Beginning
Песма о винограду
5 Певаћу сада драгоме своме,
песму драгога свога
о винограду његовом:
Мој драги је имао виноград
на падини родног брега.
2 Окопао га је и искрчио камење,
па најбољу лозу посадио.
Саградио је кулу-стражару усред њега
и ископао муљачу.
Надао се да ће родити грожђе,
а он роди вињагу.
3 »Сада, житељи Јерусалима
и ви, Јудеји,
пресудите између мене
и мога винограда.
4 Шта се још могло учинити за мој виноград
а да ја нисам учинио?
Кад сам се надао да ће родити грожђе,
зашто је родио вињагу?
5 Рећи ћу вам сада
шта ћу урадити са својим виноградом:
Уклонићу му живицу,
и биће опустошен.
Развалићу зид око њега,
и биће изгажен.
6 У пустолину ћу га претворити,
необрезаног и неокопаног;
у њему ће расти драч и трње.
И заповедићу облацима
да га кишом не заливају.«
7 Јер, виноград ГОСПОДА над војскама
јесте народ Израелов,
а Јудеји
врт милине његове.
Надао се правди,
а кад тамо – крвопролиће;
праведности се надао,
а кад тамо – вапај.
Прекори и осуда
8 Тешко вама који кућу додајете кући
и спајате њиву с њивом,
док све не заузмете
и не останете сами да живите у земљи.
9 ГОСПОД над војскама на моје уши рече:
»Да, многе куће ће опустети;
велике и лепе куће остаће без станара.
10 Десет јутара[a] винограда даће само бат[b] вина,
хомер[c] семена само ефу[d] жита.«
11 Тешко онима који устају рано
да би трчали за пићем
и који до касно у ноћ седе
док их вино не распали.
12 На гозбама им харфе и лире,
даире, фруле и вино,
а за дела ГОСПОДЊА не маре,
његово дело не поштују.
13 Зато ће мој народ отићи у изгнанство,
јер нема памети.
Његови угледници умираће од глади,
а прост народ изгарати од жеђи.
14 Зато је Шеол увећао своју прождрљивост
и неизмерно разјапио своје чељусти.
У њега ће сићи његови племићи и прост народ,
са његовим букачима и весељацима.
15 Зато ће човек бити унижен,
сви људи понижени
и оборен поглед бахатих.
16 А ГОСПОД над војскама уздићи ће се делећи правду
и Свети Бог праведношћу показати своју светост.
17 Тада ће јагањци пáсти као на свом пашњаку
и утовљене овце и јарићи брстити међу рушевинама.
18 Тешко онима који грех вуку конопцима преваре
и кривицу као колском ужади,
19 који говоре: »Нека похита,
нека пожури са својим делом,
да га видимо.
Нека се приближи,
нека дође наум Свеца Израеловог,
да бисмо знали.«
20 Тешко онима који зло зову добрим,
а добро злим,
који таму приказују као светлост,
а светлост као таму,
који горко приказују као слатко,
а слатко као горко.
21 Тешко онима који су мудри у својим очима
и сами пред собом паметни.
22 Тешко онима који су јунаци у испијању вина
и храбри у мешању пића,
23 који за мито ослобађају кривца,
а недужноме ускраћују правду.
24 Зато, као што пламени језици прождиру стрњику
и осушена трава нестаје у пламену,
тако ће им иструнути корен
и цвет им се разлетети као прах,
јер су одбацили Закон ГОСПОДА над војскама
и презрели Реч Свеца Израеловог.
25 Зато је ГОСПОД плануо гневом на свој народ,
па на њега дигао руку и покосио га.
Планине се потресоше,
лешеви по улицама леже као смеће.
Али његов гнев се не стиша,
рука му је још подигнута.
26 Он подиже барјак далеким народима,
звиждуком их позва с краја земље,
и ево их, стижу хитро, брзо!
27 Нико од њих се не умара и не посрће,
нико не дрема нити спава.
Ниједан појас није отпасан,
ниједан ремен на сандали покидан.
28 Стреле им оштре,
сви лукови натегнути,
копита њихових коња као кремен,
точкови кола као вихор.
29 Рика им је као лавља,
као млади лавови ричу.
Реже и свој плен грабе и односе,
а никога да избави.
30 Тога дана ће хучати над Израелом
као када хуче морски таласи.
Погледаш ли земљу – све тама, невоља,
облаци прогутали светлост.
Исаијино послање
6 Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. 2 Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. 3 Они су довикивали један другом:
»Свет, свет, свет је ГОСПОД над војскама!
Сва земља је пуна његове Славе!«
4 Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.
5 Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.«
6 Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника. 7 Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.«
8 Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?«
А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«
9 Он рече: »Иди и реци овом народу:
‚Слушали и слушали, али не разумели;
гледали и гледали, али не видели.‘
10 Отврдни срце овом народу;
отупи им уши и затвори им очи.
Иначе би очима видели,
ушима чули, срцем разумели
и обратили се и излечили.«
11 Ја рекох: »Докле, Господе?«
А он одговори:
»Док градови не буду рушевине
и без житеља;
док куће не буду без игде икога
и њиве пропале и опустошене;
12 док ГОСПОД људе не протера далеко
и земља сасвим не опусти.
13 Ако их и десетина остане,
и они ће бити затрвени.
Али, као смрдљика или храст
када се посеку до пања,
њихов пањ биће света семенка.«
Емануил
7 У време владавине јудејског цара Ахаза сина Јоатама сина Озијиног, арамејски цар Рецин и израелски цар Пеках син Ремалјин кренуше да нападну Јерусалим, али нису могли да га заузму.
2 Када су Давидовој владарској кући јавили: »Арам је склопио савез са Ефремом«, Ахаз и његов народ задрхташе као што дрвеће у шуми затрепери на ветру.
3 Тада ГОСПОД рече Исаији: »Ти и твој син Шеар-Јашув изађите у сусрет Ахазу на крају водовода Горњег језерцета, на путу за Перачево поље. 4 Кажи му: ‚Пази, смири се и не бој се. Не обесхрабруј се због ова два задимљена угарка, због љутог гнева Рециновог и Арамовог и сина Ремалјиног. 5 Арам, Ефрем и син Ремалјин заверили су се да те униште, говорећи: 6 »Хајде да нападнемо Јуду, да је растргнемо и поделимо између себе, па да над њом за цара поставимо Тавееловог сина.«‘«
7 Али овако каже Господ ГОСПОД:
»То се неће догодити,
неће се збити,
8 јер глава Арама је Дамаск,
а глава Дамаска само Рецин.
За шездесет пет година
Ефрем, смрвљен, неће бити народ.
9 Глава Ефрема је Самарија,
а глава Самарије само син Ремалјин.
Не будете ли чврсто веровали,
нећете се одржати.«
10 ГОСПОД опет рече Ахазу: 11 »Затражи од ГОСПОДА, свога Бога, знак из најдубљих дубина или са највиших висина.«
12 Али Ахаз рече: »Нећу то да тражим; нећу да искушавам ГОСПОДА.«
13 Тада Исаија рече:
»Чујте, Давидова владарска кућо! Зар вам није доста што додијавате људима, него додијавате и мом Богу? 14 Зато ће вам сâм Господ дати знак: Ево, девица је трудна и родиће сина, и даће му име Емануил[e]. 15 Он ће јести урду и мед док не научи да одбацује зло, а бира добро. 16 А пре него што дечак научи да одбацује зло, а бира добро, опустеће земља двојице царева од којих стрепиш.
17 »ГОСПОД ће на тебе, твој народ и породицу довести дане каквих није било откад се Ефрем одвојио од Јуде: довешће цара Асирије.
18 »Тога дана ГОСПОД ће зазвиждати мувама које су на крајевима египатских река и пчелама у Асирији, 19 и оне ће доћи и настанити се у дубоким кланцима и у пукотинама стена, по свим трњацима и појилиштима. 20 Тога дана Господ ће ти обријати главу и длачице међу ногама, а скинуће ти и браду, бритвом унајмљеном с оне стране Еуфрата[f] – царем Асирије.
21 »Тога дана човек ће држати краву и две козе 22 и, пошто ће му оне давати обиље млека, он ће се хранити урдом. Ко год остане у земљи, храниће се урдом и медом. 23 Тога дана где год је било хиљаду лоза вредних хиљаду шекела[g] сребра, биће само драч и трње. 24 Људи ће онамо ићи с луком и стрелом, јер ће сва земља зарасти у драч и трње. 25 А из страха од драча и трња, нећете више ићи ни на једно од брда некад обрађиваних мотиком – по њима ће пáсти говеда и газити ситна стока.«
Бог ће довести Асирце да казне Израел
8 ГОСПОД ми рече: »Узми велику плочу и на њој напиши обичном писаљком: Махер-Шалал-Хаш-Базово.«
2 Ја узех за поуздане сведоке свештеника Урију и Захарију сина Јеверехјиног.
3 Потом сам спавао с пророчицом[h], и она затрудне и роди сина.
ГОСПОД ми рече: »Дај дечаку име Махер-Шалал-Хаш-Баз[i], 4 јер, пре него што дечак научи да каже ‚оче‘ и ‚мајко‘, цар Асирије ће однети богатство Дамаска и плен Самарије.«
5 И још ми ГОСПОД рече:
6 »Пошто је овај народ одбацио
мирне воде Шилоаха
и одушевљава се Рецином
и сином Ремалјиним,
7 Господ ће на њега довести
воде Еуфрата[j], силне и велике –
цара Асирије у свем његовом сјају.
Оне ће преплавити све своје прокопе,
излити се преко својих обала
8 и провалити у Јуду.
Ковитлаће кроз њу и поплавити је,
све до грла јој се попети.
Његова раширена крила
прекриће ти сву земљу,
Емануиле.«
9 Испустите ратни поклич, народи,
и бићете сатрти.
Слушајте, све далеке земље:
Спремите се за бој,
и бићете сатрте.
10 Скујте ратни наум –
биће осујећен;
склопите споразум –
неће се одржати.
Јер, Бог је с нама.
11 ГОСПОД ми овако рече док ме је држао чврстом руком и опомињао ме да не идем путем којим иде овај народ:
12 »Не зови завером
све што овај народ зове завером.
Не бој се онога чега се они боје;
не стрепи од тога.
13 ГОСПОДА над војскама сматрај светим;
њега треба да се бојиш,
од њега да стрепиш,
14 и он ће ти бити уточиште.
Али за оба народа Израелова
биће он камен спотицања
и стена саблазни,
а житељима Јерусалима
замка и клопка.
15 Многи од њих ће се спотаћи,
пасти и сломити се,
упасти у клопку и бити ухваћени.«
16 Завежи пропис
и запечати закон међу мојим ученицима.
17 Чекаћу ГОСПОДА,
који своје лице крије од народа Јаковљевог,
њему ћу се надати.
18 Ево мене и деце коју ми је дао ГОСПОД. Ми смо знак и знамење Израелу од ГОСПОДА над војскама, који пребива на гори Сион.
19 Када ти кажу: »Питај медијуме и призиваче духова, који шапућу и мрмљају. Зар народ не треба да пита своје богове? Зар не треба да пита мртве у име живих?« 20 Држи се Закона и прописа. Ако не говоре у складу с овом речју, нема за њих свитања. 21 Измучени и гладни лутаће земљом. Када огладне, побеснеће. Упреће поглед ка небу и проклети свога цара и свога Бога. 22 Погледају ли по земљи, видеће само невољу и таму и страшну тескобу, и биће бачени у потпуну таму.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International