Beginning

⁴ Сети ме се, ГОСПОДЕ,
    кад свом народу покажеш наклоност.
    У помоћ ми притекни својим спасењем,
⁵ да видим благостање твојих изабраних,
    да се радујем с твојим народом,
    да се твојим поседом хвалим.

⁶ Згрешили смо као наши праоци,
    чинили зло и поступали опако.
⁷ Када су наши праоци били у Египту,
    твоја чудесна дела нису разумели.
Нису се сећали многобројних дела твоје љубави,
    па се побунише крај мора, Црвеног мора.
⁸ Али он их спасе свога Имена ради,
    да обзнани своју силу.
⁹ Он запрети Црвеном мору,
    и оно пресуши,
    кроз дубине их проведе као кроз пустињу.
¹⁰ Он их спасе из руку онога ко их мрзи,
    откупи их из руку непријатељевих.
¹¹ Воде прекрише њихове душмане,
    ни један једини не остаде жив.
¹² Тада повероваше његовим речима
    и хвалоспев му отпеваше.

¹³ Али брзо су заборавили његова дела
    и нису чекали његов савет.
¹⁴ Пожуди су се предали у пустињи,
    Бога искушавали у пустолини.
¹⁵ Он им даде оно што су тражили,
    али им посла и опаку болест.
¹⁶ У табору почеше да завиде
    Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.
¹⁷ Земља се отвори и прогута Датана
    и Авирамове следбенике прекри.
¹⁸ Огањ плану међу њиховим следбеницима,
    пламен сажеже опаке.
¹⁹ Код Хорева направише теле,
    па су се ливеном лику клањали.
²⁰ Тако су своју Славу
    заменили ликом вола, који једе траву.
²¹ Заборавили су Бога, који их је спасао,
    који је велика дела учинио у Египту,
²² чудесна дела у Хамовој земљи
    и страхотна дела крај Црвеног мора.
²³ Зато он рече да ће их истребити.
    Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
    да их не затре.

²⁴ Потом презреше земљу пожељну,
    његовој речи не повероваше.
²⁵ Гунђали су у својим шаторима,
    глас ГОСПОДЊИ нису слушали.
²⁶ Зато им се подигнуте руке заклео
    да ће мртви попадати по пустињи,
²⁷ да ће им потомци пасти међу народе
    и да ће их раштркати по земљама.

²⁸ Везали су се за Ваала Пеорског
    и јели жртве принете мртвима^[a].
²⁹ Својим делима разгневише ГОСПОДА,
    и помор изби међу њима.
³⁰ Тада устаде Пинхас, па је посредовао,
    и помор престаде.
³¹ То му се урачуна у праведност
    за сва поколења довека.

³² Разјарише га крај водâ Мериве,
    па Мојсија задеси невоља због њих:
³³ пошто су му огорчили дух,
    он несмотрене речи изговори.

³⁴ Не затреше народе
    као што им је ГОСПОД заповедио,
³⁵ него се измешаше с незнабошцима
    и научише да чине исто што и они.
³⁶ Служили су њиховим идолима,
    који им постадоше замка.
³⁷ Своје синове и кћери
    жртвовали су демонима.
³⁸ Недужну крв су проливали,
    крв својих синова и кћери,
жртвујући их ханаанским идолима,
    и земља се оскврнави крвљу.
³⁹ Тако су се каљали својим поступцима
    и постали неверни због својих дела.

⁴⁰ Зато ГОСПОД плану гневом на свој народ
    и његов посед му се згади.
⁴¹ Предаде их у руке незнабошцима,
    па над њима завладаше они што их мрзе.
⁴² Потлачише их непријатељи
и својој власти их подвргоше.
⁴³ Много их је пута избављао,
    а они су и даље бунтовне науме ковали
    и све дубље тонули у грех.

⁴⁴ Али он погледа на њихову невољу
    када је чуо њихов вапај
⁴⁵ и ради њих се сети свога Савеза.
    Сажали се због своје велике љубави
⁴⁶ и учини да се на њих сажале
    сви који су их засужњили.

⁴⁷ Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш,
    и сабери нас између незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо
    и да се хвалама теби поносимо.

⁴⁸ Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
    заувек и довека.
    Нека сав народ каже: »Амин!«

Алилуја!

¹⁰ Неки су седели у тами и сенци смрти,
    јадом и гвожђем спутани,
¹¹ јер су се против Божијих речи побунили
    и презрели савете Свевишњега.
¹² Зато их је мукотрпним радом унизио.
    Посртали су, а никога да помогне.
¹³ Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
    и он их спасе из њихових недаћа.
¹⁴ Изведе их из таме и сенке смрти
    и раскиде њихове окове.
¹⁵ Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
    и чудесних дела која за људски род чини.
¹⁶ Јер, он разбија бронзане капије
    и расеца гвоздене преворнице.

¹⁷ Неки су били безумни,
    па испаштали због свог преступа и греха.
¹⁸ Свако јело гадило се њиховој души,
    па се примакоше дверима смрти.
¹⁹ Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
    и он их спасе из њихових недаћа.
²⁰ Он своју реч посла, и исцели их
    и избави од гроба.
²¹ Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
    и чудесних дела која за људски род чини.
²² Нека приносе жртве захвалнице
    и радосним песмама о његовим делима причају.

²³ Неки су се на море отиснули у лађама,
    да на големим водама обављају посао.
²⁴ И они су видели ГОСПОДЊА дела,
    његова чудесна дела у дубинама.
²⁵ Јер, он нареди, и вихор задува
    и високо подиже таласе.
²⁶ Они се подигоше до неба,
    па се спустише до дубина –
    храброст им се топила пред опасношћу.
²⁷ Као пијанци су тетурали и посртали,
    сва њихова вештина постаде бескорисна.
²⁸ Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
    и он их изведе из њихових недаћа.
²⁹ Он стиша олују и таласи се смирише.
³⁰ Они се обрадоваше што је настало затишје,
    и он их одведе до жељене луке.
³¹ Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
    и чудесних дела која за људски род чини.
³² Нека га узвисују на скупу народа
    и хвале на већу старешина.

³³ Он реке претвори у пустињу
    и изворе воде у жедну земљу,
³⁴ земљу плодну у слану пустолину
    због опакости њених житеља.
³⁵ Он пустињу претвори у језера
    и суву земљу у изворе воде.
³⁶ Тамо насели гладне,
    и они подигоше град да се у њему настане.
³⁷ Засејаше њиве и посадише винограде,
    који им обилну летину родише.
³⁸ Он их благослови,
    па се силно намножише.
Он не даде да се смањи број њихове стоке.

³⁹ А онда им се смањио број и били су понижени
    тлачењем, несрећом и тугом.
⁴⁰ Онај који презир излива на владаре
    учини да пустим беспућем лутају.
⁴¹ Али он убоге диже из беде
    и породице им умножи као стада.
⁴² Честити то виде и радују се,
    а сви неправедни умукнуће.

⁴³ Ко је мудар, нека се тога држи
    и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.