Beginning
1 Соломонова песма над песмама.
Жена
2 Љуби ме пољупцима својих уста,
јер твоја љубав је слађа од вина.
3 Замамно миришу твоје помасти,
име ти је као помаст кад се излије.
Није чудо што те девојке воле!
4 Поведи ме са собом, похитајмо!
Уведи ме у своје одаје, царе!
Веселићемо се и радовати због тебе;
хвалићемо твоју љубав више него вино.
С правом те воле!
5 Црна сам али лепа,
кћери јерусалимске,
као шатори кедарски,
као завесе у шаторима салманским[a].
6 Не гледајте ме тако зато што сам црна,
зато што ме сунце погледало.
Синови моје мајке наљутили се на мене,
натерали ме да чувам винограде,
а свој виноград нисам чувала!
7 Реци ми, ти кога моја душа воли,
где напасаш своја стада
и где одмараш своје овце у подне,
да покрај стада твојих другова
не будем као она што се покрива велом[b].
Мушкарац
8 Ако не знаш, ти најлепша међу женама,
иди за траговима стада
и напасај своје јариће
покрај сеница пастирских.
9 Поредим те, драгано моја,
са ждребицом међу пастувима фараоновим.
10 Лепи су ти образи с украсима,
твој врат с нискама драгуља.
11 Направићемо ти минђуше од злата
са шљокицама сребрним.
Жена
12 Док цар за трпезом лежи,
мој нард мирише.
13 Мој драги ми је врећица смирне
што ми међу дојкама ноћи.
14 Мој драги ми је цваст кане
у виноградима ен-гедијским.
Мушкарац
15 Како си лепа, драгано моја,
како си лепа!
Очи су ти голубице.
Жена
16 Како си леп, драги мој,
како си мио!
Постеља нам од зеленила…
Мушкарац
17 …греде наше куће кедрови,
а рогови крова борови.
Жена
2 Ја сам шафран из Шарона,
љиљан из долова.
Мушкарац
2 Као љиљан међу трњем,
таква је драгана моја међу девојкама.
Жена
3 Као дрво јабуке међу шумским дрвећем,
такав је драги мој међу младићима.
Милина ми да седим у његовом хладу,
а плод му сладак моме непцу.
4 Довео ме у одају за гозбе,
заставу љубави развио нада мном.
5 Снагу ми вратите сувим грожђем,
јабукама ме окрепите,
јер сам од љубави слаба.
6 Његова лева рука ми под главом,
а десном ме грли.
7 Кћери јерусалимске, заклињем вас
газелама и кошутама дивљим:
не будите љубав и не отржите је од сна
док сама не буде хтела.
Жена
8 Чујем драгога мога!
Ево га, долази скачући по горама,
поскакујући по бреговима.
9 Мој драги је као газела,
као јеленче.
Ево га, стоји за нашим зидом,
гледа кроз прозоре,
завирује кроз решетке.
10 Мој драги ми рече:
»Устани, драгано моја,
лепотице моја, и дођи.
11 Јер, ево, зима је минула,
кише су прошле и нестале.
12 Цвеће се појављује на тлу,
време певања је стигло
и глас грлице се чује у нашој земљи.
13 Смоква тера ране плодове,
лоза, у цвету, мирише.
Устани, драгано моја,
лепотице моја, и дођи.
14 Голубице моја у процепима стена,
у заклонима врлетним,
дај да ти видим стас
и да ти чујем глас.
Јер, глас ти је умилан
и стас је твој прекрасан.«
15 Ухватите нам лисице,
мале лисице које уништавају винограде,
јер наши виногради су у цвету.
16 Мој драги припада мени
и ја припадам њему;
он пасе међу љиљанима.
17 Док дан не сване
и сенке се не разбеже,
окрени се, драги мој,
и буди као газела,
као јеленче на горским врлетима[c].
3 Ноћима сам на свом лежају тражила
онога кога моја душа воли;
тражила сам га, али га нисам нашла.
2 Устаћу сада и проћи градом,
улицама и трговима;
тражићу онога кога моја душа воли.
И тражила сам га, али га нисам нашла.
3 Нађоше ме стражари који обилазе град.
»Видесте ли онога кога моја душа воли?«
4 И само што сам их прошла,
нађох онога кога моја душа воли.
Загрлих га и нисам га пуштала
док га не уведох у кућу своје мајке,
у собу у којој ме зачела.
5 Кћери јерусалимске, заклињем вас
газелама и кошутама дивљим:
не будите љубав и не отржите је од сна
док сама не буде хтела.
Јерусалимке
6 Шта се то диже из пустиње као стуб дима
од кâда смирне и тамјана
и сваког прашка трговчевог?
Жена
7 Гледајте! Носиљка Соломонова
и око ње шездесет ратника
од ратника Израелових.
8 Сви мачеве носе,
сви у боју прекаљени,
свакоме мач о боку
због ноћних опасности.
9 Цар Соломон је себи направио
покривену носиљку
од либанског дрвета.
10 Стубове јој направио од сребра,
наслон од злата, седиште од пурпура.
Изнутра је обложена кожом[d],
кћери јерусалимске.
11 Изађите, кћери сионске!
Погледајте цара Соломона с круном
којом га је мајка крунисала
на дан венчања његовог,
на дан кад му се срце радовало.
Мушкарац
4 Како си лепа, драгано моја,
како си лепа!
Очи ти голубице испод твога вела.
Коса ти као стадо коза
које силазе са Гилада.
2 Зуби ти као стадо оваца,
управо острижених,
које долазе са купања;
свака има своју близнакињу
и ниједна није усамљена.
3 Усне ти као конац скерлетни,
уста прекрасна.
Образи ти под велом
као кришке нара.
4 Врат ти као кула Давидова,
сазидана од нанизаног камења;
хиљаду штитова на њој виси,
све штитови ратникâ.
5 Две дојке твоје као два ланета,
близанца газелина,
која пасу међу љиљанима.
6 Док дан не сване
и сенке се не разбеже,
похитаћу на гору смирне
и на брдо тамјана.
7 Сва си лепа, драгано моја,
и нема на теби мане.
8 Пођи са мном с Либана, невесто,
пођи са мном с Либана.
Сиђи са врха Амане,
са врха Сенира и Хермона,
из лављих брлога,
са гора леопардских.
9 Срце си ми занела,
сестро моја, невесто,
срце си ми занела
једним погледом својих очију,
једним драгуљем своје огрлице.
10 Како је заносна твоја љубав,
сестро моја, невесто!
Колико је љубав твоја слађа од вина
и мирис твојих помасти од свих зачина.
11 С усана твојих, невесто, медно саће капље,
мед и млеко ти под језиком.
Мирис твоје одеће као мирис је Либана.
12 Ти си врт закључан, сестро моја, невесто,
врт закључан, бунар запечаћен.
13 Твоје су младице воћњак нара
пун најбољих плодова,
кане и нарда,
14 нарда и шафрана,
иђирота и цимета,
сваке врсте тамјановог дрвета,
смирне и алоја и најбољих зачина.
15 Ти си бунар у врту,
извор живе воде,
потоци који с Либана теку.
Жена
16 Пробуди се, северни ветре!
Дођи, ветре јужни!
Задувајте над мојим вртом,
нека се шире његови мириси.
Нека мој драги дође у свој врт
и из њега најбоље плодове једе.
Мушкарац
5 Дођох у свој врт, сестро моја, невесто.
Берем смирну своју и зачине своје,
једем саће своје и мед свој,
пијем вино своје и млеко своје.
Јерусалимке
Једите, пријатељи, пијте
и опијте се љубављу.
Жена
2 Спавала сам, али срце ми будно.
Одједном глас! Мој драги куца!
»Отвори ми, сестро моја, драгано моја,
голубице моја, савршена моја,
јер глава ми је пуна росе,
коса ноћне влаге.«
3 Скинула сам одећу –
зар да је опет облачим?
Ноге сам опрала –
зар да их опет прљам?
4 Мој драги провуче руку кроз отвор,
и сва ми утроба устрепта за њим.
5 Устадох да отворим драгоме свом,
а из руку ми прокапа смирна,
течна смирна из прстију,
на ручке преворнице.
6 Отворих драгоме свом,
а он се већ окренуо и нестао.
Душа ми клону што је отишао[e].
Потражих га, али га не нађох;
позвах га, али он се не одазва.
7 Нађоше ме стражари који обилазе град.
Истукоше ме и израњавише
и огртач ми свукоше чувари зидина.
8 Заклињем вас, кћери јерусалимске,
нађете ли драгога мога,
реците му
да сам болна од љубави.
Јерусалимке
9 Што је твој драги бољи од других,
најлепша међу женама?
Што је твој драги бољи од других,
да нас тако заклињеш?
Жена
10 Мој драги је сјајан и румен;
истиче се међу десет хиљада.
11 Глава му злато најчистије,
коса кудрава,
црна као гавран.
12 Очи му као голубице
поред вода текућих,
млеком опране,
као драгуљи усађене.
13 Образи му као леје зачина,
леје биља мирисног.
Усне му љиљани
из којих капље смирна.
14 Руке му шипке од злата
с умецима од јасписа.
Груди му као плоча слоноваче
лазулитима обложена.
15 Ноге му стубови од алабастера
на подножја од злата постављени.
Стас му као Либан,
као најбољи кедрови.
16 Уста му слатка
и сав је пожељан.
То је мој драги, то је мој пријатељ,
кћери јерусалимске.
Јерусалимке
6 Куда је нестао твој драги,
најлепша међу женама?
Којим путем је отишао твој драги,
да га потражимо с тобом?
Жена
2 Мој драги је у свој врт сишао,
к лејама зачина,
да по вртовима пасе и да бере љиљане.
3 Ја припадам драгоме свом
и он припада мени;
он пасе међу љиљанима.
Мушкарац
4 Лепа си, драгано моја, као Тирца,
прекрасна као Јерусалим,
призор задивљујући.
5 Окрени своје очи од мене,
јер ме затрављују.
Коса ти је као стадо коза
које силазе са Гилада.
6 Зуби ти као стадо оваца
које долазе са купања;
свака има своју близнакињу
и ниједна није усамљена.
7 Као кришке нара,
такви су ти образи под велом.
8 Има шездесет царица
и осамдесет наложница,
а девојака ни броја се не зна.
9 Али само једна је голубица моја,
савршена моја,
кћи једина у своје мајке,
љубимица оне која ју је родила.
Видеше је девојке и назваше срећном,
царице и наложнице изрекоше јој хвалу:
10 »Ко је ова што се као зора помаља,
лепа као месец, блистава као сунце,
призор задивљујући?«
11 Сиђох до воћњака с орасима,
да погледам младице у долини,
да видим да ли је лоза пропупела
и нар процветао.
12 Ни сам не знам како,
тек, она ме стави
међу кола мог народа као кнеза.
Мушкарчеви пријатељи
13 Врати се, врати се, Шуламко!
Врати се, врати се да те гледамо!
Жена
Што гледате Шуламку
као да пред двема војскама игра?
Мушкарац
7 Како су ти лепе ноге у сандалама,
кћери кнежевска!
Облине бутина твојих као драгуљи,
дело руку уметникових.
2 Пупак ти чаша заобљена
никад без вина зачињеног.
Трбух ти куп пшенице
љиљанима окружен.
3 Две дојке твоје као два ланета,
близанца газелина.
4 Врат ти као кула од слоноваче.
Очи ти језерца у Хешбону
покрај капије бат-рабимске.
Нос ти као кула либанска
која гледа према Дамаску.
5 Глава ти као гора Кармел уздигнута,
као пурпур увојци лепршави,
плетенице – да цара опчине.
6 Како си лепа и како си љупка,
љубави, девојко заносна!
7 Стасом си као палма,
а дојке ти као гроздови урми.
8 Рекох себи: »Попећу се на палму;
дохватићу јој гране.«
Нека ти дојке буду
као гроздови на лози,
мирис твога даха као јабуке,
9 твоја уста као најбоље вино…
Жена
…које тече право драгоме моме,
клизећи преко усница и зуба.
10 Ја припадам драгоме свом
и он за мном жуди.
11 Дођи, драги мој.
Хајдемо у поља,
проведимо ноћ у селима.
12 Подранимо у винограде,
да видимо да ли је лоза пропупела,
да ли су јој се цветови отворили
и да ли је нар у цвету –
тамо ћу ти дати своју љубав.
13 Мандрагоре шире свој мирис,
а над нашим вратима
има свих посластица,
и нових и старих,
које сам за тебе чувала, драги.
8 Е да си ми као брат,
који је на грудима моје мајке сисао!
Да те на улици сретнем,
пољубила бих те,
и нико ме због тога не би презирао.
2 Повела бих те
и довела кући своје мајке,
оне која ме учила.
Дала бих ти да пијеш вина зачињеног,
слатког сока мојих нарова.
3 О, да ми је његова лева рука под главом,
а десном да ме грли!
4 Заклињем вас, кћери јерусалимске:
не будите љубав и не отржите је од сна
док сама не буде хтела.
Јерусалимке
5 Ко је ова што долази из пустиње,
наслоњена на драгога свога?
Жена
Под јабуком сам те пробудила.
Тамо су ти мајку спопали трудови,
тамо је у трудовима била она која те родила.
6 Стави ме као печат на своје срце,
као печат на своју руку.
Јер, љубав је јака као смрт,
страст жестока као Шеол.
Пламен њен је као пламен ватре,
огањ разбуктали.
7 Многе воде не могу да угасе љубав
ни поплаве да је потопе.
Када би неко за љубав понудио
све што има у кући,
било би докраја презрено.
Женина браћа
8 Имамо малену сестру,
дојке јој још нису порасле.
Шта да учинимо за своју сестру
на дан када дођу да је просе?
9 Ако буде бедем,
на њој ћемо сазидати грудобран од сребра.
Ако буде врата,
оградићемо је даскама кедровим.
Жена
10 Ја сам бедем,
а моје дојке су као куле.
Тако сам у његовим очима постала
као она која доноси смирење.
Мушкарац
11 Соломон је имао виноград у Ваал-Хамону.
Изнајмио га виноградарима,
и сваки је за његове плодове
морао да донесе хиљаду шекела[f] сребра.
12 Мој виноград је само мој,
ја њиме располажем.
Теби, Соломоне, нека је хиљаду шекела,
а две стотине[g] онима који му се старају о плодовима.
13 Ти која боравиш у вртовима,
моји другови слушају твој глас –
дај да га и ја чујем!
Жена
14 Похитај, драги мој!
Буди као газела и као јеленче
на мирисним горама[h].
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International