Beginning

9 Тако сам, размишљајући о свему овоме, закључио да су и праведан и мудар човек, и све што чине, у Божијим рукама, али да нико не зна да ли га очекује љубав или мржња. ² Исти усуд је за свакога, био он праведан или опак, добар или зао, чист или нечист, приносио он жртве или не приносио. Како је доброме, тако је и грешнику. Како је ономе ко се заклиње, тако је и ономе ко се боји да се закуне. ³ У овоме је зло свега што се збива под сунцем: исти усуд је за све. Поврх тога, срце људи пуно је зла. У њима је лудост све док су живи, а потом се придружују мртвима.

⁴ Ко је међу живима, има наду – живом псу је боље него мртвом лаву. ⁵ Јер, живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа. За њих више нема награде, а и успомена на њих је избледела. ⁶ Њихова љубав, њихова мржња и њихова љубомора давно су ишчезли. Они више никад неће имати удела ни у чему што се чини под сунцем. ⁷ Хајде, једи своју храну с радошћу и пиј своје вино с весељем, јер Богу су се већ свидела твоја дела. ⁸ Нека ти је одећа увек бела, а глава увек помазана уљем. ⁹ Уживај у животу са женом коју волиш током свих дана овог испразног живота што ти га је Бог дао под сунцем – током свих својих испразних дана. Јер, то је твоја награда у животу и у твом мукотрпном труду под сунцем. ¹⁰ И што год мислиш да учиниш, учини то свом својом снагом, јер у Шеолу, куда идеш, нема ни рада, ни ковања наума, ни знања, ни мудрости.

¹¹ Видео сам још нешто под сунцем: Не добија трку најбржи ни битку најјачи, нема хране за мудре, ни богатства за умне, ни наклоности за учене – време зле среће све их задеси, ¹² а човек не зна када ће то време доћи. Као што се рибе улове у подмуклу мрежу или птице ухвате у замку, тако и невоља ухвати људе у клопку када се изненада на њих обори.

О мудрости и безумљу

¹³ А видео сам под сунцем и овај пример мудрости, који ми се учинио важан: ¹⁴ Био један градић и у њему мало људи. Један моћан цар навали на њега, опколи га и подиже велике опсадне куле око њега. ¹⁵ А у градићу је живео један сиромашан али мудар човек, који је могао да спасе град својом мудрошћу, али га се нико није сетио. ¹⁶ Тада рекох: »Мудрост је боља него снага.« Али сиромахова мудрост се презире и његове речи се не слушају. ¹⁷ А више треба слушати тихе речи мудрога него вику заповедника над безумнима. ¹⁸ Мудрост је боља од бојног оружја, али један грешник упропасти много добра.

10 Угинула мува усмрди мирисно уље, а мало глупости поквари мудрост и част. ² Мудрога ум води правим путем, а безумника погрешним^[a]. ³ И док иде путем, глупан, пошто нема памети, одмах свима покаже да је глуп.

⁴ Разгневи ли се на тебе владар, не одлази са свог места – прибраност спречава велике грехе.

⁵ Видео сам још једно зло под сунцем – грешку коју чини владар: ⁶ Глупани се постављају на многе високе положаје, док богати заузимају ниске. ⁷ Виђао сам слуге на коњима, док кнежеви иду пешке попут слугу.

⁸ Ко јаму копа, може у њу упасти. Ко проваљује кроза зид, може га ујести змија.

⁹ Ко вади камен из мајдана, камен га може повредити. Ко цепа дрва, може од њих страдати.

¹⁰ Ако је секира тупа и оштрица јој ненаоштрена, више снаге треба. Али мудрост доноси успех.

¹¹ Уједе ли змија пре него што се зачара, никакве користи од кротитеља.

¹² Речи из уста мудрога умилне су, а безумника изједу сопствене усне: ¹³ у почетку говори глупости, а на крају опаке лудости. ¹⁴ Глупан је пун речи. Човек не зна шта ће бити, и ко може да му каже шта ће бити после њега?

¹⁵ Безумника изнурује његов мукотрпан труд – ко не зна пут, не стиже до града.

¹⁶ Тешко теби, земљо чији цар је био слуга и чији се кнежеви ујутро госте! ¹⁷ Благо теби, земљо чији је цар племенита рода и чији кнежеви се госте у право време, да поврате снагу, а не да се опију.

¹⁸ Због лењости се улежу кровне греде, због доконих руку прокишњава кућа.

¹⁹ Гозба је ради смеха и вино чини живот веселим, али новац је одговор на све.

²⁰ Не проклињи цара чак ни у мислима, не проклињи богатога ни у својој ложници, јер птица може да однесе твоје речи и крилато створење да пренесе то што говориш.

Шта мудар човек чини

11 Баци свој хлеб на воду, и наћи ћеш га после много дана. ² Раздели седморици, па и осморици, јер не знаш каква несрећа може да снађе земљу. ³ Ако су облаци пуни кише, излиће је на земљу. Пало дрво на југ или на север, остаје где је пало. ⁴ Ко пази на ветар, не сеје; ко мотри на облаке, не жање.

⁵ Као што не разумеш како дах живота улази у дете у мајчиној утроби, тако не разумеш ни дела Бога, који све чини.

⁶ Сеј своје семе ујутро, а ни увече нека ти рука не мирује, јер не знаш које ће успети – ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.

⁷ Светлост је слатка и оку је мило да види сунце. ⁸ Колико год година човек живео, нека ужива у њима. Али нека мисли на дане таме јер ће их бити много. Све што ће доћи, испразно је.

Савети младима

⁹ Уживај, младићу, док си млад и нађи задовољство у данима своје младости. Иди куд те срце води и за оним што ти очи виде, али знај да ће ти Бог за све то судити. ¹⁰ Одагнај, дакле, тескобу из срца и удаљи бол од свога тела, јер су младост и црне власи испразне.

⁸ »Испразност над испразношћу!« говори Проповедник. »Све је испразност!«

Закључак

⁹ Проповедник није био само мудар, него је и народу преносио знање. Проучио је многе пословице, проверио их и средио. ¹⁰ Проповедник је трагао за правим речима и оно што је написао исправно је и истинито. ¹¹ Речи мудрих су као остани, а њихове сабране изреке попут чврсто укованих клинова – дао их је једини Пастир. ¹² Пази се, сине мој, свега што је преко тога. Нема краја састављању многих књига и много учење изнурује тело.

¹³ Пошто смо чули све, ево закључка: Бој се Бога и држи се његових заповести, јер то је све што се тражи од човека. ¹⁴ Јер, Бог ће свако дело изнети пред суд, па и све што је скривено, било то добро или зло.