Old/New Testament

Израел је изабрани Божији народ

(2. Мојс 34,11-16)

7 ГОСПОД, твој Бог, увешће те у земљу у коју улазиш да је запоседнеш и пред тобом истерати многе народе – Хетите, Гиргашане, Аморејце, Ханаанце, Перижане, Хивијце и Јевусејце – седам народа већих и јачих од тебе. ² Када ти их ГОСПОД, твој Бог, преда и када их поразиш, потпуно их уништи. Не склапај савез с њима и немај према њима милости. ³ Не склапај с њима бракове. Немој да удаш своју кћер за њиховог сина и немој да ожениш свога сина њиховом кћери. ⁴ Јер, они би одвратили твоју децу од мене, па би служила другим боговима. Тада би се ГОСПОД разгневио на вас и брзо би вас затро.

⁵ Него, овако им урадите: порушите им жртвенике, поразбијајте њихове свете стубове, посеците њихове Ашерине мотке и спалите њихове идоле. ⁶ Јер, ти си народ свет ГОСПОДУ, твоме Богу. ГОСПОД, твој Бог, изабрао те је између свих народа на лицу земље да будеш његов народ, његов драгоцени посед.

⁷ Нисте ГОСПОДУ прирасли срцу и није вас изабрао зато што сте бројнији од других народа – у ствари, били сте најмањи од свих народа. ⁸ Него, зато што вас је волео и што је одржао заклетву којом се заклео вашим праоцима, ГОСПОД вас је моћном руком извео и избавио вас из куће ропства, из руку фараона, египатског цара. ⁹ Стога знај да је ГОСПОД, твој Бог, прави Бог. Он је веран Бог, који се држи свог Савеза љубави са хиљадама поколења оних који га воле и држе се његових заповести. ¹⁰ А онима који га мрзе, њима ће сваком понаособ узвратити уништењем – неће оклевати да узврати онима који га мрзе, сваком понаособ.

¹¹ Зато се држи заповести, уредби и законâ које ти данас дајем да их извршаваш.

Награда за покорност

(3. Мојс 26,1-13; 5. Мојс 28,1-14)

¹² Ако се будеш покоравао свим овим законима и држао их се и извршавао их, онда ће се ГОСПОД, твој Бог, држати свог Савеза љубави с тобом, као што се заклео твојим праоцима. ¹³ Волеће те и благословиће те и умножиће те. Благословиће твој пород и твоје усеве – твоје жито, младо вино и уље – твоју телад и твоју јагњад у земљи за коју се заклео твојим праоцима да ће ти је дати. ¹⁴ Бићеш благословен више од било ког другог народа. Неће код тебе бити ни неплодног ни неплодне, ни међу људима ни међу стоком. ¹⁵ ГОСПОД ће од тебе уклонити сваку болест и неће те ударити ужасним болестима које си упознао у Египту, него ће њима ударити све који те мрзе.

¹⁶ Затри све народе које ти ГОСПОД, твој Бог, преда. Немој да имаш сажаљења према њима и не служи њиховим боговима, јер они ће ти бити замка.

¹⁷ Можда ћеш помислити: »Ови народи су бројнији од мене. Како, онда, да их истерам?« ¹⁸ Не плаши их се. Само се сети шта је ГОСПОД, твој Бог, урадио са фараоном и са целим Египтом. ¹⁹ Својим очима си видео велика искушења, знамења и чуда, моћну руку и испружену десницу којима те је ГОСПОД, твој Бог, извео. ГОСПОД, твој Бог, урадиће исто и свим народима којих се сада плашиш. ²⁰ И више од тога: ГОСПОД, твој Бог, послаће стршљена^[a] међу њих док не буду уништени и они преостали који се сакрију од тебе. ²¹ Не стрепи од њих. Јер, усред тебе је ГОСПОД, твој Бог, Бог велики и страшни. ²² ГОСПОД, твој Бог, истераће те народе пред тобом мало-помало. Нећеш моћи све одједном да их истребиш, јер би се тада око тебе намножиле дивље животиње. ²³ ГОСПОД, твој Бог, предаће их у твоје руке и бацити их у велику пометњу док не буду затрти. ²⁴ Предаће ти у руке и њихове цареве, и ти ћеш им затрти име под небом. Нико неће моћи да ти се супротстави – све ћеш их затрти. ²⁵ Спали ликове њихових богова. Не жуди за сребром и златом које је на њима. Не узимај га за себе, да те не увуче у замку. Јер, идол је огаван ГОСПОДУ, твоме Богу. ²⁶ Не уноси огавног идола у своју кућу, да не будеш, као и он, одвојен за уништење. Гнушај га се и нека ти је одвратан, јер је одвојен за потпуно уништење.

Упозорење Израелу да не заборави ГОСПОДА

8 Помно извршавајте сваку заповест коју вам данас дајем, да бисте живели и намножили се и да бисте ушли у земљу за коју се ГОСПОД заклео вашим праоцима и запосели је.

² Сети се како те је ГОСПОД, твој Бог, водио целим путем кроз пустињу ових четрдесет година, да те понизи и провери да би сазнао шта ти је у срцу: да ли ћеш се држати његових заповести или нећеш. ³ Понизио те морећи те глађу, а онда те нахранио маном, за коју ни ти ни твоји праоци нисте знали, да те научи да човек не живи само од хлеба него и од сваке речи која излази из ГОСПОДЊИХ уста. ⁴ Одећа ти се није отрцала нити су ти ноге натекле у ових четрдесет година. ⁵ Дакле, ово знај: као што отац стегом одгаја свога сина, тако и ГОСПОД, твој Бог, стегом одгаја тебе.

⁶ Држи се заповести ГОСПОДА, свога Бога, чини оно што он тражи^[b] и бој га се. ⁷ Јер, ГОСПОД, твој Бог, уводи те у добру земљу – земљу потокâ који не пресушују, изворâ и подземних вода које избијају по долинама и горама, ⁸ земљу пшенице и јечма, лозе, смокава и нарова, земљу маслиновог уља и меда, ⁹ земљу где нећеш јести хлеб као сиротиња и у којој ни у чему нећеш оскудевати, земљу у којој су стене од гвожђа и из чијих ћеш планина вадити бакар.

¹⁰ Када будеш јео и наситио се, благослови ГОСПОДА, свога Бога, због добре земље коју ти је дао. ¹¹ Пази да не заборавиш ГОСПОДА, свога Бога, занемарујући његове заповести, законе и уредбе које ти данас дајем. ¹² Зато, када будеш јео и наситио се, када изградиш лепе куће и у њима се настаниш, ¹³ када ти се крупна и ситна стока намножи, твоје сребро и злато се нагомила и умножи се све што имаш, ¹⁴ немој да се узохолиш и заборавиш ГОСПОДА, свога Бога, који те је извео из Египта, куће ропства. ¹⁵ Он те је провео кроз ону велику и страшну пустињу, ону жедну и безводну земљу љутих змија и шкорпиона. Он ти је извео воду из тврде стене. ¹⁶ Он те је у пустињи хранио маном, за коју твоји праоци нису знали, да те понизи и провери, да би ти на крају било добро. ¹⁷ Можда ћеш помислити: »Својом моћи и снагом својих руку стекао сам ово богатство.« ¹⁸ Сети се ГОСПОДА, свога Бога, јер он је тај који ти даје моћ да стичеш богатство и тако потврђује свој Савез, за који се заклео твојим праоцима, као што чини и данас.

¹⁹ Ако икад заборавите ГОСПОДА, свога Бога, и пођете за другим боговима, па им служите и клањате им се, упозоравам вас данас да ћете сигурно бити уништени. ²⁰ Као народи које ГОСПОД уништава пред вама, тако ћете и ви бити уништени што нисте послушали ГОСПОДА, свога Бога.

Подсећање на непокорност Израела

9 Чуј, Израеле! Данас ћеш прећи преко реке Јордан да одузмеш посед народима већим и јачим од тебе, чији су градови велики и са зидинама до неба. ² То су снажни и високи људи, Анакови потомци. Знаш за њих и чуо си да се каже: »Ко може да се супротстави Анаковцима?« ³ Али знај данас да ГОСПОД, твој Бог, иде преко пред тобом као огањ који прождире. Он ће их затрти и потући пред тобом. Ти ћеш им одузети посед и брзо их уништити, као што ти је ГОСПОД обећао.

⁴ Након што их ГОСПОД, твој Бог, истера пред тобом, немој да помислиш: »Због моје праведности ГОСПОД ме је довео овамо да запоседнем ову земљу.« Не, него због опакости тих народа ГОСПОД ће их истерати пред тобом. ⁵ Нећеш ти ући у њихову земљу да је запоседнеш због своје праведности или честитости. Не, него због опакости тих народа ГОСПОД ће их истерати пред тобом да изврши оно за шта се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову. ⁶ Знај, дакле, да ти ГОСПОД, твој Бог, не даје ову добру земљу у посед због твоје праведности, јер ти си народ тврдоглав.

⁷ Сећај се и не заборављај како си у пустињи гневио ГОСПОДА, свога Бога. Од дана када сте отишли из Египта, па све док нисте стигли овамо, стално сте се бунили против ГОСПОДА. ⁸ Толико сте разгневили ГОСПОДА на Хореву да је хтео да вас затре. ⁹ Када сам се попео на гору да примим камене плоче, плоче Савеза који је ГОСПОД склопио с вама, остао сам на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи а да нисам јео ни пио. ¹⁰ Тада ми је ГОСПОД дао две камене плоче исписане Божијим прстом. На њима су биле све речи које вам је ГОСПОД рекао из огња на гори онога дана када сте се тамо окупили^[c].

¹¹ Када је прошло четрдесет дана и четрдесет ноћи, ГОСПОД ми је дао оне две камене плоче, плоче Савеза, ¹² и рекао ми: »Одмах сиђи одавде, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио. Брзо су скренули са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливеног идола.«

¹³ И још ми је ГОСПОД рекао: »Видео сам тај народ – заиста су тврдоглави! ¹⁴ Дај да их затрем и да им избришем име под небом. А од тебе ћу начинити народ јачи и бројнији од њих.«

¹⁵ Тако сам се окренуо и сишао са горе, која је још пламтела огњем, а у рукама су ми биле оне две плоче Савеза. ¹⁶ Онда сам видео да сте згрешили против ГОСПОДА, свога Бога: излили сте себи идола у облику телета. Брзо сте скренули са пута којим вам је ГОСПОД заповедио да идете. ¹⁷ Узео сам оне две плоче и бацио их из руку, разбивши их вама наочиглед.

¹⁸ Онда сам се ничице бацио пред ГОСПОДА. И опет четрдесет дана и четрдесет ноћи нисам јео ни пио због свих греха које сте починили чинећи зло пред ГОСПОДОМ и изазивајући га на гнев. ¹⁹ Било ме је страх ГОСПОДЊЕГ гнева и јарости, јер је био толико гневан на вас да је хтео да вас затре. Али ГОСПОД ме је опет услишио. ²⁰ ГОСПОД је и на Аарона био силно гневан и хтео да га затре, али сам се ја тада молио и за Аарона. ²¹ Узео сам ваше грешно дело – теле које сте направили – и спалио га. Онда сам га смрвио и самлео у прах, па сам његов прах бацио у поток који тече са горе.

²² ГОСПОДА сте гневили и у Тавери, Маси и Киврот-Хатаави.

²³ А када вас је ГОСПОД слао из Кадеш-Барнее, рекавши: »Идите и запоседните земљу коју вам дајем«, побунили сте се против заповести ГОСПОДА, свога Бога. Нисте му веровали ни покоравали му се. ²⁴ Буните се против ГОСПОДА откад вас знам.

²⁵ Лежао сам ничице пред ГОСПОДОМ четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер је ГОСПОД рекао да ће вас затрти. ²⁶ Молио сам се ГОСПОДУ и рекао: »Господе ГОСПОДЕ, немој да истребиш свој народ, свој посед који си избавио својом великом силом и моћном руком га извео из Египта. ²⁷ Сети се својих слугу, Авраама, Исаака и Јакова. Не обазири се на тврдоглавост овога народа, на његову опакост и на његов грех, ²⁸ да не кажу у земљи из које си нас извео: ‚ГОСПОД није могао да их уведе у земљу коју им је обећао, па их је, зато што их мрзи, извео да их помори у пустињи.‘ ²⁹ А они су твој народ, твој посед који си извео својом силном снагом и испруженом руком.«

¹⁹ Када је пало вече, Исус и његови ученици изађоше из града.

Имајте вере

(Мт 21,20-22)

²⁰ А ујутро, док су пролазили, видеше да се она смоква из корена осушила.

²¹ Петар се сети, па рече Исусу: »Раби, погледај! Осушила се она смоква коју си проклео!«

²² »Имајте вере у Бога^[a]«, рече им Исус. ²³ »Истину вам кажем: ко год рекне овој гори: ‚Иди и баци се у море!‘ – а не посумња у свом срцу, него верује да ће бити то што говори – биће му. ²⁴ Зато вам кажем: све за шта се молите и што замолите, верујте да сте већ добили, и биће вам. ²⁵ И док стојите и молите се, опраштајте ако имате нешто против неког, да и вама ваш небески Отац опрости ваше грешке.« ^26 [b]

Одакле Исусу власт?

(Мт 21,23-27; Лк 20,1-8)

²⁷ И опет дођоше у Јерусалим.

Док је Исус ходао по Храму, приђоше му првосвештеници, учитељи закона и старешине, ²⁸ па га упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао власт да ово чиниш?«

²⁹ »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. ³⁰ Да ли је Јованово крштење било са неба или од људи? Одговорите ми.«

³¹ А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ ³² А да кажемо: ‚Од људи…‘?« Плашили су се народа, јер су сви сматрали да је Јован заиста пророк.

³³ Зато одговорише Исусу: »Не знамо.«

Тада им Исус рече: »Онда ни ја нећу рећи вама којом влашћу ово чиним.«