Beginning
9 Тако сам, размишљајући о свему овоме, закључио да су и праведан и мудар човек, и све што чине, у Божијим рукама, али да нико не зна да ли га очекује љубав или мржња. 2 Исти усуд је за свакога, био он праведан или опак, добар или зао, чист или нечист, приносио он жртве или не приносио. Како је доброме, тако је и грешнику. Како је ономе ко се заклиње, тако је и ономе ко се боји да се закуне. 3 У овоме је зло свега што се збива под сунцем: исти усуд је за све. Поврх тога, срце људи пуно је зла. У њима је лудост све док су живи, а потом се придружују мртвима.
4 Ко је међу живима, има наду – живом псу је боље него мртвом лаву. 5 Јер, живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа. За њих више нема награде, а и успомена на њих је избледела. 6 Њихова љубав, њихова мржња и њихова љубомора давно су ишчезли. Они више никад неће имати удела ни у чему што се чини под сунцем. 7 Хајде, једи своју храну с радошћу и пиј своје вино с весељем, јер Богу су се већ свидела твоја дела. 8 Нека ти је одећа увек бела, а глава увек помазана уљем. 9 Уживај у животу са женом коју волиш током свих дана овог испразног живота што ти га је Бог дао под сунцем – током свих својих испразних дана. Јер, то је твоја награда у животу и у твом мукотрпном труду под сунцем. 10 И што год мислиш да учиниш, учини то свом својом снагом, јер у Шеолу, куда идеш, нема ни рада, ни ковања наума, ни знања, ни мудрости.
11 Видео сам још нешто под сунцем: Не добија трку најбржи ни битку најјачи, нема хране за мудре, ни богатства за умне, ни наклоности за учене – време зле среће све их задеси, 12 а човек не зна када ће то време доћи. Као што се рибе улове у подмуклу мрежу или птице ухвате у замку, тако и невоља ухвати људе у клопку када се изненада на њих обори.
О мудрости и безумљу
13 А видео сам под сунцем и овај пример мудрости, који ми се учинио важан: 14 Био један градић и у њему мало људи. Један моћан цар навали на њега, опколи га и подиже велике опсадне куле око њега. 15 А у градићу је живео један сиромашан али мудар човек, који је могао да спасе град својом мудрошћу, али га се нико није сетио. 16 Тада рекох: »Мудрост је боља него снага.« Али сиромахова мудрост се презире и његове речи се не слушају. 17 А више треба слушати тихе речи мудрога него вику заповедника над безумнима. 18 Мудрост је боља од бојног оружја, али један грешник упропасти много добра.
10 Угинула мува усмрди мирисно уље, а мало глупости поквари мудрост и част. 2 Мудрога ум води правим путем, а безумника погрешним[a]. 3 И док иде путем, глупан, пошто нема памети, одмах свима покаже да је глуп.
4 Разгневи ли се на тебе владар, не одлази са свог места – прибраност спречава велике грехе.
5 Видео сам још једно зло под сунцем – грешку коју чини владар: 6 Глупани се постављају на многе високе положаје, док богати заузимају ниске. 7 Виђао сам слуге на коњима, док кнежеви иду пешке попут слугу.
8 Ко јаму копа, може у њу упасти. Ко проваљује кроза зид, може га ујести змија.
9 Ко вади камен из мајдана, камен га може повредити. Ко цепа дрва, може од њих страдати.
10 Ако је секира тупа и оштрица јој ненаоштрена, више снаге треба. Али мудрост доноси успех.
11 Уједе ли змија пре него што се зачара, никакве користи од кротитеља.
12 Речи из уста мудрога умилне су, а безумника изједу сопствене усне: 13 у почетку говори глупости, а на крају опаке лудости. 14 Глупан је пун речи. Човек не зна шта ће бити, и ко може да му каже шта ће бити после њега?
15 Безумника изнурује његов мукотрпан труд – ко не зна пут, не стиже до града.
16 Тешко теби, земљо чији цар је био слуга и чији се кнежеви ујутро госте! 17 Благо теби, земљо чији је цар племенита рода и чији кнежеви се госте у право време, да поврате снагу, а не да се опију.
18 Због лењости се улежу кровне греде, због доконих руку прокишњава кућа.
19 Гозба је ради смеха и вино чини живот веселим, али новац је одговор на све.
20 Не проклињи цара чак ни у мислима, не проклињи богатога ни у својој ложници, јер птица може да однесе твоје речи и крилато створење да пренесе то што говориш.
Шта мудар човек чини
11 Баци свој хлеб на воду, и наћи ћеш га после много дана. 2 Раздели седморици, па и осморици, јер не знаш каква несрећа може да снађе земљу. 3 Ако су облаци пуни кише, излиће је на земљу. Пало дрво на југ или на север, остаје где је пало. 4 Ко пази на ветар, не сеје; ко мотри на облаке, не жање.
5 Као што не разумеш како дах живота улази у дете у мајчиној утроби, тако не разумеш ни дела Бога, који све чини.
6 Сеј своје семе ујутро, а ни увече нека ти рука не мирује, јер не знаш које ће успети – ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.
7 Светлост је слатка и оку је мило да види сунце. 8 Колико год година човек живео, нека ужива у њима. Али нека мисли на дане таме јер ће их бити много. Све што ће доћи, испразно је.
Савети младима
9 Уживај, младићу, док си млад и нађи задовољство у данима своје младости. Иди куд те срце води и за оним што ти очи виде, али знај да ће ти Бог за све то судити. 10 Одагнај, дакле, тескобу из срца и удаљи бол од свога тела, јер су младост и црне власи испразне.
12 Сећај се свога Створитеља
у данима своје младости,
пре него што дођу дани невоље и примакну се године када ћеш рећи:
»Не миле ми се« –
2 пре него што сунце и светлост и месец и звезде потамне
и облаци се врате после кише,
3 када чувари куће задрхте и јаки људи се погуре,
када млинарице престану да мељу, јер их је мало,
и замуте се они што гледају кроз прозоре,
4 када се затворе врата на улицу и пригуши звук млина,
када се тргнеш на глас птице, а све песме утихну,
5 када се плашиш висине и опасности на путу,
када је бадем у цвету, а скакавац се вуче по тлу
и жеља се више не јавља[b] –
јер човек иде у своју вечну кућу,
а нарикаче ходају улицама –
6 пре него што сребрна узица пукне,
златна чинија се разбије,
врч се на извору разлупа,
точак на бунару се поломи –
7 и прах се врати у земљу из које је и дошао,
а дух се врати Богу, који га је дао.
8 »Испразност над испразношћу!« говори Проповедник. »Све је испразност!«
Закључак
9 Проповедник није био само мудар, него је и народу преносио знање. Проучио је многе пословице, проверио их и средио. 10 Проповедник је трагао за правим речима и оно што је написао исправно је и истинито. 11 Речи мудрих су као остани, а њихове сабране изреке попут чврсто укованих клинова – дао их је једини Пастир. 12 Пази се, сине мој, свега што је преко тога. Нема краја састављању многих књига и много учење изнурује тело.
13 Пошто смо чули све, ево закључка: Бој се Бога и држи се његових заповести, јер то је све што се тражи од човека. 14 Јер, Бог ће свако дело изнети пред суд, па и све што је скривено, било то добро или зло.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International