Beginning
16 Човеку припадају науми срца,
а од ГОСПОДА долази шта ће језик одговорити.
2 Човеку се сви његови поступци чине чисти,
али ГОСПОД одмерава побуде.
3 ГОСПОДУ препусти све што радиш,
па ће ти науми успети.
4 ГОСПОД има одговор за све,
чак и за опакога – дан несреће.
5 ГОСПОДУ су одвратни сви који су охолог срца;
ово је извесно: неће проћи некажњено.
6 Лубављу и истином окајава се грех,
а страхом од ГОСПОДА избегава се зло.
7 Када је човеков пут мио ГОСПОДУ,
чак и непријатељи живе с њим у миру.
8 Боље је мало с праведношћу
него велика добит стечена неправдом.
9 Човеково срце смишља његов пут,
али ГОСПОД управља његовим корацима.
10 Када је одлука на царевим уснама,
уста му не изневеравају правду.
11 Од ГОСПОДА су тачан кантар и теразије,
сви тегови у џаку његово су дело.
12 Неправда је одвратна царевима,
јер се престо учвршћује праведношћу.
13 Царевима су миле праведне усне
и они воле оног ко говори право.
14 Царева јарост весник је смрти,
али мудар човек уме да је стиша.
15 Кад се царево лице озари, то значи живот,
а наклоност му је као облак кише пролећне.
16 Колико је боље стећи мудрост него злато
и пожељније стећи умност него сребро!
17 Друм честитога заобилази зло
и ко пази на свој пут, чува свој живот.
18 Бахатост претходи пропасти,
а надменост паду.
19 Боље је бити понизан међу убогима
него делити плен с охолима.
20 Ко слуша поуку, биће му добро,
и благословен је ко се узда у ГОСПОДА.
21 Ко је мудар у срцу, зову га умним,
а милозвучне речи поткрепљују поуку.
22 Разборитост је врело живота оном ко је има,
а глупост је казна глупанима.
23 Срце мудрога управља његовим устима,
а његове речи поткрепљују поуку.
24 Милозвучне речи су саће,
слатке души и мелем костима.
25 Има пут који човеку изгледа прав,
а на крају води у смрт.
26 Јешност радникова ради за њега,
јер га глад тера.
27 Поган човек смишља зло,
а речи су му пламтећи огањ.
28 Изопачен човек изазива кавгу,
а оговарач раставља најбоље пријатеље.
29 Насилник мами ближњега
и одводи га путем који не ваља.
30 Ко намигује, нешто изопачено смишља,
а ко стеже усне, спрема зло.
31 Седа коса је круна славе;
она се стиче на путу праведности.
32 Ко је стрпљив, бољи је од ратника,
и ко се суздржава, од освајача града.
33 Коцка се баца у крило,
али од ГОСПОДА је свака њена одлука.
17 Бољи је залогај сува хлеба у миру
него кућа пуна жртвеног меса у завади.
2 Мудар слуга газдоваће над срамотним сином
и имаће удела у наследству као један од браће.
3 Топионички лонац је за сребро и пећ за злато,
а ГОСПОД проверава срце.
4 Опак човек слуша зле усне,
а лажљивац обраћа пажњу на погубан језик.
5 Ко се руга сиромаху, презире његовог Творца,
и ко се радује туђој несрећи, неће проћи некажњено.
6 Старима су унуци круна,
а родитељи су дика својој деци.
7 Узвишене речи не пристају будали,
а још мање лажљиве речи владару.
8 Мито је амајлија ономе ко га даје:
куд год се окрене, успева.
9 Ко опрости увреду, тражи љубав,
а ко је стално помиње, раставља пријатеље.
10 Прекор више тишти умнога
него безумника сто удараца бичем.
11 Зли мисли само о побуни;
зато се окрутан службеник шаље на њега.
12 Боље је срести медведицу којој су отели младе
него безумника у његовој глупости.
13 Ко на добро узврати злом,
зло му неће изаћи из куће.
14 Почетак свађе је као да провали вода;
зато попусти пре него што избије кавга.
15 Онај ко оправдава кривога и онај ко осуђује недужнога,
једнако су одвратни ГОСПОДУ.
16 Каква је корист од новца у безумниковој руци?
Да купи мудрост кад нема памети.
17 Пријатељ воли у свако време,
а брат се рађа да помогне у невољи.
18 Човек без памети рукује се
и јемчи за другога.
19 Ко воли свађу, воли побуну;
ко диже високу капију, пропаст призива.
20 Човек изопаченог срца не налази срећу,
а коме је језик преваран, упада у невољу.
21 Велика је жалост имати сина безумника,
нема радости будалином оцу.
22 Радосно срце добар је лек,
а скршен дух суши кости.
23 Опаки прима мито у потаји
да искриви путеве правде.
24 Умноме је мудрост одмах пред њим,
а безумникове очи лутају до накрај света.
25 Безуман син жалост је оцу
и чемер оној која га је родила.
26 Не ваља кажњавати недужнога,
ни батинати честитог службеника.
27 Ко има знање, користи речи с устезањем,
и уман човек мирне је ћуди.
28 И за глупана се мисли да је мудар ако ћути,
и да је уман, ако држи језик за зубима.
18 Самотник жуди за себичним циљевима,
пркосећи сваком здравом расуђивању.
2 Безумнику није мила умност;
само му је до тога да каже своје мишљење.
3 Када дође опакост, дође и презир,
а са бруком дође и срамота.
4 Речи из човекових уста дубоке су воде,
а врело мудрости поток је жуборави.
5 Не ваља држати страну опакоме
да се недужноме ускрати правда.
6 Безумникове усне доводе до кавге,
а његова уста призивају батине.
7 Безумникова уста његова су пропаст,
а усне замка за његов живот.
8 Оговарачеве речи као најслађи су залогаји:
спуштају се у дубине трбуха.
9 Ко је немаран у свом послу,
брат је оном који уништава.
10 Име ГОСПОДЊЕ тврда је кула;
праведник трчи к њој и сигурност налази.
11 Богаташево богатство његов је утврђен град
и висок зид у његовој машти.
12 Пре пада охоло је срце човеково,
а пре части долази понизност.
13 Ко одговара пре него што саслуша,
на лудост му је и срамоту.
14 Дух одржава човека у болести,
а скршен дух ко ће да издржи?
15 Срце умнога стиче знање
и уши мудрих га траже.
16 Поклон отвара врата човеку
и доводи га пред великаше.
17 Ко први изложи свој случај, изгледа у праву,
док други не дође и испита га.
18 Коцка решава спорове
и љуте противнике држи на одстојању.
19 Увређен брат тврђи је од утврђеног града,
а спорови су као закључана тврђава.
20 Човек пуни трбух плодовима својих уста
и сити се родом својих усана.
21 Живот и смрт у власти су језика,
и који га воле, јешће његов плод.
22 Ко себи нађе жену, налази срећу
и стиче наклоност ГОСПОДЊУ.
23 Сиромах понизно износи молбу,
а богаташ одговара грубо.
24 Човек може да пропадне и крај много другова,
а прави пријатељ приврженији је од брата.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International