Old/New Testament

Лажни пророци

13 Ако се међу вама појави неки пророк, или неко ко прориче помоћу снова, и најави ти неко знамење или чудо, ² и то се знамење или чудо о ком ти је говорио догоди, па ти он каже: »Хајде да идемо за другим боговима« – које досад ниси познавао – »и да им служимо«, ³ не слушај речи тог пророка или сањаоца. Јер, то вас ГОСПОД, ваш Бог, искушава да сазна да ли ГОСПОДА, свога Бога, волите свим својим срцем и свом својом душом. ⁴ Идите за ГОСПОДОМ, својим Богом, и њега се бојте. Његових заповести се држите и покоравајте му се. Њему служите и чврсто га се држите. ⁵ Тај пророк или сањалац нека се погуби, јер је проповедао отпадништво од ГОСПОДА, вашега Бога, који вас је извео из Египта и откупио вас из куће ропства. Тај је хтео да те одврати од пута којим ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио да идеш. Искорени зло из своје средине.

⁶ Када би те и твој рођени брат, или твој син или кћи, или жена коју волиш, или твој најбољи пријатељ, потајно наговарао, говорећи: »Хајде да служимо другим боговима« – које ни ти ни твоји праоци нисте познавали, ⁷ боговима народâ око вас, који живе близу или далеко, од једног краја земље до другог – ⁸ немој да пристанеш и не слушај га! Не сажаљевај га! Не штеди га и не штити, ⁹ него га убиј! Ти први дигни руку на њега да га погубиш, а онда сав остали народ. ¹⁰ Каменуј га до смрти, јер је покушао да те одврати од ГОСПОДА, твога Бога, који те је извео из Египта, из куће ропства. ¹¹ Тада ће сав Израел то чути и уплашити се, и више нико неће учинити такво зло међу вама.

Градови који морају да буду уништени

¹² Ако чујеш да се за неки град који ти је ГОСПОД, твој Бог, дао да у њему живиш говори ¹³ да су се у њему појавили погани људи и да су његове житеље одвратили од ГОСПОДА, твога Бога, говорећи: »Хајде да служимо другим боговима« – које нисте познавали – ¹⁴ тада се о томе помно распитај и то брижљиво истражи и испитај. Ако се покаже да је то истина и утврди се да је таква гадост почињена међу вама, ¹⁵ погуби мачем житеље тога града. Потпуно уништи тај град и све људе у њему и њихову стоку. ¹⁶ Сва добра из града сакупи насред трга, па спали цео град са свим његовим добрима као жртву паљеницу ГОСПОДУ, своме Богу. Нека остане у рушевинама довека. Нека се више никад не сазида. ¹⁷ Не узимај себи ништа од онога што је одређено за потпуно уништење, па ће ГОСПОД одустати од свога љутог гнева и смиловати ти се. У својој ће те самилости умножити као што се заклео твојим праоцима ¹⁸ зато што се покораваш ГОСПОДУ, своме Богу, држећи се свих његових заповести које ти данас дајем и чинећи оно што је исправно у очима ГОСПОДА, твога Бога.

Израел – Божији драгоцени посед

14 Ви сте деца ГОСПОДА, свога Бога. Не сеците се и не бријте чело од жалости за покојником. ² Јер, ти си народ свет ГОСПОДУ, своме Богу. Од свих народа на лицу земље ГОСПОД је тебе изабрао да будеш његов драгоцени посед.

Чисте и нечисте животиње

(3. Мојс 11,1-23)

³ Немој да једеш ништа одвратно. ⁴ Ово су животиње које смете да једете: во, овца, коза, ⁵ јелен, газела, срндаћ, дивокоза, козорог, антилопа и муфлон. ⁶ Смете да једете сваку животињу која има потпуно раздвојене папке и прежива.

⁷ Али немојте да једете оне које само преживају или само имају раздвојене папке. Камила, зец и даман за вас су нечисти – иако преживају, немају раздвојене папке. ⁸ И свиња је нечиста – иако има раздвојене папке, не прежива. Не једите њихово месо и не дотичите њихове цркотине.

⁹ Од свих створења која живе у води смете да једете свако које има пераја и крљушти. ¹⁰ Али, које год нема пераја и крљушти, њега немојте да једете – за вас је нечисто.

¹¹ Можете да једете сваку чисту птицу. ¹² Али ове немојте да једете: орла, орлушину, црног стрвинара, ¹³ црвенкасту луњу, црну луњу, све врсте сокола, ¹⁴ све врсте гаврана, ¹⁵ ноја, буљину, галеба, све врсте копца, ¹⁶ ћука, ушару, кукувију, ¹⁷ пустињску сову, орла рибара, гњурца, ¹⁸ роду, све врсте чапље, пупавца и слепог миша.

¹⁹ Сви крилати инсекти за вас су нечисти – немојте да их једете. ²⁰ Али смете да једете свако крилато створење које је чисто.

²¹ Немојте да једете ништа цркнуто. То можеш да даш дошљаку који је у твом граду – он то сме да једе. Или, можеш то да продаш странцу. Али ти си народ свет ГОСПОДУ, своме Богу.

Не кувај јаре у млеку његове мајке.

Десетак

²² Старај се да сваке године одвојиш десетак од рода својих поља. ²³ Десетак од свога жита, младог вина и уља и првине своје крупне и ситне стоке једи пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће он изабрати да тамо настани своје Име, да научиш да се увек бојиш ГОСПОДА, свога Бога.

²⁴ Али, ако ти пут буде сувише дуг, јер је место које је ГОСПОД изабрао за своје Име сувише далеко, па не можеш онамо да однесеш свој десетак када те ГОСПОД, твој Бог, благослови, ²⁵ продај свој десетак за новац, па узми новац и иди на место које је ГОСПОД, твој Бог, изабрао. ²⁶ Тим новцем купи што год ти душа жели – говеда, овце, вино или неко друго опојно пиће, или било шта друго што ти душа пожели – па ти и твоји укућани једите тамо пред ГОСПОДОМ, твојим Богом, и радујте се. ²⁷ Немој да занемариш Левита који живи у твом граду, јер он нема наследног дела земље као ти.

²⁸ На крају сваке треће године, донеси све десетке од рода те године и спреми их у свом граду, ²⁹ да би Левит – који нема наследног дела земље као ти – дошљак, сироче и удовица, који живе у твом граду, могли да дођу и једу и насите се, и да те ГОСПОД, твој Бог, благослови у свему што чиниш.

Отпис дугова

15 На крају сваке седме године, отпиши дугове. ² А то ће се чинити овако: Нека свако ко је позајмио новац своме ближњему отпише дуг. Нека не тражи исплату од свога ближњега или свога сународника, јер је проглашено ГОСПОДЊЕ време отписивања дугова. ³ Од туђинца можеш да тражиш исплату, али свом сународнику отпиши све што ти дугује. ⁴ Нека међу вама не буде сиромаха, јер ће те ГОСПОД, твој Бог, обилно благословити у земљи коју ти даје у посед као наследство, ⁵ ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и помно извршавао све ове заповести које ти данас дајем. ⁶ Јер, ГОСПОД, твој Бог, благословиће те као што је обећао, па ћеш позајмљивати многим народима, а ни од кога нећеш узајмљивати. Владаћеш над многим народима, а ниједан неће владати над тобом.

⁷ Ако буде који сиромах међу твојим сународницима, у било ком граду у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, не буди неосетљив ни шкрт према њему. ⁸ Него, буди широке руке и спремно му позајми што год му треба. ⁹ Пази да ти се у срце не усади ова зла мисао: »Близу је седма година, година отписивања дугова«, па покажеш злу вољу према свом сународнику у нужди и не даш му ништа. Он ће се потужити ГОСПОДУ на тебе, и ти ћеш бити крив за грех. ¹⁰ Дај му радо, не жалећи, јер ће те због тога ГОСПОД, твој Бог, благословити у сваком твом послу и у свему што предузмеш. ¹¹ У земљи ће увек бити сиромаха. Зато ти заповедам да будеш широке руке према свом сународнику, према сиромаху и убогоме у твојој земљи.

Закон о робовима

(2. Мојс 21,2-11)

¹² Ако ти се прода твој сународник – Јеврејин или Јеврејка – нека ти служи шест година, а седме године га пусти на слободу. ¹³ А када га пустиш, не шаљи га од себе празних руку. ¹⁴ Даруј га обилато од своје ситне стоке, са свога гумна и из своје муљаче. Дај му онако како је тебе благословио ГОСПОД, твој Бог. ¹⁵ Сети се да си био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, ослободио. Зато ти ово данас заповедам.

¹⁶ Али, ако ти твој роб каже: »Не желим да одем од тебе«, зато што воли тебе и твоје укућане и зато што му је код тебе добро, ¹⁷ тада му прислони ухо уз врата и шилом му пробуши ресицу, а он нека ти буде роб до краја живота. Исто учини и са својом робињом.

¹⁸ Нека ти не буде тешко да пустиш свога роба на слободу, јер ти је његово служење тих шест година вредело двоструко више него служење најамника. ГОСПОД, твој Бог, благословиће те у свему што будеш чинио.

Првине стоке

¹⁹ Одвој за ГОСПОДА, свога Бога, сваког мушког првенца своје крупне и ситне стоке. Вола првенца не користи за рад и првенца од ситне стоке не стрижи. ²⁰ Сваке године их ти и твоји укућани једите пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће он изабрати. ²¹ Ако животиња има неку ману, ако је хрома или слепа или има неки озбиљан недостатак, немој да је жртвујеш ГОСПОДУ, своме Богу. ²² Једи је у свом граду. Нека је једу и нечисти и чисти као да је газела или јелен. ²³ Али крв немој да једеш. Излиј је на земљу као воду.

Највећа заповест

(Мт 22,34-40; Лк 10,25-28)

²⁸ Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?«

²⁹ »Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један! ³⁰ Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘^{(A) 31} А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘^(B) Нема већих заповести од ових.«

³² »Лепо речено, учитељу«, рече му учитељ закона. »У праву си кад кажеш да је Бог само један и да нема другог осим њега. ³³ Волети га свим својим срцем, свим својим умом и свом својом снагом, и волети ближњега као самога себе важније је од свих паљеница и кланих жртава.«

³⁴ Видевши да је човек разумно одговорио, Исус му рече: »Ниси далеко од Божијег царства.«

И нико се више није усудио да га нешто пита.

Чији је Христос син?

(Мт 22,41-46; Лк 20,41-44)

³⁵ Док је учио народ у Храму, Исус упита: »Зашто учитељи закона говоре да је Христос Давидов син? ³⁶ Сам Давид рече у Светом Духу:

³⁷ Дакле, сâм Давид га зове Господом. Како он онда може да му буде син?« А силан народ га је са уживањем слушао.

Упозорење против учитеља закона

(Мт 23,1-36; Лк 20,45-47)

³⁸ Учећи их, Исус рече: »Чувајте се учитељâ закона. Они воле да иду у дугим огртачима, да их поздрављају на трговима, ³⁹ прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. ⁴⁰ Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«

Удовичин прилог

(Лк 21,1-4)

⁴¹ Исус седе преко пута храмске ризнице и поче да посматра људе како у њу стављају новац. А многи богаташи су стављали много. ⁴² Дође и једна сиромашна удовица и стави два лептона^[a], то јест један кодрант.

⁴³ Тада Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих који су стављали у ризницу. ⁴⁴ Јер, сви су они ставили од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све – све што је имала за живот.«