Old/New Testament

Аханов грех

7 Али Израелци прекршише заповест о потпуном уништењу града: Ахан син Кармија сина Завдија^[a] сина Зариног, из Јудиног племена, узе неке од предмета одређених за уништење, па се ГОСПОД разгневи на Израелце.

² Исус Навин посла људе из Јерихона у Ај, који је близу Бет-Авена, источно од Бетела, и рече им: »Идите и извидите онај крај.«

И они одоше и извидеше Ај.

³ Када су се вратили Исусу Навину, рекоше му: »Не мора сва војска да иде на Ај. Пошаљи две-три хиљаде људи да га нападну. Не замарај сву војску, јер тамо има мало људи.«

⁴ Тако онамо оде око три хиљаде људи, али су морали да беже пред Ајанима. ⁵ Ајани убише око тридесет шест људи, гонећи Израелце од градске капије све до каменолома и убијајући их по падинама. Због тога народ клону духом и обесхрабри се.

⁶ Тада Исус Навин и израелске старешине раздреше своју одећу и падоше ничице на земљу пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, посувши се прашином по глави, и тако остадоше до вечери.

⁷ Исус Навин рече: »Авај, Господе ГОСПОДЕ. Зашто си превео овај народ преко реке Јордан? Зар да нас предаш у руке Аморејцима, да нас униште? Камо среће да смо остали са друге стране Јордана! ⁸ Господе, шта да кажем сада када је Израел окренуо леђа пред својим непријатељима? ⁹ Када Ханаанци и остали становници ове земље чују за ово, опколиће нас и избрисати нам име са земље. Шта ћеш, дакле, да учиниш за своје велико име?«

¹⁰ ГОСПОД рече Исусу Навину: »Устани! Зашто лежиш ничице? ¹¹ Израел је згрешио. Погазили су мој Савез, за који сам им заповедио да га се држе. Узели су од предметâ одређених за уништење и ставили их међу своје ствари. И не само да су украли већ су и слагали. ¹² Зато Израелци не могу да се супротставе својим непријатељима, него окрећу леђа пред њима, јер су и сами постали одређени за уништење. Нећу више бити с вама ако не уништите оно што је код вас, а одређено је за уништење.

¹³ »Устани и освештај народ. Реци им: ‚Освештајте се за сутра, јер овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Израеле, усред тебе је оно што је одређено за уништење. Док то не уклониш, нећеш моћи да се супротставиш својим непријатељима. ¹⁴ Ујутро приступите, племе по племе. Из племена које ГОСПОД изабере нека прилази братство по братство. Из братства које ГОСПОД изабере нека прилази породица по породица. А из породице коју ГОСПОД изабере нека прилази човек по човек. ¹⁵ Онај који буде изабран, нека се спали на ломачи са свиме што има, јер је код њега оно што је одређено за уништење. Погазио је ГОСПОДЊИ савез и извршио срамотно дело у Израелу.‘«

¹⁶ Исус Навин порани следећег јутра и изведе Израел племе по племе, и би изабрано Јудино племе. ¹⁷ Из Јудиног племена изведе братство по братство, и би изабрано братство Зароваца. Он изведе братство Зароваца, породицу по породицу, и би изабрана Завдијева породица. ¹⁸ Исус изведе Завдијеву породицу, човека по човека, и би изабран Ахан син Кармија сина Завдија сина Зариног, из Јудиног племена.

¹⁹ Исус Навин рече Ахану: »Синко, дај славу ГОСПОДУ, Богу Израеловом, и признај му. Кажи ми шта си учиинио, ништа не кријући.«

²⁰ Ахан одговори: »Истина је! Ја сам тај који је згрешио против ГОСПОДА, Бога Израеловог. Ево шта сам урадио: ²¹ Кад сам видео у плену леп шинарски^[b] огртач, двеста шекела^[c] сребра и златну шипку тешку педесет шекела^[d], пожелео сам их и узео. Ено све је закопано у мом шатору, а сребро је одоздо.«

²² Исус Навин посла људе^[e], који отрчаше до шатора. Све је било тамо, сакривено у шатору, а сребро одоздо. ²³ Они то узеше из шатора, па донеше Исусу Навину и свим Израелцима и распростреше пред ГОСПОДОМ.

²⁴ Тада Исус Навин, и сав Израел с њим, узе Ахана сина Зариног, оно сребро, огртач и златну шипку, његове синове и кћери, његова говеда, магарад и овце, његов шатор и све што је имао, па га одведе у долину Ахор.

²⁵ »Зашто си нас увалио у невољу?« упита Исус Навин. »Данас ће ГОСПОД тебе увалити у невољу.«

Тада га сви Израелци каменоваше, а када су каменовали и остале, спалише их на ломачи. ²⁶ На Ахана набацаше велику гомилу камења, која тамо стоји и данас. Тада ГОСПОД одврати свој љути гнев. Зато се и дан-данас оно место зове долина Ахор^[f].

Освајање и уништење Аја

8 ГОСПОД рече Исусу Навину: »Не бој се и не обесхрабруј. Поведи са собом сву војску, па иди и нападни Ај. Јер, предајем ти у руке цара Аја, његов народ, његов град и његову земљу. ² Уради с Ајем и његовим царем исто што си урадио са Јерихоном и његовим царем, само што њихова добра и стоку можете да узмете за себе. Постави заседу иза града.«

³ Исус Навин и сва војска спремише се да нападну Ај. Он изабра тридесет хиљада врсних ратника и посла их ноћу, ⁴ заповедивши им: »Слушајте пажљиво: Поставите заседу иза града, не много далеко од њега, и сви будите спремни. ⁵ А ја и сва војска која је са мном, прићи ћемо граду, па кад они изађу на нас као и први пут, ми ћемо почети да бежимо пред њима. ⁶ Они ће поћи за нама, па ћемо их тако одвући од града. Јер, они ће рећи: ‚Беже од нас као и први пут.‘ Дакле, док ми будемо бежали пред њима, ⁷ ви изађите из заседе и запоседните град. ГОСПОД, ваш Бог, предаће вам га у руке. ⁸ Кад заузмете град, запалите га. Учините онако како је ГОСПОД заповедио. Постарајте се да буде баш тако. То су моје заповести.«

⁹ Тада их Исус Навин посла и они одоше да поставе заседу. Сместише се између Бетела и Аја, западно од Аја. А Исус Навин ту ноћ проведе с војском.

¹⁰ Исус Навин порани следећег јутра и окупи војску, па он и израелске старешине пођоше пред војском према Ају. ¹¹ Сва војска која је била с њим пође и стиже пред град, па се утабори северно од њега, тако да је између ње и града била долина. ¹² А Исус Навин је био узео око пет хиљада људи и поставио их у заседу између Бетела и Аја, западно од града. ¹³ Тако су сви били спремни – и они у табору северно од града и заседа западно од њега.

Те ноћи Исус Навин сиђе у долину. ¹⁴ Када је цар Аја то видео, он и сва његова војска устадоше рано ујутро, па похиташе из града према Арави, да заподену бој с Израелом. Али цар није знао да му је иза града постављена заседа. ¹⁵ Исус Навин и сви Израелци пустише да их они потерају пред собом, па побегоше према пустињи. ¹⁶ Сву војску из града позваше да крене у потеру за њима и тако је, гонећи Исуса Навина, била одвучена далеко од града. ¹⁷ Ни у Ају ни у Бетелу не остаде ниједан човек – сви су кренули у потеру за Израелцима. Тако су, гонећи Израелце, оставили град отворен.

¹⁸ Тада ГОСПОД рече Исусу Навину: »Упери копље које ти је у руци према Ају, јер ћу ти тај град предати у руке.«

И Исус Навин упери копље према Ају. ¹⁹ Чим је тако пружио руку, људи из заседе брзо се дигоше са свога места и потрчаше, па уђоше у град, заузеше га и одмах га запалише.

²⁰ Када су се Ајани осврнули, видеше како се из града диже дим у небо. Али нису могли да побегну ни на коју страну пошто су се Израелци, који су бежали према пустињи, сада окренули против њих. ²¹ Јер, када су Исус Навин и сви Израелци видели да је заседа заузела град и да се из њега диже дим, окренули су се и ударили на Ајане. ²² А и они из града су им пошли у сусрет, па су се Ајани нашли у средини, притешњени од Израелаца са обе стране. Израелци ударише на њих, и ниједан не остаде жив нити побеже. ²³ Али цара Аја ухватише живог и доведоше Исусу Навину.

²⁴ Када су побили све Ајане на пољима и у пустињи, где су их ови гонили – када су сви Ајани погубљени мачем – сви Израелци се вратише у Ај и погубише мачем и све који су били у њему. ²⁵ Тога дана паде свих дванаест хиљада житеља Аја, и мушкараца и жена. ²⁶ Исус Навин није спуштао руку којом је уперио копље све док није потпуно уништио све житеље Аја. ²⁷ Али стоку и добра из града Израелци узеше за себе, као што је ГОСПОД и заповедио Исусу Навину.

²⁸ Тако је Исус Навин спалио Ај^[g] и заувек га претворио у гомилу рушевина, место које је и дан-данас пусто. ²⁹ Цара Аја обеси о дрво и тако га остави до вечери. Када је сунце зашло, Исус Навин заповеди да његов леш скину са дрвета и да га баце пред улаз градске капије. Преко њега набацаше велику гомилу камења, која тамо стоји и дан-данас.

Читање Закона на гори Евал

³⁰ У то време Исус Навин подиже на гори Евал жртвеник ГОСПОДУ, Богу Израеловом, ³¹ као што је Израелцима заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, и као што је записано у Мојсијевој Књизи закона – жртвеник од неклесаног камена, недирнутог гвозденом алатком. На њему принеше ГОСПОДУ жртве паљенице и жртве за заједништво.

³² Ту, пред Израелцима, Исус Навин преписа на каменове Закон који је записао Мојсије. ³³ Сав Израел и његове старешине, надгледници и судије, дошљаци и рођени Израелци, стајали су са обе стране Ковчега ГОСПОДЊЕГ савеза, лицем према онима који су га носили, свештеницима, који су Левити. Пола народа је стајало испред горе Геризим, а пола испред горе Евал, као што је био заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, када је заповедио да се благослови израелски народ.

³⁴ Потом Исус Навин прочита све речи Закона – благослове и проклетства – баш као што је записано у Књизи закона. ³⁵ Није било ничега што је Мојсије заповедио, а да то Исус Навин није прочитао пред целом израелском заједницом, укључујући жене и нејач, и дошљаке који су живели међу њима.

Савез против Израела

9 Када су сви цареви западно од реке Јордан – они у Горју, Шефели и дуж целе обале Великог мора^[h] све до Либана: цареви Хетита, Аморејаца, Ханаанаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца – чули шта се догодило, ² окупише се да заједничким снагама нападну Исуса Навина и Израел.

Варка Гивонаца

³ Чувши шта је Исус Навин учинио са Јерихоном и Ајем, житељи Гивона ⁴ прибегоше лукавству. Одоше и узеше хране, па на магарце натоварише отрцане вреће и старе, поцепане и искрпљене мешине за вино. ⁵ На ноге обуше изношене и закрпљене сандале и обукоше стару одећу. Сав хлеб који су понели као залиху био је бајат и буђав. ⁶ Када су дошли Исусу Навину у табор у Гилгалу, рекоше њему и Израелцима: »Долазимо из далеке земље. Склопите с нама савез.«

⁷ »А шта ако живите близу нас?« упиташе Израелци Хивијце. »Како онда да с вама склопимо савез?«

⁸ »Твоје смо слуге«, рекоше они Исусу Навину, а он их упита: »Ко сте ви и одакле сте дошли?«

⁹ Они одговорише: »Ми, твоје слуге, дошли смо из веома далеке земље због гласа о ГОСПОДУ, твоме Богу. Јер, чули смо за све што је учинио у Египту ¹⁰ и за све што је учинио са двојицом аморејских царева источно од реке Јордан – Сихоном, царем Хешбона, и Огом, царем Башана, који је владао у Аштароту. ¹¹ Зато нам наше старешине и сви становници наше земље рекоше: ‚Узмите залиха хране за пут, па идите и састаните се с њима и реците им: »Ваше смо слуге. Склопите с нама савез.«‘ ¹² Овај наш хлеб био је још топао када смо га понели од куће оног дана кад смо пошли к вама, а сада је, ево, бајат и буђав. ¹³ И ове мешине за вино биле су нове када смо их напунили, а сада су се, ево, поцепале. И одећа и сандале су нам се отрцале од дуга пута.«

¹⁴ Израелци прегледаше њихове залихе хране, али ништа о томе не упиташе ГОСПОДА. ¹⁵ Исус Навин склопи с њима мир и савез којим се обавеза да ће их пустити да живе, а поглавари заједнице то потврдише заклетвом.

¹⁶ Али три дана након склапања савеза, Израелци сазнаше да су им Гивонци суседи, да живе близу њих. ¹⁷ Стога Израелци кренуше на пут и трећега дана стигоше до њихових градова – Гивона, Кефире, Беерота и Кирјат-Јеарима – ¹⁸ али их не нападоше јер су им се поглавари заједнице заклели ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.

Цела заједница поче да гунђа против поглаварâ, ¹⁹ али сви поглавари одговорише: »Заклели смо им се ГОСПОДОМ, Богом Израеловим и сада не смемо да их дирамо. ²⁰ Ево шта ћемо да урадимо: пустићемо их да живе, да се на нас не свали Божија срџба због кршења заклетве којом смо им се заклели. ²¹ Пустите их да живе«, рекоше, »али нека буду дрвосече и водоноше за целу заједницу.«

Тако поглавари одлучише о њима.

²² Тада Исус Навин позва Гивонце и рече им: »Зашто сте нас преварили рекавши: ‚Живимо далеко од вас,‘ када, у ствари, живите близу нас? ²³ Сада сте под проклетством: никада нећете престати да служите као дрвосече и водоноше за Дом мога Бога.«

²⁴ Они му одговорише: »Нама, твојим слугама, јасно је речено да је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио свом слузи Мојсију да вам дâ сву ову земљу и да пред вама затре све њене становнике. Стога смо се због вас уплашили за свој живот и зато смо тако поступили. ²⁵ Сада смо у твојим рукама. Уради с нама онако како мислиш да је добро и исправно.«

²⁶ И Исус Навин овако уради: избави их из руку Израелаца и ови их не побише. ²⁷ Тога дана их одреди за дрвосече и водоноше за заједницу и за ГОСПОДЊИ жртвеник на месту које ће ГОСПОД изабрати, и они су то и дан-данас.

²¹ А народ је чекао Захарију и чудио се што се толико задржао у Храму. ²² Када је изашао, није могао да им говори и они увидеше да је у Храму имао виђење. Он им се обрати знацима, али остаде нем.

²³ Када су се завршили дани његове службе, Захарија се врати кући. ²⁴ После тога његова жена Јелисавета затрудне и пет месеци се крила.

²⁵ »Господ је то учинио за мене«, говорила је, »у дане када ме је погледао и уклонио са мене срамоту међу људима.«

Најава Исусовог рођења

²⁶ У шестом месецу Јелисаветине трудноће, Бог посла анђела Гаврила у галилејски град Назарет, ²⁷ девојци по имену Марија. Она је била верена са човеком који се звао Јосиф, а био је из куће Давидове.

²⁸ Гаврило уђе к њој и рече јој: »Здраво, ти која си стекла милост! Господ је с тобом!«

²⁹ Она се узнемири због ових речи, размишљајући шта би овај поздрав могао да значи.

³⁰ »Не бој се, Марија«, рече јој анђео, »јер си нашла милост код Бога. ³¹ Ево, зачећеш и родити сина, и даћеш му име Исус. ³² Биће велик и зваће се Син Свевишњега. Господ Бог ће му дати престо његовог оца Давида ³³ и он ће довека владати над Јаковљевим народом и његовом царству неће бити краја.«

³⁴ Тада Марија упита анђела: »Како то може бити кад сам још девица^[a]?«

³⁵ »Свети Дух ће сићи на тебе«, одговори јој анђео, »и сенка силе Свевишњега ће пасти на тебе. Тако ће се то свето дете које ће се родити звати Син Божији.^{[b] 36} Ено и твоја рођака Јелисавета је зачела сина у својој старости, и она, коју зову нероткињом, већ је у шестом месецу. ³⁷ Јер, Богу ништа није немогуће.«

³⁸ »Служитељка сам Господња«, рече Марија. »Нека ми буде како си рекао.«

И анђео оде од ње.