мислио си:
‚Попећу се на небо,
уздићи свој престо
изнад Божијих звезда.
Седећу на саборној гори,
на висовима горе Цафон[a].
14 Попећу се над вршке облака;
бићу као Свевишњи.‘
15 А стровалио си се у Шеол,
до дубина гробне јаме.
16 »Сви који те виде, блену у тебе
и мисле о теби:
‚Зар је ово човек који је дрмао земљом
и тресао царства,
17 који је свет претворио у пустињу,
срушио му градове
и који својим сужњима није дао
да се врате кући?‘
18 »Сви цареви народâ леже у части,
сваки у својој гробници.
19 А ти си избачен из своје гробнице
као непожељна грана,
прекривен покланима,
прободенима мачем,
онима које до каменог дна гробне јаме бацају.
Као изгажена лешина,
20 нећеш им се придружити у гробу,
јер си уништио своју земљу
и побио свој народ.
Потомство опаких
никад се више неће помињати.
21 Припремите место где ћете му поклати синове
због греха њихових праотаца.
Неће се подићи да запоседну земљу
и испуне свет својим градовима.«
22 »Устаћу против њих«, говори ГОСПОД над војскама.
»Затрћу Вавилону име и преживеле,
његово потомство и потомке«, говори ГОСПОД.
23 »Претворићу га у станиште сова
и у мочвару,
почистити га метлом уништења«,
говори ГОСПОД над војскама.
Пророштво о Асирији
24 ГОСПОД над војскама овако се заклео:
»Да, оно што сам наумио,
то ће и бити;
оно што сам одлучио,
то ће се и догодити.
25 Скршићу Асирца у мојој земљи,
изгазити га на мојим горама.
Његов јарам биће скинут с мога народа,
његово бреме збачено с његових плећа.«
26 То је наум одређен за цео свет,
то је рука испружена над свим народима.
27 Јер, ГОСПОД над војскама је одлучио –
ко ће то да осујети?
Руку је испружио –
ко ће да је одврати?
Пророштво о Филистеји
28 Пророштво објављено оне године када је умро цар Ахаз:
29 Не радуј се, сва Филистејо,
што је сломљен штап који те ударао.
Јер, из змијског корена
изаћи ће љута гуја
која ће излећи летећег змаја.
30 Најбеднији сиромах налазиће пашу
и убоги ће легати у миру.
Али твој ћу корен затрти глађу –
она ће ти поморити преживеле.
31 Закукај, капијо! Запомажи, граде!
Страхуј, сва Филистејо!
Са севера долази дим,
војска у којој нико не заостаје.
32 Шта да се одговори гласницима тога народа?
»ГОСПОД је учврстио Сион
и у њему ће сиромаси његовог народа
наћи уточиште.«
Пророштво о Моаву
15 Пороштво о Моаву:
За једну ноћ Ар Моавски
разорен, ућуткан.
За једну ноћ Кир Моавски
разорен, ућуткан.
2 Дивон се пење ка свом храму,
на своје узвишице, да плаче.
Моав нариче
над Невом и Медвом.
Свака глава обријана,
свака брада одсечена.
3 На улицама обучени у кострет;
на крововима и трговима
сви наричу, сви лију сузе.
4 Хешбон и Елале запомажу,
глас им се чује до Јахаца.
Моавски војници дрхте,
душа им тескобна.
5 Срце ми се цепа због Моава.
Његови бегунци беже све до Цоара,
све до Еглат-Шелишије.
Пењу се ка Лухиту, плачући путем;
на друму за Хоронајим
своју пропаст оплакују.
6 Пресушиле су воде Нимрима
и трава је свенула;
растиње је нестало,
нигде зеленила.
7 Зато све што су стекли и уштедели
носе преко кланца Врба.
8 Јаук се разлеже моавском границом,
њихова кукњава све до Еглајима,
њихова кукњава све до Беер-Елима.
9 Пуне су крви воде Димона,
али ја ћу још једно на њега навалити:
лава на Моавове бегунце
и оне који преостану у земљи.
16 Пошаљи јагњад владару земље,
из Селе у пустињи
до горе Кћери сионске.
2 Као птице које се разбеже,
избачене из гнезда,
такве ће бити Моавке
на газовима Арнона.
3 »Дај нам савет!
Донеси одлуку!
Нека ти сенка сред поднева
буде као ноћ.
Сакриј прогнане!
Не одај бегунце!
4 Пусти прогнане из Моава
да бораве код тебе.
Буди им заклон
од уништитеља.«
»Тлачитељ ће скончати,
престаће уништење;
угњетач ће ишчезнути из земље.
5 У љубави ће се учврститити престо
и на њему ће седети у истини,
у Давидовом шатору,
судија који тражи правду
и хита да поступи правично.
6 »Чули смо за Моавову охолост,
његову превелику охолост,
његову уображеност, надменост и бахатост.
Али празно је његово хвалисање.
7 Зато Моавци кукају над Моавом,
сви до једног.
За колачима од сувог грожђа
из Кир-Харесета
сломљено наричу.
8 Вену хешбонске њиве,
а тако и лоза у Сивми.
Незнабожачки владари
најбоље чокоте изломише,
који су некад досезали све до Јаазера
и ширили се у пустињу,
а изданци им се пружали све до мора.
9 »Зато плачем као што Јаазер плаче
над лозом Сивме.
Сузама вас заливам,
Хешбоне и Елале.
Утихну клицање због
ваших зрелих плодова
и жетви.
10 Радост и клицање несташе из воћњака;
нема у виноградима песме ни подврискивања.
Нико грожђе за вино не гази у муљачама,
јер ја сам окончао клицање.
11 »Срце ми за Моавом јечи као лира
и душа ме боли због Кир-Хереша[b].
12 »Када Моав дође на своју узвишицу,
само ће се изнурити;
када оде у своје светилиште да се моли,
неће му користити.«
13 Тако је ГОСПОД раније говорио о Моаву, 14 а сада каже: »За три године, онако како их броји најамник, сјај Моава и мноштва његовог народа биће презрен, а његови преживели биће малобројни и нејаки.«
Пророштво о Дамаску
17 Пророштво о Дамаску:
»Ево, Дамаск више неће бити град,
него ће постати гомила рушевина.
2 Ароерови градови биће напуштени,
остављени стадима за пландиште,
где их нико неће плашити.
3 Утврђени градови нестаће из Ефрема
и царство из Дамаска.
С остатком Арама
биће као и са славом народа Израеловог«,
говори ГОСПОД над војскама.
4 »Тога дана
умањиће се слава Јаковљева
и стањити сало његовог тела.
5 Биће као када жетелац хвата жито,
а руком жање класје;
биће као када човек пабирчи класје
у долини Рефаим.
6 Али, остаће нешто пабирака,
као када се омлати дрво маслине,
па јој на самом врху остану
две-три маслинке
и четири-пет њих на плодним гранама«,
говори ГОСПОД, Бог Израелов.
7 Тога дана човек ће упрети поглед у свога Творца и окренути очи ка Свецу Израеловом, 8 а неће упирати поглед у жртвенике, дело својих руку, ни окретати очи ка Ашериним моткама и кадионим жртвеницима, које је направио својим прстима. 9 Тога дана ће његови утврђени градови, које је напустио због Израелаца, постати као места препуштена шипражју и грмљу – пустош.
10 Заборавио си Бога, свога Спаситеља,
не сећаш се Стене, своје Тврђаве.
Зато, премда садиш дивне биљке
и пресађујеш стране младице,
11 макар ти порасле у дан кад их посадиш
и пропупеле истог јутра кад их пресадиш,
жетва ће ти бити никаква у дан болести и бола непреболног.
12 Авај, хук многобројних народа!
Хуче као када хуче таласи.
Авај, тутњава народâ!
Тутње као тутњава силних вода.
13 Макар народи тутњали као надируће воде,
кад их он прекори, далеко беже,
ветром ношени као плева на брдима,
као прашина пред олују.
14 Увече, ето ужаса,
пре сванућа, више га нема!
Таква је судбина оних који нас робе
и усуд оних који нас пљачкају.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International