Old/New Testament

30 Када ти се догоде сви ови благослови и проклетства која сам ставио пред тебе, и ти их примиш к срцу где год да те ГОСПОД, твој Бог, отера међу народе, ² и ти и твоја деца се вратите ГОСПОДУ, своме Богу, и покорите му се свим својим срцем и свом својом душом у складу са свим овим што ти данас заповедам, ³ тада ће те ГОСПОД, твој Бог, вратити из изгнанства, смиловати ти се и поново те сабрати из свих народа међу које те је распршио. ⁴ Ако будеш отеран и на крај света, и оданде ће те ГОСПОД, твој Бог, сабрати и довести те назад. ⁵ ГОСПОД, твој Бог, довешће те у земљу која је припадала твојим праоцима, и ти ћеш је запосести, а он ће ти дати да живиш у већем благостању и учинити те бројнијим од твојих праотаца.

⁶ ГОСПОД, твој Бог, обрезаће твоје срце и срце твојих потомака да би волео ГОСПОДА, свога Бога, свим својим срцем и свом својом душом, и живео. ⁷ ГОСПОД, твој Бог, ставиће сва ова проклетства на твоје непријатеље, на оне који те мрзе и прогоне. ⁸ Опет ћеш се покоравати ГОСПОДУ и извршавати све његове заповести које ти данас дајем. ⁹ Тада ће те ГОСПОД, твој Бог, обилно благословити у свему што будеш чинио, твојим породом, младунчади твоје стоке и твојим усевима. ГОСПОД ће се опет радовати због тебе и обасути те добрима, баш као што се радовао због твојих праотаца, ¹⁰ ако се будеш покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, држећи се његових заповести и уредби записаних у овој Књизи закона, и окренуо се ГОСПОДУ, своме Богу, свим својим срцем и свом својом душом.

¹¹ Ова заповест коју ти данас дајем није за тебе сувише тешка, нити је ван твог домашаја. ¹² Није на небу, па да кажеш: »Ко ће се попети на небо да је узме за нас, па да је чујемо и извршавамо?« ¹³ Није ни преко мора, па да кажеш: »Ко ће прећи море да је узме за нас, па да је чујемо и извршавамо?« ¹⁴ Не, Реч ти је сасвим близу, у твојим устима и у твом срцу, па можеш да је извршаваш.

Избор између живота и смрти

¹⁵ Ево стављам пред тебе избор: живот и благостање или смрт и уништење. ¹⁶ Заповедам ти данас да волиш ГОСПОДА, свога Бога, да чиниш оно што он тражи^[a] и да се држиш његових заповести, уредби и законâ. Тада ћеш живети и множити се и ГОСПОД, твој Бог, благословиће те у земљи у коју улазиш да је запоседнеш.

¹⁷ Али, ако се твоје срце окрене и одбијеш да слушаш, па застраниш и почнеш да се клањаш другим боговима и да им служиш, ¹⁸ објављујем ти данас да ћеш сигурно бити уништен. Нећеш дуго живети у земљи у коју преко реке Јордан улазиш да је запоседнеш.

¹⁹ Данас позивам небо и земљу да буду сведоци против вас да сам пред вас ставио избор између живота и смрти, благослова и проклетства. Изабери живот, да бисте ти и твоји потомци живели. ²⁰ Воли ГОСПОДА, свога Бога, покоравај му се и чврсто га се држи. Јер, он је твој живот и он ће ти дати много година у земљи за коју се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исаку и Јакову, да ће им је дати.

Исус Навин постаје Мојсијев наследник

31 Мојсије настави да говори целом Израелу: ² »Сада имам сто двадесет година и више нисам у стању да вас водим. А и ГОСПОД ми је рекао: ‚Ти нећеш прећи преко реке Јордан.‘ ³ Сâм ГОСПОД, твој Бог, прећи ће преко пред тобом. Он ће пред тобом затрти оне народе, а ти ћеш запосести њихову земљу. Исус Навин ће те повести преко као што је ГОСПОД рекао. ⁴ ГОСПОД ће с њима учинити исто што је учинио са Сихоном и Огом, аморејским царевима, и њиховом земљом, које је затро. ⁵ ГОСПОД ће вам их изручити, а ви учините с њима све што сам вам заповедио. ⁶ Будите јаки и храбри. Не бојте се и не стрепите од њих. Сâм ГОСПОД, твој Бог, иде с тобом. Он те неће напустити ни оставити.«

⁷ Онда Мојсије позва Исуса Навина, па му рече пред целим Израелом: »Буди јак и храбар, јер ти ћеш ићи са овим народом у земљу за коју се ГОСПОД заклео његовим праоцима да ће им је дати, а ти учини све да је он запоседне. ⁸ Сâм ГОСПОД иде пред тобом и биће с тобом. Он те неће напустити ни оставити. Не бој се и не обесхрабруј се.«

Читање Закона сваке седме године

⁹ Мојсије написа овај Закон и предаде га свештеницима, Левијевим потомцима, који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, и свим израелским старешинама. ¹⁰ Онда им Мојсије заповеди: »На крају сваке седме године, у години отписивања дугова, за време Празника сеница, ¹¹ када сав Израел дође да се покаже пред ГОСПОДОМ, вашим Богом, на месту које ће он изабрати, читајте овај Закон пред свим Израелом, да га чује. ¹² Окупите народ – мушкарце, жене и нејач, и дошљаке који су у вашим градовима – да чују и да науче да се боје ГОСПОДА, вашега Бога, и да помно извршавају све речи овог Закона. ¹³ Нека га чују њихова деца, која га још не знају, и нека науче да се боје ГОСПОДА, вашега Бога, све док будете живели у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«

Последњи Божији налози Мојсију

¹⁴ ГОСПОД рече Мојсију: »Ево, примиче се дан твоје смрти. Позови Исуса Навина, па се покажите у Шатору састанка, да му издам заповести.«

И Мојсије и Исус Навин дођоше у Шатор састанка, ¹⁵ а ГОСПОД се показа у Шатору у стубу од облака, и облак стаде изнад улаза у Шатор.

¹⁶ ГОСПОД рече Мојсију: »Ти ћеш умрети, а овај народ ће ускоро да се ода блуду са туђим боговима земље у коју ће ући. Оставиће ме и прекршити Савез који сам с њима склопио. ¹⁷ Тога дана ћу се разгневити на њих и оставити их. Сакрићу своје лице од њих, и биће уништени. Снаћи ће их многе несреће и невоље, па ће тога дана питати: ‚Зар нас нису ове несреће снашле зато што наш Бог није с нама?‘ ¹⁸ А ја ћу тога дана заиста сакрити своје лице од њих због свега зла које су учинили окренувши се другим боговима.

¹⁹ »Сада запишите себи ову песму и научите Израелце да је певају. Нека је певају, да ми она буде сведок против њих. ²⁰ Када их уведем у земљу којом тече мед и млеко, земљу за коју сам се заклео њиховим праоцима, и када буду јели, наситили се и угојили, окренуће се другим боговима и служити им, а мене ће презрети и прекршити мој Савез. ²¹ Тада, када их снађу многе несреће и невоље, ова песма ће сведочити против њих, јер је њихови потомци неће заборавити. Знам ја шта су све спремни да учине, чак и пре него што их уведем у земљу за коју сам им се заклео.«

²² Тога дана Мојсије записа ту песму и научи Израелце да је певају.

²³ ГОСПОД издаде ову заповест Исусу Навину: »Буди јак и храбар, јер ти ћеш увести Израелце у земљу за коју сам им се заклео, а ја ћу бити с тобом.«

²⁴ Када је Мојсије од почетка до краја написао речи овог Закона у књигу, ²⁵ издаде ову заповест Левитима који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза: ²⁶ »Узмите ову Књигу закона и ставите је поред Ковчега савеза ГОСПОДА, вашега Бога. Нека стоји тамо као сведок против вас. ²⁷ Јер, знам колико сте бунтовни и тврдоглави. Ако се буните против ГОСПОДА док сам ја још жив и с вама, колико ћете се тек бунити после моје смрти? ²⁸ Окупите преда мном све старешине својих племена и све своје надгледнике, да им све ово кажем и да позовем небо и земљу да сведоче против њих. ²⁹ Јер, знам да ћете се после моје смрти сасвим искварити и да ћете скренути с пута којим сам вам заповедио да идете. У будућности ће вас сналазити несрећа јер ћете чинити оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и изазивати га на гнев оним што чините.«

Мојсијева песма

³⁰ Потом Мојсије од почетка до краја изговори речи ове песме целој израелској заједници:

Исус пред Пилатом

(Мт 27,1-2, 11-14; Лк 23,1-5; Јн 18,28-38)

15 Одмах ујутро, првосвештеници, заједно са старешинама, учитељима закона и целим Синедрионом, донеше одлуку, па Исуса везаше, одведоше и предадоше Пилату.

² »Јеси ли ти цар Јудеја?« упита га Пилат.

»Тако је као што кажеш«, одговори му Исус, ³ а првосвештеници почеше за много тога да га оптужују.

⁴ Онда га Пилат опет упита: »Зар нећеш да одговориш? Видиш ли за шта те све оптужују?«

⁵ Али Исус више ништа не одговори, па се Пилат веома зачуди.

Исус осуђен на смрт

(Мт 27,15-26; Лк 23,13-25; Јн 18,39-19,16)

⁶ А Пилат је у време празника ослобађао затвореника којег би му затражили. ⁷ Тада је у оковима, заједно са побуњеницима који су починили убиство у побуни, био и човек по имену Варава. ⁸ Народ дође, па поче од Пилата да тражи оно што им је он о празнику обично чинио.

⁹ Пилат их упита: »Хоћете ли да вам ослободим цара Јудеја?«

¹⁰ Знао је, наиме, да су Исуса првосвештеници предали из зависти.

¹¹ Али првосвештеници наговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.

¹² Пилат их опет упита: »А шта хоћете да урадим са оним кога зовете цар Јудеја?«

¹³ А они повикаше: »Распни га!«

¹⁴ »Какво је зло учинио?« упита их Пилат.

Али они још гласније повикаше: »Распни га!«

¹⁵ Желећи да угоди народу, Пилат им ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.

Војници се ругају Исусу

(Мт 27,27-31; Јн 19,2-3)

¹⁶ Тада војници одведоше Исуса у унутрашњост двора, то јест у преторијум, па сазваше целу чету. ¹⁷ Огрнуше га пурпурним плаштом, исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, ¹⁸ па почеше да га поздрављају: »Здраво, царе Јудеја!«

¹⁹ Потом су га ударали трском по глави, пљували га и клањали му се падајући на колена. ²⁰ Када су престали да му се ругају, скинуше пурпурни плашт с њега и обукоше га у његову одећу, па га изведоше напоље да га распну.

Распеће

(Мт 27,32-44; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)

²¹ А једног човека, Симона Киринца, Александровог и Руфовог оца, који је онуда пролазио враћајући се са поља, натераше да понесе Исусов крст. ²² Тада Исуса доведоше на место Голготу – што значи »Лобањско место« – ²³ па му дадоше вина помешаног са смирном, али га он не узе. ²⁴ Онда га распеше, па разделише његову одећу, бацајући коцку за њу – ко ће шта да узме. ²⁵ Када су га распели, било је девет сати ујутро^[a].