Beginning

О лакомисленом обећању и завету

5 Пази како се понашаш када идеш у Божији Дом. Боље ти је да приђеш и слушаш него да приносиш жртву како то чине безумници, који не знају да чине нешто рђаво.

² Не буди брз на језику, не жури да нешто изговориш пред Богом. Бог је на небу, а ти си на земљи, зато штеди речи.

³ Као што снови долазе када је много брига, тако и безумников говор када је много речи.

⁴ Кад се заветујеш Богу, не одлажи да испуниш завет. Њему безумници нису мили, зато испуни свој завет. ⁵ Боље је не заветовати се, него се заветовати, па не испунити завет. ⁶ Не дај да те речи одведу у грех, па да после кажеш свештенику^[a]: »Погрешио сам што сам се заветовао.« Зашто да се Бог разгневи због твојих речи, па уништи твоја дела? ⁷ Много снова и мноштво речи, испразно је. Зато се бој Бога.

Испразност богатства

⁸ Ако у некој покрајини видиш да сиромахе угњетавају и да се гази суд и правда, немој да се чудиш томе, јер једног службеника штити други, виши, а обојицу највиши. ⁹ Иза свега стоји корист од земље – чак и цар зависи од њива.

¹⁰ Ко воли новац, никада га нема довољно. Ко воли богатство, никада није задовољан својим приходом. И то је испразност. ¹¹ Како се имовина увећава, тако је све више оних који је троше. И каква је онда власнику корист од ње, осим што је гледа?

¹² Радник слатко спава, имао или немао довољно да једе, а богаташу обиље не дâ да заспи.

¹³ Видео сам велико зло под сунцем: како се богатство гомила на штету своме власнику ¹⁴ јер се то богатство изгубило несрећним случајем, па сину који му се родио ништа није остало.

¹⁵ Човек гô излази из мајчине утробе, и како долази, тако и одлази – ништа од свог мукотрпног труда не може да понесе са собом. ¹⁶ И то је велико зло, што човек како долази, тако и одлази. Шта има од тога што је мукотрпно радио, када му је сав труд отишао у ветар? ¹⁷ Целог свога века живи у мраку, бризи, гневу и болести.

¹⁸ Тада увидех да је за човека добро и исправно да једе и пије и да налази задовољство у свом мукотрпном труду под сунцем за оно мало дана живота што му је Бог дао – јер то је његова награда. ¹⁹ Када Бог некоме дâ богатство и имање и дâ му да у њима ужива, да прихвати своју награду и да налази радост у свом мукотрпном труду – то је дар од Бога. ²⁰ Такав ретко мисли о данима свога живота, јер му је Бог радошћу запослио ум.

6 Видех под сунцем још једно зло које тешко притиска људе: ² Бог дâ човеку богатство, имање и част, па има све што му срце жели, али му Бог не дâ да у томе ужива, него у томе ужива туђинац. То је испразност и тешко зло. ³ Може човек да има стотину деце и да живи много година, али, колико год поживео, ако не ужива у свом благостању, таман да живи довека, кажем: и мртворођенчету је боље него њему. ⁴ Мртворођенче дође као дашак, у тами оде и тама му обавије име. ⁵ И мада никад није видело сунца и ништа није сазнало, спокојније је од оног човека ⁶ таман да овај поживи и двапут по хиљаду година, а не ужива у свом благостању. Јер, сви иду на исто место.

⁷ Сав је човеков мукотрпни труд за његова уста, али глад никако да му се утоли.

⁸ Каква је предност мудрога над безумником? Шта сиромах има од тога што зна како да се понаша пред другима?

⁹ Боље је оно што очи виде него лутање жудње. И то је испразност – трчање за ветром.

¹⁰ Што је било, већ има име. Тако се зна и шта је човек – да не може да се парничи с моћнијим од себе.

¹¹ Што више речи, то више испразности, па каква је човеку корист од тога? ¹² Јер, ко зна шта је добро за човека у његовом животу, за оно мало испразних дана који му прођу као сенка? Ко му може рећи шта ће бити под сунцем после њега?

Мудрост

7 Бољи је углед него скупоцен мирис и дан смрти него дан рођења.

² Боље је ићи у кућу где је жалост него у кућу где је гозба. Јер, смрт је усуд сваког човека и ко је жив, нека то прими к срцу.

³ Боља је туга него смех, јер тужно лице чини срце бољим.

⁴ Мудар је у мислима у кући где је жалост, а безумници у кући где је весеље.

⁵ Боље је слушати покуду мудрога него славопојку безумникâ.

⁶ Као праскање трња под лонцем, такав је безумников смех.

И то је испразност.

⁷ Изнуда чини мудрог човека лудим. Мито квари ум.

⁸ Бољи је крај нечега него почетак. Стрпљивост је боља од охолости.

⁹ Не жури да се разгневиш, јер гнев борави у недрима безумникâ.

¹⁰ Немој да питаш: »Зашто је некада било боље него сада?« јер то није мудро питање.

¹¹ Мудрост је, као и наследство,^[b] добра и на корист онима који живе под сунцем. ¹² Мудрост је заштита као што је и новац заштита, али предност знања је у овоме: мудрост чува живот оном ко је има.

¹³ Погледај Божије дело: ко може да исправи оно што је он искривио?

¹⁴ У време благостања, буди срећан, а у време зла размишљај: Бог је створио и једно и друго, да човек не открије ништа о својој будућности.

¹⁵ У овом свом испразном животу видео сам свашта: и праведника како пропада упркос својој праведности и опакога како дуго живи упркос својој опакости.

¹⁶ Не буди преправедан ни премудар – зашто да се уништаваш? ¹⁷ Не буди превише опак, а не буди ни безуман – зашто да умреш пре времена? ¹⁸ Добро је да држиш једно, али ни друго да не испушташ из руке, јер ко се боји Бога, избегава крајности^[c].

¹⁹ Мудрост чини мудрога моћнијим од десет моћника у неком граду.

²⁰ Нема на земљи таквог праведника који чини само добро и никад не згреши.

²¹ Не обраћај пажњу на сваку реч коју људи изрекну, јер ћеш можда чути како те твој слуга проклиње ²² – а и сâм знаш колико си пута ти проклињао друге.

²³ Све сам ово проверио мудрошћу. Рекох: »Хоћу да будем мудар« – али то је било ван мог домашаја. ²⁴ Што постоји, ван домашаја је и сувише дубоко – ко то да открије?

²⁵ Покушах да спознам, истражим и схватим мудрост и смисао ствари и да спознам опакост безумља – а безумље је лудост.

²⁶ Открих да је од смрти горча жена чије срце је клопка и мрежа, а руке окови. Ко је Богу мио, измаћи ће јој, али грешника ће ухватити.

²⁷ Ево, ово сам открио – говори Проповедник. Мало-помало, да откријем смисао ствари, ²⁸ док сам још трагао а ништа нисам налазио, нашао сам једног човека међу хиљаду, а међу свима њима нисам нашао ниједну жену. ²⁹ Само ово сам открио: Бог је створио човека честитим, али људи се дадоше у потрагу за многим сплеткама.

8 Ко је као мудар човек? Ко зна нешто да објасни? Мудрост човеку разведрава лице и мења натмурен изглед.

Послушност цару

² Повинуј се царевој заповести, јер на то си се заклео пред Богом. ³ Када си пред царем, не одлази журно. Не заузимај се за рђаву ствар, јер он чини што је њему воља. ⁴ Царева реч је најјача, и ко сме да му каже: »Шта то радиш?«

⁵ Ко се повинује његовој заповести, избећи ће невољу, а мудар човек зна право време и начин. ⁶ Јер, за све постоји право време и начин. Човека тешко притиска његово зло, ⁷ пошто не зна шта ће бити. Јер, ко му може рећи када ће шта бити? ⁸ Нико нема власт над духом, да га задржи, ни власт над даном своје смрти. Као што у рату нема отпуштања из војске, тако ни опакост не пушта оне којима господари.

Опаки и праведни

⁹ Све ово сам видео проучавајући сва дела која се чине под сунцем: понекад човек има власт да другоме нанесе зло. ¹⁰ А видео сам и како опаке сахрањују, а сви из града у ком су чинили своју опакост, излазећи са гробља^[d], хвале их. И то је испразност. ¹¹ Зато што се казна за злодело не извршава брзо, људи су спремни да чине зло. ¹² Иако грешник учини стотину злодела и живи дуго, знам да је боље онима који се боје Бога. ¹³ А опаком не треба да буде боље, нити живот треба да му се продужава као сенка, јер он се не боји Бога. ¹⁴ Испразност је ово што се догађа на земљи: праведници добијају оно што заслужују опаки, а опаки оно што заслужују праведници. И то је, кажем, испразност. ¹⁵ Стога хвалим уживање у животу, јер ништа под сунцем није боље за човека него да једе и пије и весели се. То ће га држати у његовом мукотрпном труду током свих дана које му је Бог дао да проживи под сунцем. ¹⁶ Када сам покушао да спознам мудрост и да видим шта се ради на земљи – чак и не спавајући ни ноћу ни дању – ¹⁷ видео сам све што је Бог учинио. Нико не може да открије смисао онога што се збива под сунцем. Ма колико се човек трудио да то истражи, не може да га открије. Иако мудри тврди да га зна, ни он не може да га открије.