Beginning
19 Бољи је сиромах чији је живот беспрекоран
него безумник чије су речи изопачене.
2 Ревност без знања не ваља,
и ко жури, промашује пут.
3 Безумље упропашћује човеку живот,
а он се у срцу љути на ГОСПОДА.
4 Богатство доноси много пријатеља,
а сиромаха и пријатељ напушта.
5 Лажни сведок неће проћи некажњено,
и ко шири лажи, неће умаћи.
6 Владару се многи улагују
и свако је пријатељ дарежљивом човеку.
7 Сиромаха мрзе сви његови рођаци,
а колико га се тек клоне другови!
Иако их преклињући тражи,
не налази их.
8 Ко стиче разборитост, воли себе,
и ко чува умност, наћи ће срећу.
9 Лажни сведок неће проћи некажњено,
и ко шири лажи, пропашће.
10 Безумнику не приличи да живи у раскоши,
а још мање робу да влада над кнежевима.
11 Разборитост човеку доноси стрпљење;
на част му је кад пређе преко увреде.
12 Царев бес је попут лавље рике,
а његова наклоност као роса на трави.
13 Безуман син је пропаст за оца,
а свадљива жена вода која непрестано капље.
14 Кућа и богатство наслеђују се од родитеља,
а разборита жена је од ГОСПОДА.
15 Лењост доноси дубок сан
и докон човек остаје гладан.
16 Ко се држи заповести, чува свој живот,
а ко не мари како живи, погинуће.
17 Ко се смилује сиромаху, ГОСПОДУ позајмљује,
и он ће му платити за његово добро дело.
18 Стегом васпитавај свога сина док има наде;
не буди саучесник у његовој смрти.
19 Нагао човек сносиће казну;
ако га једном избавиш, мораћеш поново.
20 Слушај савет и прихватај стегу,
па ћеш на крају постати мудар.
21 Човек има многе замисли,
али оно што ГОСПОД науми, то се остварује.
22 Похлепа човекова на срамоту му је;
боље је бити сиромах, него лажљивац.
23 Страх од ГОСПОДА води у живот;
ко га је пун, спокојан је и зло га не сналази.
24 Лењивац умочи руку у чинију,
али га мрзи да је врати до уста.
25 Удари ругаоца, и лаковерни ће се научити памети;
прекори умнога, и он ће стећи знање.
26 Син који пљачка оца и тера мајку из куће,
изазива бруку и срамоту.
27 Престани да слушаш поуку, сине мој,
па ћеш одлутати од речи знања.
28 Покварен сведок руга се правди
и уста опаких гутају зло.
29 Казне су спремне за ругаоце
и ударци за леђа безумникâ.
20 Вино је ругалац и опојно пиће галамџија;
кога они одведу на странпутицу, није мудар.
2 Царев бес је попут лавље рике:
ко га изазове, самом себи науди.
3 Човеку је на част кад избегне кавгу,
али сваки глупан започиње свађу.
4 Лењивац не оре у право време,
па кад за жетве тражи род, ништа не налази.
5 Човечије мисли дубоке су воде,
али уман човек их захвата.
6 Многи тврде да имају љубави,
али ко да нађе верног човека?
7 Праведан човек живи беспрекорно;
благо његовим потомцима.
8 Када цар седне на престо да суди,
свако зло својим очима решета.
9 Ко може да каже: »Очистио сам своје срце,
чист сам од греха«?
10 Неједнаки тегови и неједнаке мере –
обоје је одвратно ГОСПОДУ.
11 И дете се познаје по својим делима,
да ли му је владање чисто и честито.
12 Уши које чују и очи које виде –
обоје је начинио ГОСПОД.
13 Не буди спавалица, јер ћеш осиромашити;
остани будан, и наситићеш се хлеба.
14 »Лоше, лоше!« говори купац,
а кад оде, хвали се како је повољно купио.
15 Има злата и много је рубина,
али су речи пуне знања најдрагоценији украс.
16 Узми огртач ономе ко јемчи за странца
и задржи га као залог када то чини за туђинца.
17 Хлеб стечен на превару сладак је човеку,
али после су му уста пуна шљунка.
18 Науми успевају захваљујући савету;
уз добре саветнике води рат.
19 Оговарач издаје тајне;
зато се клони онога ко сувише прича.
20 Ко прокуне свога оца или мајку,
светиљка ће му се угасити у најцрњем мраку.
21 Брзо стечено имање на почетку
неће бити благословено на крају.
22 Немој да кажеш: »Вратићу ти за ово зло!«
Сачекај ГОСПОДА, и он ће те спасти.
23 ГОСПОДУ су мрски неједнаки тегови
и нетачан кантар не ваља.
24 ГОСПОД управља човечијим корацима;
како онда да човек разуме свој пут?
25 Клопка је за човека кад пожури да нешто прогласи светињом,
а потом се покаје због свога завета.
26 Мудар цар распрши опаке,
а онда их прегази точковима.
27 Дух човечији је светиљка ГОСПОДЊА
која истражује његово унутрашње биће.
28 Љубав и истина чувају цара –
љубављу се његов престо учвршћује.
29 Снага краси младиће,
а старцима је седа глава украс.
30 Зло се батинама чисти
и ударци чисте унутрашње биће.
21 Царево срце је као поток у руци ГОСПОДЊОЈ –
он га скреће куд га воља.
2 Човеку се сви његови путеви чине прави,
али ГОСПОД процењује срце.
3 Да се чини што је право и праведно
милије је ГОСПОДУ него жртва.
4 Охоле очи и надмено срце –
светиљка опаких – грех су.
5 Науми марљивога воде у благостање,
а науми брзоплетога у немаштину.
6 Богатство стечено лажљивим језиком
дашак је несталан и води у смрт.
7 Опаке ће однети њихово насиље,
јер неће да чине оно што је право.
8 Кривац иде искривљеним путем,
а недужни чини оно што је исправно.
9 Боље је живети на углу крова
него са свадљивом женом у кући.
10 Опаки жуди за злом
и нема милости према ближњему.
11 Када се ругалац казни, лаковерни постаје мудар;
када се мудри поучи, стиче знање.
12 Праведни Бог мотри на кућу опакога
и опаке баца у пропаст.
13 Ко запуши уши на вапај сиромаха,
и он ће тако вапити, а нико му се неће одазвати.
14 Поклон дат у тајности утишава гнев,
а мито у потаји бес.
15 Кад се изврши правда, праведник се радује,
а злочинце обузима ужас.
16 Човек који одлута са пута разборитости
завршава у друштву покојникâ.
17 Ко воли насладу, постаће сиромах;
ко воли вино и уље, неће се обогатити.
18 Опаки је откупнина за праведника,
а неверни за честите.
19 Боље је живети и у пустињи
него са женом свадљивом и зле ћуди.
20 У кући мудрога лепе су залихе хране и уља,
а безуман човек одмах све поједе.
21 Ко тежи за праведношћу и љубављу,
налази живот, праведност и част.
22 Мудар човек напада град пун ратника
и обара бедеме у које су се уздали.
23 Ко пази на своја уста и језик,
самог себе чува од невоље.
24 Бахатом и надменом име је Ругалац;
он је охол преко сваке мере.
25 Лењивца убија његова жудња,
јер његове руке одбијају да раде.
26 Он поваздан силно жуди,
а праведник даје издашно.
27 Жртва опаких је одвратна –
каква ли је тек кад је из злих побуда приносе?
28 Лажни сведок ће пропасти,
а разборит човек говориће довека.
29 Опак човек наступа дрско,
а честит промишљено.
30 Нема ни мудрости, ни умности,
ни савета против ГОСПОДА.
31 Коњ се опрема за дан боја,
али ГОСПОД даје победу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International