Beginning
7 Сине мој, држи се мојих речи
и похрани у себи моје заповести.
2 Држи се мојих заповести, и живећеш,
чувај моја учења као зеницу ока,
3 привежи их себи за прсте,
упиши их на плочу свога срца.
4 Мудрости говори: »Ти си ми сестра«,
а умност зови рођаком.
5 Оне ће те чувати од прељубнице,
од жене на странпутици, чије су речи умилне.
6 С прозора своје куће једном сам гледао
напоље кроз решетку
7 и видео међу лаковернима,
приметио међу младићима,
младића без памети.
8 Ишао је улицом крај њеног угла,
запутивши се у правцу њене куће,
9 у сутон, док је дан измицао,
а ноћна се спуштала тмина.
10 У сусрет му изађе жена
у блудничким хаљинама и с преваром у срцу.
11 Била је наметљива и дрска,
ноге јој се нису могле задржати у кући –
12 час на улици, час на тргу,
код сваког угла је вребала.
13 Она га ухвати и пољуби,
па му бестидно рече:
14 »Имам код куће меса од жртава за заједништво –
данас сам испунила своје завете.
15 Зато сам ти изашла у сусрет,
потражила те и нашла.
16 Пресвукла сам свој лежај
бојеним чаршавима од египатског платна,
17 постељу намирисала
смирном, алојем и циметом.
18 Хајде да водимо љубав до јутра,
да се сладимо љубављу.
19 Мужа ми нема код куће,
на далек пут је отишао.
20 Понео је са собом кесу пуну новца
и неће се вратити до пуног месеца[a].«
21 Убедљивим речима наговори га,
заведе га уснама умилним.
22 Он сместа пође за њом,
као што во иде на клање,
као јелен који упадне у замку,
23 где му стрела прободе јетру,
као птица која улеће у клопку,
не знајући да ће га то живота стајати.
24 Стога ме чујте, синови,
обратите пажњу на моје речи.
25 Не дајте да вам срце скрене на њене путеве,
немојте да залутате на њене стазе.
26 Многе жртве је она оборила,
силно је мноштво оних које је убила.
27 Кућа јој је друм који води у Шеол,
доле у одаје смрти.
Хвалоспев мудрости
8 Зар мудрост не зове?
Зар умност не диже свој глас?
2 Она стоји на висовима дуж пута,
где се стазе сусрећу;
3 крај градских капија, на улазима,
из свега гласа виче:
4 »Вас позивам, људи,
својим гласом род људски.
5 Ви лаковерни, стекните разборитост,
ви нерезумни, уразумите се.
6 Слушајте, јер о важним стварима ћу говорити,
својим уснама казиваћу што је право.
7 Моја уста зборе истину,
опакост је одвратна мојим уснама.
8 Правичне су све речи мојих уста,
ниједна није крива ни изопачена.
9 Проницљивима све су оне праве,
исправне онима који имају знање.
10 Моје поуке узмите место сребра,
знање место сувог злата.
11 Јер, мудрост је вреднија од драгуљâ –
шта год да пожелите, није јој равно.
12 »Ја, мудрост, станујем с разборитошћу,
знање и промишљеност поседујем.
13 Страх од ГОСПОДА јесте мрзети зло.
Мрзим охолост и бахатост,
опако понашање и лажљива уста.
14 Моји су савети и здраво расуђивање,
ја имам умност и моћ.
15 По мени владају цареви
и владари правичне законе доносе.
16 По мени владају кнежеви
и племићи и све судије на земљи.
17 Ја волим оне који мене воле
и мене налазе они који ме траже.
18 Код мене су богатство и част,
трајно имање и благостање.
19 Мој плод је бољи од сувог злата,
мој принос вреднији од чистог сребра.
20 Ја идем путем праведности,
стазама правде,
21 да имање подарим онима који ме воле
и да им напуним ризнице.
22 »ГОСПОД ме изнедрио на почетку свога пута,
пре својих дела прадавних.
23 У најраније време сам обликована,
у почетку, пре настанка света.
24 Рођена сам пре океанâ[b],
док још није било изворâ вода обилних.
25 Рођена сам пре но што су горе
стављене на своје место,
пре брегова,
26 када још није створио земљу
ни поља,
пре праха земаљског.
27 »Када је небеса постављао, била сам тамо;
када је круг над океаном[c] урезивао,
28 када је у висинама облаке постављао,
када је надјачао изворе водâ подземних[d],
29 када је међу мору ударао,
да не пређе своје ивице,
када је темеље земље означавао,
30 расла сам крај њега[e],
његова наслада из дана у дан.
Све време сам се пред њим радовала,
31 радујући се свету, његовој земљи;
људски род био ми је наслада.
32 »Стога ме послушајте, синови;
благо онима који се мојих путева држе.
33 Послушајте моју поуку и будите мудри,
не занемарујте је.
34 Благо човеку који ме слуша,
који на мојим вратима из дана у дан бди
и крај мојих довратака чека.
35 Јер, ко мене нађе, живот налази
и стиче наклоност ГОСПОДЊУ,
36 а ко против мене згреши,
души својој наноси штету,
јер, сви који мене мрзе, смрт воле.«
Мудрост и лудост
9 Мудрост је сазидала своју кућу,
отесала седам својих стубова.
2 Спремила је меса,
зачинила вино и поставила трпезу.
3 Послала је своје слушкиње
да с највишег места у граду позову:
4 »Свратите к мени, сви лаковерни!«
А онима без памети каже:
5 »Дођите, једите мога хлеба
и пијте вина које сам зачинила!
6 Оканите се своје лаковерности,
и живећете.
Путем умности крените!«
7 Ко исправља ругаоца, увреду прима,
ко прекорева опакога, настрада.
8 Не прекоревај ругаоца, јер ће те замрзети,
прекори мудрога, и он ће те заволети.
9 Поучи мудрога, и биће још мудрији,
научи праведнога, и ученост ће му се увећати.
10 Почетак мудрости страх је од ГОСПОДА,
а спознање Светога умност.
11 »Јер, по мени ти се умножавају дани
и године додају твоме животу.
12 Ако си мудар, на своју корист си мудар,
ако си ругалац, сам ћеш испаштати.«
13 Жена Лудост наметљива је и непокорна
и ништа не зна.
14 Седи пред вратима своје куће,
на столици наврх града,
15 и дозива пролазнике,
који иду право својим путем.
16 »Свратите к мени, сви лаковерни!«
А онима без памети каже:
17 »Слатка је вода украдена,
сластан хлеб који се у потаји једе!«
18 А они и не знају да су тамо духови мртвих,
да су њени гости у дубинама Шеола.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International