Old/New Testament
32 Слушајте, небеса, а ја ћу говорити,
чуј, земљо, речи мојих уста.
2 Нека моје учење капље као киша,
нека моје речи падају као роса,
као кишица на нежно биље,
као пљусак на младу траву.
3 Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ,
а ви величајте Бога нашега.
4 Он је Стена, дела су му савршена,
праведни су сви његови путеви.
Он је Бог веран и неправду не чини.
Он је праведан и правичан.
5 Али они су се искварили;
на своју срамоту нису му више деца,
нараштај изопачени и препредени.
6 Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ,
народе неразумни и немудри?
Зар он није твој Отац, твој Створитељ,
који те начинио и саздао?
7 Сети се прадавних дана,
погледај давнашња поколења.
Упитај свога оца, и он ће ти испричати,
своје старешине, и они ће ти одговорити.
8 Када је Свевишњи народима
делио њихово наследство,
када је размештао потомке Адамове,
одредио је народима међе
у складу са бројем синова Божијих[a].
9 А ГОСПОДЊИ је део његов народ,
Јаков је његов посед.
10 Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари голој, где звери завијају.
Обгрлио га је и гајио,
чувао га као зеницу свога ока
11 као орао што бди над својим гнездом,
над орлићима својим лебди,
крила шири да их ухвати
и однесе на својим перима.
12 ГОСПОД га је сам водио –
туђег бога није било с њим.
13 Учинио је да по висовима земље јаше
и хранио га пољским плодовима,
меда му давао из стене
и уља из кремене литице,
14 кравље урде и млека овчијег и козјег,
лоја јагњећег и јарећег,
најбоље овнове башанске,
јарце и најсочнија зрна пшенице.
Пенушаву крв грожђа си пио.
15 Јешурун[b] се угојио, па се узритао;
угојио се, утовио се и усалио.
Оставио је Бога, који га је начинио,
и одбацио Стену, свога Спаситеља.
16 Чинили су га љубоморним туђим боговима,
гневили га гнусним идолима.
17 Демонима су приносили жртве, а не Богу,
боговима које нису познавали,
боговима који се недавно појавише,
боговима којих се ваши праоци нису бојали.
18 Занемарио си Стену која те донела на свет,
заборавио Бога који те родио.
19 ГОСПОД то виде и одбаци их,
јер су га његови синови и кћери разгневили.
20 »Сакрићу своје лице од њих«, рече,
»и видећу шта ће од њих настати.
Јер, они су нараштај изопачен,
деца која немају верности.
21 Учинише ме љубоморним оним што није бог,
разгневише ме својим ништавним идолима.
Зато ћу ја њих учинити љубоморнима народом који то није,
разгневити их народом неразумним.
22 Јер, од мога гнева огањ се запалио
који гори до дубина Шеола;
прождреће земљу и њене усеве
и запалити темеље планина.
23 »Несрећу за несрећом слаћу на њих;
своје стреле на њих ћу потрошити.
24 Од глади ће умирати;
изједаће их огњица и смртоносна пошаст.
Послаћу на њих очњаке звери,
отров гуја које по прашини гмижу.
25 Напољу ће им мач затирати децу,
а унутра ће владати ужас.
Гинуће момци и девојке,
одојчад и старци седокоси.
26 Рекох да ћу их расејати
и избрисати спомен на њих међу људима.
27 Али нисам хтео да ме непријатељ разгневи,
да душмани њихови не схвате погрешно,
па кажу: ‚Ми смо победили!
Није ГОСПОД све ово учинио!‘«
28 Они су народ без памети,
нема у њима разборитости.
29 Да су мудри, разумели би ово,
увидели шта ће им се десити.
30 Како може један да гони хиљаду
или двојица десет хиљада да нагнају у бекство
ако их њихова стена није продала,
ако их ГОСПОД није изручио?
31 Али њихова стена није као наша Стена –
то чак и наши непријатељи признају.
32 Лоза им потиче од лозе содомске
и са поља гоморских;
грожђе им је пуно отрова,
гроздови пуни горчине,
33 вино им змијски отров,
кобрин отров смртоносни.
34 Зар нисам ово чувао
запечаћено у мојим спремиштима?
35 Моја је освета, ја ћу узвратити.
У своје време нога ће им се оклизнути;
близу је дан њихове пропасти,
њихов усуд брзо им се примиче.
36 Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ
и сажалити се на своје слуге
када види да им је ишчилела снага
и да нико, ни роб ни слободњак, није остао.
37 Рећи ће: »Где су сада њихови богови,
стена у којој су тражили уточиште,
38 богови који су јели лој њихових жртава
и пили вино њихових леваница?
Нека они устану да вам помогну!
Нека вас они заклоне!
39 »Видите сада да једино ја сам Бог
и да нема другог бога уз мене.
Ја усмрћујем и ја оживљавам,
ја рањавам и ја исцељујем.
Из моје руке нема избављења.
40 Дижем своју руку ка небу и заклињем се:
Тако ми мога живота вечног,
41 када наоштрим свој мач блистави
и узмем правду у своје руке,
осветићу се својим душманима
и узвратити онима који ме мрзе.
42 Своје стреле напојићу крвљу
и мој мач најешће се меса:
крвљу побијених и заробљених,
глава предводникâ непријатељевих.
43 »Веселите се, народи, с његовим народом,
јер он ће осветити крв својих слугу.
Осветиће се својим душманима
и очистити своју земљу и народ.«
44 Тада Мојсије дође са Хошеом сином Навиним[c] и изговори народу све речи ове песме.
45 Када је Мојсије изговорио све ово целом Израелу, 46 рече им: »Усадите у срце све што сам вам данас свечано објавио, да бисте својој деци могли да заповедите да помно извршавају све речи овог Закона. 47 Јер, оне за вас нису само празне речи – оне су ваш живот. По њима ћете дуго живети у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«
Мојсију допуштено да види Ханаан
48 Тог истог дана ГОСПОД рече Мојсију: 49 »Попни се на гору Нево у горју Аварим у Моаву, преко пута Јерихона, па погледај Ханаан, земљу коју дајем у посед Израелцима. 50 Тамо ћеш умрети, на гори на коју ћеш се попети, баш као што је и твој брат Аарон умро на гори Хор. 51 То је зато што сте ме обојица изневерили пред Израелцима код водâ Мерива-Кадеша у пустињи Цин и зато што ме међу Израелцима нисте показали као светог. 52 Ту земљу ћеш видети издалека, али нећеш ући у њу, у земљу коју дајем Израелцима.«
Мојсије благосиља израелска племена
33 Ово је благослов којим је Мојсије, Божији човек, благословио Израелце пре своје смрти. 2 Он рече:
»ГОСПОД дође са Синаја,
зазори са Сеира и засја са горе Паран.
Дође са многим хиљадама светих;
уз бок му његова силна војска.
3 Ти заиста волиш народ;
сви свети у твојој су руци.
Пред твојим ногама сви се окупљају
и од тебе примају налоге,
4 закон који нам је дао Мојсије,
посед заједнице Јаковљеве.
5 ГОСПОД постаде цар над Јешуруном[d]
када су се вође народа окупиле
заједно с племенима Израеловим.
Рувим
6 »Нека Рувим живи и нека не изумре,
иако је мало мушких његових.«
Јуда
7 А ово рече за Јуду:
»Чуј, ГОСПОДЕ, вапај Јудин
и доведи га његовом народу.
Снагу му увећај
и помагач му буди
против његових душмана.«
Левије
8 За Левија рече:
»Твој Тумим и Урим припадају
оном који ти је веран.
Искушао си га код Масе,
с њим се препирао код водâ Мериве.
9 Он за свог оца и мајку рече:
‚Не познајем их.‘
Своју браћу не препозна,
на своју децу не обрати пажњу.
Само се твоје Речи држао
и твој Савез поштовао.
10 Он Јакова учи твојим законима,
Израела твоме Закону.
Он пред тобом приноси кâд
и целе жртве паљенице на твом жртвенику.
11 Благослови га снагом, ГОСПОДЕ,
и нека ти је мило оно што чини.
Прободи слабине оних што се на њега дижу
и оних што га мрзе, да више не устану.«
Венијамин
12 За Венијамина рече:
»Нека љубимац ГОСПОДЊИ у њему спокојно почива,
јер ГОСПОД га поваздан заклања,
а он живи међу бреговима[e].«
Јосиф
13 За Јосифа рече:
»Нека му ГОСПОД благослови земљу
обиљем са неба,
росом и водама подземним,
14 обиљем усева – дарова сунца –
и обиљем онога што сваки месец даје,
15 најбољим даровима древних планина
и обиљем са вечних брда,
16 обиљем са земље и свега на њој
и наклоношћу Онога који је у горућем грму боравио.
Нека све то дође на Јосифову главу,
на теме кнеза међу својом браћом.
17 Он је као првенац бика величанствен.
Рогови му рогови дивљег бивола –
њима ће народе пробадати
све до крајева земље.
Један рог је Ефрем са десетинама хиљада,
други Манасија са својим хиљадама.«
Завулон и Исахар
18 За Завулона рече:
»Радуј се, Завулоне, у својим походима
и ти, Исахаре, у својим шаторима.
19 Позиваће народе на гору
и тамо приносити праве жртве.
Гостиће се изобиљем мора
и благом у песку скривеним.«
Гад
20 За Гада рече:
»Благословен био ко Гадово подручје прошири!
На њему Гад живи као лав
и руку или главу откида.
21 За себе је најбољу земљу изабрао;
за њега се чува део владарски.
Када су се вође народа окупиле,
он изврши праведне налоге ГОСПОДЊЕ
и његову правду с Израелом.«
Дан
22 За Дана рече:
»Дан је лавић
који скаче из Башана.«
Нефталим
23 За Нефталима рече:
»Нефталим се сити наклоношћу ГОСПОДЊОМ
и пун је његових благослова.
Његов је посед према југу до језера.«
Асир
24 За Асира рече:
»Асир је најблагословенији међу синовима.
Нека буде миљеник своје браће
и нека ноге умаче у уље.
25 Преворнице твојих капија биће од гвожђа и бронзе,
а снага ти трајати док си жив.
26 »Нико није као Бог Јешурунов,
који небом јаше да вам помогне
и на облацима у свом величанству.
27 Бог вечити ваше је уточиште,
његове вечне мишице ваш ослонац.
Непријатеља истерује пред вама,
говорећи: ‚Затри!‘
28 Тако ће Израел живети спокојно,
извор Јаковљев бити на миру
у земљи жита и младог вина,
где роса капље с неба.
29 Благо теби, Израеле!
Ко је као ти,
народ који је ГОСПОД спасао?
Он ти је штит који ти помаже
и мач који ти доноси победу.
Непријатељи ће ти се улагивати,
а ти ћеш им газити по леђима[f].«
Мојсијева смрт
34 Потом се Мојсије са Моавских пољана попе на гору Нево, на врх горе Пизге, преко пута Јерихона. ГОСПОД му показа целу земљу од Гилада до Дана, 2 цео Нефталим, Ефремову и Манасијину земљу, сву Јудину земљу све до Западног мора[g], 3 Негев и цео крај од долине Јерихона, Града палми, до Цоара.
4 ГОСПОД му рече: »Ово је земља за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову када сам рекао: ‚Даћу је вашим потомцима.‘ Дао сам ти да је видиш својим очима, али ти нећеш прећи онамо.«
5 Потом Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, умре тамо у Моаву, као што је ГОСПОД и рекао. 6 Сахранише га у Моаву, у долини преко пута Бет-Пеора, али до дана данашњег нико не зна где му је гроб. 7 Мојсије је имао сто двадесет година када је умро, али вид му није био ослабио ни снага ишчилела. 8 Израелци су тридесет дана оплакивали Мојсија на Моавским пољанама, а потом се оконча време жалости за Мојсијем.
9 Исус Навин је био пун духа мудрости, јер је Мојсије на њега положио руке. Израелци су га слушали и чинили онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију.
10 Никада више у Израелу није било пророка као што је Мојсије, кога је ГОСПОД познавао лицем у лице, 11 који је учинио сва она знамења и чуда ради којих га је ГОСПОД послао у Египат да их учини на фараону, на свим његовим службеницима и на целој његовој земљи. 12 Нико никад није показао тако силну моћ или учинио тако застрашујућа дела каква је Мојсије учинио наочиглед целом Израелу.
26 А на једном натпису била је написана његова кривица: Цар Јудеја. 27 С њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране. 28 [a]
29 А пролазници су га вређали. Махали су главама и говорили: »Еј, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана, 30 спаси самога себе! Сиђи са крста!«
31 Слично су му се ругали и првосвештеници и, заједно с учитељима закона, један другом говорили: »Друге је спасао, а себе не може да спасе! 32 Па нека сада Христос, цар Израела, сиђе са крста – да видимо, па да поверујемо.«
А вређали су га и они који су с њим били распети.
Исусова смрт
(Мт 27,45-56; Лк 23,44-49; Јн 19,28-30)
33 У подне[b] завлада тама по целој земљи, све до три сата[c].
34 У три сата Исус из свега гласа повика: »Елои, елои, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«(A)
35 Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Гле, зове Илију!«[d]
36 Један отрча и натопи сунђер сирћетом, натаче га на трску, па даде Исусу, говорећи: »Пустите, да видимо да ли ће Илија доћи да га скине!«
37 А Исус повика из свега гласа и издахну.
38 Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна.
39 Када је капетан, који је стајао према њему, чуо његов узвик и[e] видео како је издахнуо, рече: »Овај човек је заиста био Син Божији!«
40 А то су издалека посматрале и неке жене. Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова млађег и Јосије, и Салома 41 – које су ишле за Исусом када је био у Галилеји и служиле му – и још многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.
Исусова сахрана
(Мт 27,57-61; Лк 23,50-56; Јн 19,38-42)
42 Када је пало вече, пошто је био Дан припреме, то јест дан уочи суботе, 43 дође Јосиф из Ариматеје, угледан члан Већа[f], који је и сам ишчекивао Божије царство, па смело уђе к Пилату и затражи Исусово тело. 44 Пилат се зачуди да је Исус већ умро, па позва к себи капетана и упита га да ли је умро одавно. 45 Када је од капетана сазнао да јесте, поклони мртво тело Јосифу. 46 Јосиф купи платно, скину Исуса са крста, уви га у платно и положи у гроб који је био усечен у стени, па на улаз у гроб наваља камен. 47 А Марија Магдалина и Марија мајка Јосијина гледале су где је положен.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International