Old/New Testament

Јудеји и Симеоновци хватају Адони-Безека

1 После смрти Исуса Навина, Израелци упиташе ГОСПОДА: »Ко ће први да иде да нападне Ханаанце за нас?«

² А ГОСПОД одговори: »Нека иде Јудино племе. Ево предао сам ову земљу у њихове руке.«

³ Тада Јудеји рекоше својој сабраћи Симеоновцима: »Пођите с нама на подручје које нам је додељено коцком, да заједно нападнемо Ханаанце. Потом ћемо ми поћи с вама на ваше подручје.«

И Симеоновци пођоше с њима.

⁴ Када су Јудеји отишли горе, ГОСПОД им предаде Ханаанце и Перижане у руке, па код Безека поразише десет хиљада људи. ⁵ Тамо затекоше Адони-Безека и нападоше га. Поразише Ханаанце и Перижане, ⁶ а Адони-Безек побеже. Они кренуше у потеру за њим и ухватише га, па му одсекоше палчеве на рукама и ногама.

⁷ Адони-Безек рече: »Седамдесет царева са одсеченим палчевима на рукама и ногама скупљало је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.«

Потом га одведоше у Јерусалим и он тамо умре.

Јудеји заузимају Јерусалим и Хеврон

⁸ Јудеји нападоше и Јерусалим и заузеше га. Његове житеље погубише мачем, а град запалише.

⁹ После тога Јудеји одоше да се боре против Ханаанаца који су живели у Горју, Негеву и Шефели. ¹⁰ Нападоше Ханаанце који су живели у Хеврону, који се раније звао Кирјат-Арба, и поразише Шешаја, Ахимана и Талмаја.

Отниел заузима Девир

(ИсНав 15,13-19)

¹¹ Одатле кренуше на житеље Девира, који се раније звао Кирјат-Сефер.

¹² Калев рече: »Даћу своју кћер Ахсу за жену ономе ко нападне Кирјат Сефер и заузме га.«

¹³ И заузе га Отниел, син Калевовог млађег брата Кеназа, па му Калев даде своју кћер Ахсу за жену.

¹⁴ Када је дошла Отниелу, он је наговори да од свог оца затражи поље.

Она сјаха с магарца, а Калев је упита: »Шта хоћеш?«

¹⁵ »Молим те, благослови ме«, одговори она. »Кад си ми дао суву земљу у Негеву, дај ми и изворе воде.«

Тако јој он даде горње и доње изворе.

Победе Јудеја и неуспех Венијаминоваца

¹⁶ Потомци Мојсијевог таста, Кенејца, пођоше с Јудејима из Града палми^[a] горе у Јудејску пустињу, која је у Негеву близу Арада, па се настанише међу тамошњим народом.

¹⁷ Јудеји кренуше са својом сабраћом Симеоновцима и потукоше Ханаанце који су живели у Цефату. Град потпуно уништише, па га због тога прозваше Хорма^[b]. ¹⁸ Јудеји заузеше и Газу, Ашкелон и Екрон са подручјима око њих.

¹⁹ ГОСПОД је био с Јудејима, и они заузеше Горје. Али становнике низије нису успели да истерају јер су ови имали гвоздена борна кола. ²⁰ Као што је Мојсије обећао, Хеврон дадоше Калеву, који из њега истера три Анакова потомка.

²¹ А Венијаминовци нису истерали Јевусејце који су живели у Јерусалиму, па ови и дан-данас живе у Јерусалиму с Венијаминовцима.

Ефремовци и Манасијевци заузимају Бетел

²² Јосифова племена^[c] нападоше Бетел, и ГОСПОД је био с њима.

²³ Док су извиђали Бетел, који се раније звао Луз, ²⁴ извидници видеше једног човека како излази из града, па му рекоше: »Покажи нам како да уђемо у град, па ћемо с тобом милостиво поступити.«

²⁵ Он им показа, и они мачем погубише житеље града, али тог човека и сву његову породицу поштедеше. ²⁶ Он оде у земљу Хетита, где подиже град и назва га Луз, како се он зове и дан-данас.

Народи које Израелци нису истерали

²⁷ Манасијевци нису истерали житеље Бет-Шеана, Таанаха, Дора, Јивлеама и Мегида и насеља око њих, јер су Ханаанци били одлучни у намери да остану у том крају. ²⁸ Када су Израелци ојачали, наметнули су Ханаанцима кулук, али их нису докраја истерали.

²⁹ Ни Ефремовци нису истерали Ханаанце који су живели у Гезеру, па ти Ханаанци остадоше да живе међу њима.

³⁰ Ни Завулоновци нису истерали Ханаанце који су живели у Китрону и Нахалолу, па Ханаанци остадоше међу Завулоновцима као њихови кулучари.

³¹ Ни Асировци нису истерали житеље Ака, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афика и Рехова. ³² Тако су Асировци живели међу Ханаанцима, становницима тога краја, јер их нису истерали.

³³ Ни Нефталимово племе није истерало житеље Бет-Шемеша и Бет-Аната. Тако су и Нефталимовци живели са Ханаанцима, становницима тога краја, али су житељи Бет-Шемеша и Бет-Аната постали њихови кулучари.

³⁴ Аморејци потиснуше Дановце у Горје, не дозвољавајући им да се спусте у низију. ³⁵ Аморејци су били одлучни у намери да остану на гори Херес, у Ајалону и Шаалвиму, али када су Јосифова племена ојачала, Аморејци постадоше њихови кулучари. ³⁶ Граница Аморејаца ишла је од превоја Акрабима до Селе, па навише.

Анђео ГОСПОДЊИ у Бохиму

2 Анђео ГОСПОДЊИ дође из Гилгала у Бохим и рече: »Извео сам вас из Египта и довео вас у земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим праоцима. Рекао сам: ‚Никад нећу раскинути свој савез с вама, ² а ви немојте да склапате савез са становницима ове земље, него порушите њихове жртвенике.‘ Али ви ме нисте послушали. Зашто сте то учинили? ³ Зато вам кажем: нећу их истерати пред вама. Они ће вам бити бич на леђима, а њихови богови замка.«

⁴ Када је анђео ГОСПОДЊИ изговорио ове речи свим Израелцима, народ гласно заплака. ⁵ Због тога оно место назваше Бохим^[d] и тамо принеше жртве ГОСПОДУ.

Смрт Исуса Навина

⁶ Када је Исус Навин отпустио народ, Израелци су отишли да запоседну земљу, сваки на своје наследство. ⁷ Народ је служио ГОСПОДУ за живота Исуса Навина и за живота старешина које су га надживеле и виделе сва велика дела која је ГОСПОД учинио за Израел. ⁸ Исус Навин, слуга ГОСПОДЊИ, умро је када је имао сто десет година. ⁹ Сахранили су га у крају који је наследио, у Тимнат-Хересу, у Ефремовом горју, северно од горе Гааш.

¹⁰ Након што је цело то поколење помрло, дође ново поколење, које није знало ни за ГОСПОДА, ни за оно што је он учинио за Израел.

Израелци престају да служе ГОСПОДУ

¹¹ Израелци су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и служили Ваалима. ¹² Оставили су ГОСПОДА, Бога својих праотаца, који их је извео из Египта, и пошли за другим боговима, боговима околних народа, па су им се клањали. Разгневили су ГОСПОДА, ¹³ јер су га оставили и служили Ваалу и Астартама.

¹⁴ ГОСПОД се силно разгневи на Израелце и предаде их у руке пљачкашима да их пљачкају и свим непријатељима око њих, којима више нису могли да се супротставе. ¹⁵ Кад год су одлазили у бој, бивали су поражени јер је ГОСПОД био против њих, као што је рекао и као што им се заклео. Тако су се нашли у великој невољи.

¹⁶ Тада ГОСПОД поче да им подиже судије, да их спасавају од пљачкаша. ¹⁷ Али они ни своје судије нису слушали, већ су се одавали блуду са другим боговима и клањали им се. Брзо су скренули с пута којим су ишли њихови праоци, који су слушали ГОСПОДЊЕ заповести. Они нису тако чинили. ¹⁸ Кад год би им ГОСПОД подигао неког судију, био би с њим и спасавао их од њихових непријатеља док год је тај судија био жив. Јер, ГОСПОД би се сажалио на њих због њиховог роптања под онима који су их мучили и тлачили. ¹⁹ А када би судија умро, они би се враћали својим поквареним делима, горим од оних која су чинили њихови очеви. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се, одбијајући да се оставе својих дела и тврдоглавости.

²⁰ Зато се ГОСПОД силно разгневи на Израелце и рече: »Пошто је овај народ прекршио савез који сам склопио са њиховим праоцима и није ми се покорио, ²¹ нећу више истерати пред њима ниједан од народâ које је Исус Навин оставио када је умро. ²² Помоћу њих ћу проверити Израелце, да видим да ли ће се држати мога пута и ићи њиме као што су то чинили њихови праоци.«

²³ Зато је ГОСПОД и пустио оне народе да остану. Није их одмах истерао нити их је предао у руке Исусу Навину.

Народи који су остали у земљи

3 Ово су народи које је ГОСПОД пустио да остану у земљи да би помоћу њих проверио све оне Израелце који нису искусили ниједан рат у Ханаану, ² да би вештини ратовања научио оне нараштаје Израелаца који нису раније искусили рат: ³ пет филистејских владара, сви Ханаанци, Сидонци и Хивијци који су живели у либанском горју од горе Ваал-Хермон до Лево-Хамата. ⁴ Они су остављени да се помоћу њих провере Израелци, да се покаже да ли ће послушати ГОСПОДЊЕ заповести, које је дао њиховим праоцима преко Мојсија.

⁵ Тако су Израелци живели међу Ханаанцима, Хетитима, Аморејцима, Перижанима, Хивијцима и Јевусејцима, ⁶ женили се њиховим кћерима, своје кћери удавали за њихове синове и служили њиховим боговима. ⁷ Чинили су оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Заборавили су ГОСПОДА, свога Бога, и служили Ваалима и Ашерама.

Отниел

⁸ ГОСПОД се разгневи на Израелце, па их предаде у руке Кушан-Ришатајиму, цару Арам-Нахарајима, коме су Израелци служили осам година. ⁹ Али, када су завапили ГОСПОДУ, он им подиже спаситеља – Отниела, сина Калевовог млађег брата Кеназа – да их спасе. ¹⁰ На њега сиђе Дух ГОСПОДЊИ, па он постаде Израелов судија и крену у рат. ГОСПОД му предаде у руке Кушан-Ришатајима, цара Арам-Нахарајима, и он га победи. ¹¹ Тако је у земљи четрдест година владао мир, док није умро Отниел син Кеназов.

Ехуд

¹² Израелци опет почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, па због тога ГОСПОД учини Еглона, цара Моава, јачим од Израела. ¹³ Еглон се удружи с Амонцима и Амалечанима, па дође, порази Израел и запоседе Град палми^[e]. ¹⁴ Израелци су тако осамнаест година служили моавском цару Еглону.

¹⁵ Израелци опет завапише ГОСПОДУ, и он им подиже спаситеља – Ехуда, леворуког сина Гере Венијаминовца. Израелци га послаше да однесе данак моавском цару Еглону. ¹⁶ Ехуд искова кратак^[f] двосекли мач и припаса га уз десно бедро, испод одеће, ¹⁷ па однесе данак Еглону, који је био врло дебео човек. ¹⁸ Када је предао данак, Ехуд отпусти људе који су донели данак, ¹⁹ па се код камених идола близу Гилгала окрену и врати Еглону.

»Имам за тебе једну тајну поруку, царе«, рече Ехуд.

»Тишина!« рече цар, и сви који су били код њега изађоше.

²⁰ Тада Ехуд приђе цару, који је седео сам у горњој соби своје палате, и рече му: »Имам за тебе поруку од Бога.«

Док је цар устајао са престола, ²¹ Ехуд посегну левом руком, извуче мач са десног бедра и зари му га у трбух. ²² Чак и дршка мача улете за оштрицом, која му изађе на леђа. А како Ехуд није извукао мач из Еглоновог трбуха, око мача се склопи сало. ²³ Потом Ехуд изађе на трем, за собом затворивши и закључавши врата горње собе. ²⁴ Када је он отишао, дођоше Еглонове слуге и видеше да су врата горње собе закључана, па рекоше: »Сигурно се олакшава у нужнику.«

²⁵ Чекали су колико су смели, па како Еглон и даље није отварао врата собе, узеше кључ. Када су откључали врата, а оно – господар им лежи на поду, мртав!

²⁶ А док су они чекали, Ехуд је умакао. Прошао је поред камених идола и побегао у Сеиру. ²⁷ Када је стигао онамо, дуну у овнујски рог у Ефремовом горју, па Израелци, с њим на челу, сиђоше са горја.

²⁸ »Пођите за мном«, рече им, »јер вам је ГОСПОД предао у руке ваше непријатеље Моавце.«

Тако они сиђоше за њим и на реци Јордан запосеше газове према Моаву, па никог нису пуштали да пређе преко. ²⁹ У то време убише око десет хиљада Моаваца, све кршних и снажних људи – ниједан није умакао. ³⁰ Тога дана је Израел потукао Моав. Након тога је у земљи осамдесет година владао мир.

Шамгар

³¹ После Ехуда био је Шамгар син Анатов, који волујским останом уби шест стотина Филистејаца. Тако је и он спасао Израел.

Ђаво искушава Исуса

(Мт 4,1-11; Мк 1,12-13)

4 Исус се, пун Светога Духа, врати са реке Јордан, а Дух га одведе у пустињу, ² где га је ђаво искушавао четрдесет дана. Све то време Исус није ништа јео, па кад су истекли ти дани, огладне.

³ А ђаво му рече: »Ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб.«

⁴ »Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба.‘^(A)«

⁵ Ђаво га одведе на једно високо место, па му у једном трену показа сва царства света ⁶ и рече: »Даћу ти сву њихову власт и сјај, јер су мени дати и ја могу да их дам коме хоћу. ⁷ Ако ми се, дакле, поклониш, све ће бити твоје.«

⁸ »Записано је«, одговори му Исус, »‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘^(B)«

⁹ Онда га ђаво одведе у Јерусалим, постави га на врх Храма, па му рече: »Ако си Син Божији, баци се одавде доле, ¹⁰ јер записано је:

¹¹ и:

¹² »Писмо такође каже«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘^(E)«

¹³ Када је ђаво завршио са свим овим искушењима, остави Исуса до неког повољнијег часа.

Исус одбачен у Назарету

(Мт 13,53-58; Мк 6,1-6)

¹⁴ Исус се, у сили Духа, врати у Галилеју и глас о њему рашири се по целом том крају. ¹⁵ Учио је народ у тамошњим синагогама и сви су га хвалили.

¹⁶ Тако оде и у Назарет, где је одрастао, па у суботу, по свом обичају, уђе у синагогу. Устаде да чита, ¹⁷ а они му дадоше књигу пророка Исаије. Он отвори књигу и нађе место где пише:

²⁰ Онда затвори књигу, врати је службенику па седе, а очи свих у синагоги биле су упрте у њега.

²¹ Он им рече: »Данас, док сте слушали, ово Писмо се испунило.«

²² И сви су о њему лепо говорили и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста.

»Зар ово није Јосифов син?« питали су.

²³ А он им рече: »Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: ‚Лекару, излечи самога себе. Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Кафарнауму.‘«

²⁴ И још рече: »Истину вам кажем: ниједан пророк није добро примљен у свом завичају. ²⁵ Заиста вам кажем: у Илијино време, у Израелу је било много удовица када је небо било затворено три године и шест месеци и настала велика глад по целој земљи. ²⁶ Али Илија није био послан ниједној од њих, него једној удовици у Сарепти Сидонској. ²⁷ А у Јелисејево време било је много губавих у Израелу, али ниједан од њих није био очишћен, него Неман Сиријац.«

²⁸ Када су то људи у синагоги чули, обузе их бес. ²⁹ Устадоше и избацише га из града, па га одведоше на ивицу брда на коме је сазидан њихов град, с намером да га баце низ литицу. ³⁰ Али он прође између њих и оде својим путем.