Old/New Testament

Жртве на Празник труба

(3. Мојс 23,23-25)

29 »‚Првог дана седмог месеца одржите свети сабор и никакав посао не обављајте. То је за вас дан када ћете дунути у трубе. ² Принесите жртву паљеницу од једног јунца, једног овна и седморо мушке јагњади од годину дана, све без мане, да буде пријатан мирис ГОСПОДУ. ³ Уз јунца спремите житну жртву од три десетине ефе^[a] белог брашна замешеног с уљем, уз овна од две десетине ефе^[b], ⁴ а уз свако од седморо јагњади од једне десетине ефе^[c]. ⁵ Уз то нека буде и један јарац као жртва за очишћење, да се за вас изврши обред помирења. ⁶ Ово нека буде поред жртава паљеница које се приносе за време младог месеца и свакодневних жртава паљеница са њиховим житним жртвама и жртвама леваницама као што је прописано, да буду пријатан мирис, жртве ГОСПОДУ спаљене ватром.‘«

Жртве на Дан помирења

(3. Мојс 23,26-32)

⁷ »‚Десетог дана овог седмог месеца одржите свети сабор. Постите и никакав посао не обављајте. ⁸ Принесите жртву паљеницу од једног јунца, једног овна и седморо мушке јагњади од годину дана, све без мане, да буде пријатан мирис ГОСПОДУ. ⁹ Уз јунца спремите житну жртву од три десетине ефе брашна замешеног с уљем, уз овна од две десетине ефе, ¹⁰ а уз свако од седморо јагњади од једне десетине ефе. ¹¹ Уз то нека буде један јарац као жртва за очишћење, поред жртве за очишћење ради помирења и редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и њиховим жртвама леваницама.‘«

Жртве на Празник сеница

(3. Мојс 23,33-44)

¹² »‚Петнаестог дана седмог месеца одржите свети сабор и никакав посао не обављајте. Седам дана славите ГОСПОДЊУ светковину. ¹³ Принесите жртву спаљену ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ, жртву паљеницу од тринаест јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане. ¹⁴ Уз сваког од тринаест јунаца спремите житну жртву од три десетине ефе белог брашна замешеног с уљем, уз сваког од два овна од две десетине ефе, ¹⁵ а уз свако од четрнаесторо јагњади од једне десетине ефе. ¹⁶ Уз то нека буде један јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.

¹⁷ »‚Другог дана принесите дванаест јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане. ¹⁸ Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју. ¹⁹ Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и њихових жртава леваница.

²⁰ »‚Трећег дана принесите једанаест јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане. ²¹ Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју. ²² Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.

²³ »‚Четвртог дана принесите десет јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане. ²⁴ Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју. ²⁵ Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.

²⁶ »‚Петог дана принесите девет јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане. ²⁷ Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју. ²⁸ Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.

²⁹ »‚Шестог дана принесите осам јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане. ³⁰ Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју. ³¹ Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.

³² »‚Седмог дана принесите седам јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане. ³³ Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју. ³⁴ Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.

³⁵ »‚Осмог дана одржите свечани скуп и никакав посао не обављајте. ³⁶ Принесите жртву спаљену ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ, жртву паљеницу од једног јунца, једног овна и седморо мушке јагњади, све без мане. ³⁷ Уз јунца, овна и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју. ³⁸ Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.

³⁹ »‚Поред својих жртава заветних и својих жртава драговољних, ово приносите ГОСПОДУ на празнике који су вам одређени: своје жртве паљенице, житне жртве, жртве леванице и жртве за заједништво.‘«

⁴⁰ И Мојсије пренесе Израелцима све што му је ГОСПОД заповедио.

Прописи о заветима

30 Мојсије рече главама Израелових племена: »Овако заповеда ГОСПОД: ² Када се човек заветује ГОСПОДУ или се уз заклетву обавеже неким обећањем, нека не прекрши реч, него нека изврши све што је рекао.

³ »Када се млада жена која још живи у очевој кући заветује ГОСПОДУ или се обавеже обећањем, ⁴ а њен отац чује за њен завет или обећање, али јој ништа не каже, тада важе сви њени завети и свако обећање којим се обавезала. ⁵ Али, ако јој отац то забрани када за то чује, онда не важи ниједан њен завет ни обећање којим се обавезала. ГОСПОД ће јој опростити пошто јој је отац забранио.

⁶ »Ако се уда након што се заветовала или након што је изустила неко непромишљено обећање којим се обавезала, ⁷ а њен муж чује за то, али јој ништа не каже, тада важе њени завети и обећања којима се обавезала. ⁸ Али, ако јој муж то забрани када за то чује, онда он поништава завет који је обавезује или непромишљено обећање којим се обавезала, и ГОСПОД ће јој опростити.

⁹ »Завет или обавеза коју је на себе преузела удовица или распуштеница, обавезује је.

¹⁰ »Ако се заветује жена која живи са својим мужем или се уз заклетву обавеже обећањем, ¹¹ а њен муж чује за то, али не каже ништа и не забрани јој, тада важе сви њени завети или обећања којима се обавезала. ¹² Али, ако их њен муж поништи када чује за њих, онда више не важи ниједан завет ни обећање које је дала. Њен муж их је поништио и ГОСПОД ће јој опростити. ¹³ Њен муж може да потврди или да поништи сваки њен завет или уз заклетву дато обећање о одрицању. ¹⁴ Али, ако јој муж о томе из дана у дан ништа не говори, тада он потврђује све њене завете или обећања која је обавезују. Потврђује их тиме што о њима ништа не каже када за њих чује. ¹⁵ Ако их, пак, поништи након неког времена пошто је за њих чуо, онда ће он сносити последице њеног греха.«

¹⁶ То су прописи које је ГОСПОД дао Мојсију у вези са односима између човека и његове жене, и између оца и његове младе кћери која још живи у његовој кући.

Освета Мидјанцима

31 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Освети се Мидјанцима за Израелце. После тога ћеш умрети.«

³ Тада Мојсије рече народу: »Наоружајте људе за рат, па нека нападну Мидјанце и изврше ГОСПОДЊУ освету на њима. ⁴ Пошаљите у рат по хиљаду људи из сваког Израеловог племена.«

⁵ Тако је из Израелових братстава окупљено дванаест хиљада људи наоружаних за рат, по хиљаду из сваког племена. ⁶ Тада их Мојсије посла у рат, по хиљаду из сваког племена, са Пинхасом, сином свештеника Елеазара, који са собом понесе свете предмете и трубе за давање знакова.

⁷ Они поведоше рат против Мидјана, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, и побише све мушкарце. ⁸ Међу онима које су побили било је и пет мидјанских царева: Еви, Рекем, Цур, Хур и Рева. А погубише мачем и Валаама сина Веоровог. ⁹ Израелци заробише мидјанске жене и нејач и као плен узеше сву мидјанску крупну и ситну стоку и добра. ¹⁰ Спалише све градове у којима су Мидјанци живели и сва њихова насеља. ¹¹ Узеше сав плен и све што су опљачкали, укључујући и људе и животиње, ¹² па заробљенике, плен и опљачкано дотераше Мојсију и свештенику Елеазару и израелској заједници у свој табор на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона.

Повратак војске

¹³ Мојсије, свештеник Елеазар и сви поглавари заједнице изађоше им у сусрет ван табора.

¹⁴ Али Мојсије се разгневи на заповеднике војске – заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама – који су се вратили из боја.

¹⁵ »Зар сте све жене оставили у животу?« рече им. ¹⁶ »А баш су оне по Валаамовом наговору навеле Израелце да буду неверни ГОСПОДУ у догађајима код Пеора, па је помор дошао на ГОСПОДЊУ заједницу. ¹⁷ Зато сада побијте све дечаке и убијте сваку жену која није девица, ¹⁸ а сваку девојку која је девица оставите за себе. ¹⁹ Нека сваки од вас који је неког убио или је дотакао убијеног остане седам дана ван табора. Трећег и седмог дана очистите и себе и своје заробљенике. ²⁰ Очистите сву одећу и све што је начињено од коже, кострети или дрвета.«

²¹ Тада свештеник Елеазар рече војницима који су били у боју: »Ово је одредба закона коју је ГОСПОД дао Мојсију: ²² Злато, сребро, бронза, гвожђе, калај, олово, ²³ и све друго што може да издржи ватру, нека се провуче кроз ватру, и биће чисто. Али нека се очисти и водом очишћења. И све што не може да издржи ватру, нека се провуче кроз ту воду. ²⁴ Седмог дана оперите своју одећу, и бићете чисти. Тада можете да уђете у табор.«

Деоба плена

²⁵ ГОСПОД рече Мојсију: ²⁶ »Ти и свештеник Елеазар и главе породица заједнице пребројте сав плен, укључујући људе и животиње. ²⁷ Поделите плен између војника који су ишли у бој – који су се борили у рату – и остатка заједнице. ²⁸ Од онога што припадне војницима који су се борили у рату, одвој као данак ГОСПОДУ једно од сваких пет стотина, било људи, било говеда, магараца и ситне стоке. ²⁹ Овај данак узми од њихове половине и дај га свештенику Елеазару као прилог ГОСПОДУ. ³⁰ Од половине која припадне Израелцима узми једно од сваких педесет, било људи, било говеда, магараца, ситне стоке и других животиња, па дај Левитима, који обављају дужности везане за ГОСПОДЊЕ боравиште.«

³¹ И Мојсије и свештеник Елеазар учинише као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.

³² Ово је плен који је преостао од свега што су војници опљачкали:

³⁶ Половина која је припала онима који су се борили у рату износила је:

⁴¹ Мојсије даде данак свештенику Елеазару као прилог ГОСПОДУ, као што му је ГОСПОД заповедио. ⁴² Половина која је припала Израелцима, а коју је Мојсије одвојио од оне која је припала ратницима, ⁴³ дакле половина која је припала заједници, износила је 337.500 грла ситне стоке, ⁴⁴ 36.000 говеда, ⁴⁵ 30.500 магараца ⁴⁶ и 16.000 људи. ⁴⁷ Од половине која је припала Израелцима Мојсије узе једнога од сваких педесет људи и животиња, као што му је ГОСПОД заповедио, и даде Левитима, који су обављали дужности везане за ГОСПОДЊЕ боравиште.

⁴⁸ Тада војсковође – заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама – дођоше Мојсију ⁴⁹ и рекоше му: »Ми, твоје слуге, извршили смо попис бораца под нашим заповедништвом, и ни један једини не недостаје. ⁵⁰ Стога смо донели на дар ГОСПОДУ златне предмете до којих је сваки од нас дошао – гривне, наруквице, печатно прстење, минђуше и огрлице – да за себе извршимо обред помирења пред ГОСПОДОМ.«

⁵¹ Мојсије и свештеник Елеазар примише од њих све предмете израђене од злата. ⁵² Све злато које су заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама донели као прилог ГОСПОДУ било је тешко 16.750 шекела^[d]. ⁵³ А сваки војник је свој плен задржао за себе. ⁵⁴ Мојсије и свештеник Елеазар примише злато од заповедникâ над хиљадама и заповедникâ над стотинама и унеше га у Шатор састанка као спомен на Израелце пред ГОСПОДОМ.

9 »Истину вам кажем«, рече им, »неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде како Божије царство долази у сили.«

Преображење

(Мт 17,1-13; Лк 9,28-36)

² Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и Јована, Доведе их на једну високу гору, где су били сасвим сами, и пред њима се преобрази. ³ Одећа му постаде сјајна и блиставо бела – таква да је ниједан белилац на земљи не би могао тако избелити. ⁴ Тада се пред њима појавише Илија и Мојсије и почеше да разговарају са Исусом.

⁵ Петар рече Исусу: »Раби, добро је што смо овде. Подићи ћемо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«

⁶ Није, наиме, знао шта друго да каже пошто их је обузео страх.

⁷ Тада се појави облак и засени их, а из облака се зачу глас: »Ово је мој љубљени Син! Њега слушајте!«

⁸ И одједном, кад се обазреше, поред себе не видеше више никог осим Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди да ником не причају шта су видели док Син човечији не устане из мртвих. ¹⁰ Они то задржаше за себе, али су међу собом расправљали шта значи »устати из мртвих«.

¹¹ Зато упиташе Исуса: »Зашто учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«

¹² »Додуше, заиста ће прво доћи Илија и све обновити«, рече им он. »Али, зашто је онда записано за Сина човечијега да ће много да препати и да ће бити одбачен? ¹³ А ја вам кажем: Илија је дошао, а они су с њим учинили како им се прохтело, као што је за њега и записано.«

Излечење опседнутог дечака

(Мт 17,14-20; Лк 9,37-43а)

¹⁴ Када су стигли к осталим ученицима, видеше силан народ око њих и учитеље закона како с њима расправљају. ¹⁵ Чим је сав онај народ угледао Исуса, веома се изненадише, па притрчаше да га поздраве.

¹⁶ »О чему то расправљате с њима?« упита их он.

¹⁷ А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости. ¹⁸ Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«

¹⁹ »О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.«

²⁰ И они му га доведоше.

Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на земљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена.

²¹ »Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца.

А овај рече: »Још од малих ногу. ²² И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.«

²³ »Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.«

²⁴ А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!«

²⁵ Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!«

²⁶ И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро. ²⁷ Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде.

²⁸ Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«

²⁹ А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом^[a] може да се истера.«