Old/New Testament
Спомен-каменови
4 Када је сав народ прешао преко реке Јордан, ГОСПОД рече Исусу Навину: 2 »Изаберите дванаест људи из народа, по једног из сваког племена, 3 и заповедите им да изваде дванаест каменова из средине Јордана, баш оданде где стоје свештеници. Понесите их са собом, па их положите на месту где ћете преноћити.«
4 Исус Навин позва дванаест људи које је био одредио међу Израелцима, по једнога из сваког племена, 5 па им рече: »Отидите до средине Јордана, пред Ковчег ГОСПОДА, вашега Бога, и нека сваки од вас на раме подигне један камен, по један за свако израелско племе, 6 да буду знак међу вама. Када вас ваша деца сутра упитају: ‚Шта значе ови каменови?‘ 7 одговорићете им: ‚Река Јордан престала је да тече пред Ковчегом ГОСПОДЊЕГ савеза. Када је Ковчег ушао у Јордан, воде Јордана престале су да теку.‘ Нека ови каменови буду спомен за израелски народ довека.«
8 Израелци урадише како им је Исус Навин заповедио. Узеше дванаест каменова са средине реке Јордан, по један за свако израелско племе, као што је ГОСПОД рекао Исусу Навину, па их пренеше до свог преноћишта и тамо их положише. 9 Исус Навин постави других дванаест каменова на средини Јордана, на месту где су стајали свештеници који су носили Ковчег савеза. Ти каменови стоје тамо и данас.
10 Свештеници који су носили Ковчег остадоше да стоје насред Јордана све док није учињено све што је ГОСПОД заповедио Исусу Навину да каже народу да учини – исто оно што је Мојсије заповедио Исусу Навину. Народ је журно прелазио преко 11 и чим су сви прешли, пређоше и свештеници са ГОСПОДЊИМ ковчегом и одоше испред народа.
12 Људи из Рувимовог, Гадовог и половине Манасијиног племена наоружани пређоше испред других Израелаца, као што им је Мојсије заповедио. 13 Око четрдесет хиљада људи спремних за борбу пређе пред ГОСПОДОМ да се бори на Јерихонским пољанама.
14 Тога дана ГОСПОД узвиси Исуса Навина пред очима целог Израела. Док је био жив, Израелци су га поштовали исто као што су поштовали и Мојсија.
15 ГОСПОД рече Исусу Навину: 16 »Заповеди свештеницима који носе Ковчег сведочанства да изађу из Јордана.«
17 И Исус Навин заповеди свештеницима: »Изађите из Јордана!«
18 Тада свештеници изађоше из реке, носећи Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. И само што су ногом ступили на суво тле, воде Јордана се вратише на своје место и прелише се преко обала као и пре.
19 Народ је изашао из реке Јордан десетог дана првог месеца и утаборио се у Гилгалу, на источној граници Јерихона. 20 Исус Навин постави у Гилгалу оних дванаест каменова које су извадили из Јордана, 21 па рече Израелцима: »Када ваша деца сутра буду питала вас, своје очеве: ‚Шта значе ови каменови?‘ 22 објасните им: ‚Израел је прешао преко реке Јордан по сувом тлу.‘ 23 Јер, ГОСПОД, ваш Бог, пред вама је исушио Јордан, док не пређете преко њега, баш као што је учинио и са Црвеним морем када га је пред нама исушио док нисмо прешли преко. 24 Учинио је то да би сви народи на земљи знали колико је ГОСПОДЊА рука моћна и да бисте се ви увек бојали ГОСПОДА, свога Бога.«
5 Када су сви аморејски цареви западно од реке Јордан и сви ханаански цареви у приморју чули како је ГОСПОД исушио реку Јордан испред Израелаца док ови нису прешли преко, клонуше духом и храброст их остави због Израелаца.
Обрезање у Гилгалу
2 У то време ГОСПОД рече Исусу Навину: »Направи ножеве од кремена и поново обрежи Израелце.«
3 И Исус Навин направи ножеве од кремена, па на Гиват-Хааралоту[a] обреза Израелце. 4 А ево зашто је то урадио: Сви који су изашли из Египта – сви мушкарци способни за борбу – помрли су током пута кроз пустињу после изласка из Египта. 5 Сав народ који је изашао био је обрезан, а они који су се родили у пустињи, на путу, после изласка из Египта, нису били обрезани. 6 Израелци су четрдесет година лутали пустињом све док нису помрли сви који су били способни за борбу када су отишли из Египта, пошто се нису покоравали ГОСПОДУ. ГОСПОД им се заклео да неће видети земљу за коју се њиховим праоцима заклео да ће је дати нама, земљу којом тече мед и млеко. 7 Тако је место њих подигао њихове синове – оне које је Исус Навин обрезао. Били су необрезани јер се на путу нису обрезивали. 8 Када је сав народ обрезан, остадоше у табору док нису оздравили.
9 Тада ГОСПОД рече Исусу Навину: »Данас сам са вас скинуо[b] срамоту Египта.«
Зато се то место и дан-данас зове Гилгал[c].
Прослава прве Пасхе у Ханаану
10 Увече, четрнаестог дана тог месеца, док су били утаборени у Гилгалу, на Јерихонским пољанама, Израелци прославише Пасху. 11 Дан после Пасхе, баш на тај дан, јели су од рода оне земље: бесквасни хлеб и пржено зрневље. 12 Дан након што су јели од рода оне земље, мана престаде да пада[d]. Више није било мане за Израелце, него су се те године хранили плодовима ханаанске земље.
Исус Навин и заповедник ГОСПОДЊЕ војске
13 Када је био близу Јерихона, Исус Навин диже поглед и виде како пред њим стоји човек са исуканим мачем у руци.
Исус Навин му приђе и упита га: »Јеси ли ти с нама или с нашим непријатељима?«
14 А он му одговори: »Ја сам заповедник ГОСПОДЊЕ војске. Управо сам дошао.«
На то Исус Навин паде ничице и поклони му се, па га упита: »Шта имаш да ми кажеш, господару?«
15 »Изуј обућу са својих ногу«, одговори му заповедник ГОСПОДЊЕ војске, »јер је место на ком стојиш свето.«
И Исус Навин учини тако.
Пад Јерихона
6 А Јерихон је био чврсто затворен због Израелаца – нико није могао ни да изађе ни да уђе.
2 ГОСПОД рече Исусу Навину: »Ево предајем ти у руке Јерихон с његовим царем и ратницима. 3 Обиђи једном око града са свим војницима. Тако ради шест дана. 4 Нека седам свештеника носи пред Ковчегом седам труба од овнујских рогова. Седмога дана обиђите око града седам пута, а свештеници нека дувају у рогове. 5 Када они отегнуто затрубе овнујским рогом, нека сва војска, чим чује звук трубе, испусти бојни поклич. Тада ће се срушити градске зидине, па сва војска нека се попне у град, свако право испред себе.«
6 Тада Исус Навин позва свештенике и рече им: »Подигните Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза и нека испред њега седам свештеника носи седам труба од овнујских рогова.«
7 А војсци рече: »Напред! Обиђите око града. Нека наоружани људи иду испред ГОСПОДЊЕГ ковчега.«
8 Када је Исус Навин то рекао војсци, седам свештеника, који су пред ГОСПОДОМ носили седам труба од овнујских рогова, кренуше напред дувајући у рогове, а за њима крену Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. 9 Наоружани људи ишли су испред свештеникâ који су дували у рогове, а заштитница је ишла за Ковчегом. Све то време разлегао се звук рогова.
10 Исус заповеди војсци: »Не вичите, не правите буку, ни реч не проговарајте све до онога дана када вам будем рекао: ‚Вичите!‘ Тада ћете викати.«
11 Тако је ГОСПОДЊИ ковчег једном обишао око града. Затим се вратише у табор и тамо преноћише.
12 Исус Навин порани следећег јутра, а свештеници подигоше ГОСПОДЊИ ковчег. 13 Седам свештеника који су носили седам труба од овнујских рогова пођоше напред, идући испред ГОСПОДЊЕГ ковчега и дувајући у рогове. Пред њима су ишли наоружани људи, а заштитница је ишла иза ГОСПОДЊЕГ ковчега. Све то време разлегао се звук рогова. 14 Тако су и другог дана једном обишли око града и вратили се у табор.
Тако су радили шест дана.
15 Седмога дана устадоше у зору и обиђоше око града на исти начин. Али тога дана око њега обиђоше седам пута. 16 Када су око њега обилазили седми пут и када су свештеници задували у овнујске рогове, Исус Навин заповеди војсци: »Вичите! Јер, ГОСПОД вам је предао град! 17 Нека град и све што је у њему буде потпуно уништено као жртвени принос ГОСПОДУ. Поштедите живот само блудници Раави и свима који су с њом у кући, јер је она сакрила гласнике које смо послали. 18 Али држите се подаље од онога што је одређено за уништење, да не паднете у искушење да нешто од тога узмете и тиме на израелски табор доведете уништење и невољу. 19 Све сребро и злато и предмети од бронзе и гвожђа нека буду одвојени за ГОСПОДА и нека се ставе у његову ризницу.«
20 Када су се овнујски рогови огласили, војска испусти бојни поклич. И на звук рога, када је војска испустила силан бојни поклич, зидине се срушише. Војска се попе у град, свако право испред себе, и заузе га. 21 Мачем потпуно уништише све живо у њему – мушкарце и жене, младо и старо, говеда, овце и магарад.
22 Исус Навин рече оној двојици који су уходили земљу: »Идите у кућу оне блуднице, па изведите њу и све њене, као што сте јој се заклели.«
23 Тако они младићи, уходе, уђоше и изведоше Рааву, њеног оца и мајку, браћу и све њене – изведоше сву њену породицу и сместише је ван израелског табора.
24 Град и све у њему спалише, а сребро и злато и предмете од бронзе и гвожђа ставише у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ.
25 Али Исус Навин поштеде блудницу Рааву, њену породицу и све њене зато што је била сакрила гласнике које је послао да уходе Јерихон, и она и дан-данас живи у Израелу.
26 У то време Исус Навин изрече ово проклетство: »Проклет био пред ГОСПОДОМ човек који предузме да опет сагради овај град, Јерихон:
»По цену свога првенца градио му темеље,
по цену најмлађега свога капије му постављао.«
27 ГОСПОД је био са Исусом Навином и глас о њему прошири се по целој земљи.
Увод
1 Многи су предузели да опишу догађаје који су се одиграли[a] међу нама 2 онако како су нам их пренели они који су од почетка били очевици и слуге Речи, 3 па сам и ја, уважени Теофиле – пошто сам од почетка све пажљиво испитао – наумио да ти напишем све по реду, 4 да увидиш веродостојност онога о чему си поучен.
Најава рођења Јована Крститеља
5 У време јудејског цара Ирода живео је свештеник по имену Захарија. Он је био из Авијиног свештеничког реда, а и његова жена, по имену Јелисавета, била је Ааронов потомак. 6 Обоје су били праведни у Божијим очима, јер су беспрекорно извршавали све Господње заповести и прописе. 7 Деце нису имали пошто је Јелисавета била нероткиња, а и једно и друго су већ били зашли у године.
8 Када је једном Захарија обављао службу као свештеник пред Богом по распореду свога реда, 9 паде на њега коцка – по свештеничком обичају – да уђе у Господњи Храм и запали кâд. 10 А у време кађења, сав окупљени народ молио се напољу.
11 Тада се Захарији појави Господњи анђео, стојећи с десне стране кадионог жртвеника. 12 Када је Захарија угледао анђела, узнемири се и обузе га страх.
13 Али анђео му рече: »Не бој се, Захарија, јер је твоја молитва услишена. Твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти му дај име Јован. 14 Он ће ти бити радост и весеље, и многи ће се радовати кад се он роди, 15 јер ће бити велик у Господњим очима. Неће пити ни вино ни друга опојна пића, а биће испуњен Светим Духом већ у мајчиној утроби. 16 Он ће многе Израелце окренути њиховом Господу Богу 17 и ићи пред њим у Илијином духу и сили, да срце очева окрене њиховој деци, а непокорне разборитости праведника – да припреми Господу народ спреман.«
18 Тада Захарија упита анђела: »По чему ћу то знати? Стар сам човек, а и жена ми је зашла у године.«
19 »Ја сам Гаврило«, одговори му анђео и рече: »Ја стојим пред Богом, а послан сам да говорим с тобом и да ти објавим ову радосну вест. 20 А ево, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до оног дана када ће се ово догодити, јер ниси поверовао мојим речима, које ће се обистинити у своје време.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International