Old/New Testament

Градови уточишта

(4. Мојс 35,9-34; ИсНав 20,1-9)

19 Када ГОСПОД, твој Бог, порази народе чију земљу ти даје и ти их истераш и настаниш се у њиховим градовима и кућама, ² тада за себе одвој три града која леже усред земље коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје да је запоседнеш. ³ До њих изгради путеве и на три дела подели подручје које ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, да ко год неког убије, може да побегне у један од тих градова.

⁴ Ово је пропис за онога ко убије другога и побегне у један од ових градова да спасе свој живот, то јест за онога ко ненамерно убије свога ближњега, кога није раније мрзео. ⁵ На пример, човек може са својим ближњим да оде у шуму да сече дрва. Када замахне секиром да обори дрво, сечиво може да излети са дршке и да погоди и убије оног другог. Убица може да побегне у један од ових градова и спасе свој живот. ⁶ Када би пут до града био сувише дуг, крвни осветник би, гонећи га у свом бесу, могао да га стигне и да га убије, иако овај није заслужио смрт, јер убијенога није раније мрзео. ⁷ Зато ти заповедам да за себе одвојиш три града.

⁸ Ако ГОСПОД, твој Бог, прошири твоје подручје, као што се заклео твојим праоцима, па ти дâ сву ону земљу коју им је обећао, ⁹ зато што помно извршаваш све ове законе које ти данас дајем – да волиш ГОСПОДА, свога Бога, и увек чиниш оно што он тражи^[a] – онда одвој још три града. ¹⁰ Учини то да се недужна крв не би проливала у твојој земљи, коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, и да не будеш крив за проливање крви.

¹¹ Али, ако неко мрзи свога ближњега, па вреба на њега, нападне га и убије, а онда побегне у један од ова три града, ¹² старешине његовог града треба да пошаљу по њега, врате га из оног града и предају крвном осветнику да га погуби. ¹³ Не сажаљевај га. Искорени кривицу због проливања недужне крви из Израела, да би ти било добро.

Међе

¹⁴ Не померај суседов камен-међаш. Њега су поставили твоји претходници да означе твоје наследство у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у посед.

Сведоци

¹⁵ Један сведок није довољан да се осуди човек који је оптужен за злодело или прекршај. Нека се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.

¹⁶ Ако злонамеран сведок покуша да науди некоме оптуживши га за злочин, ¹⁷ онда нека оба учесника у спору стану пред ГОСПОДОМ пред свештенике и судије који буду у то време. ¹⁸ Нека судије изврше темељну истрагу, па ако се покаже да је сведок лажов, да је лажно сведочио против другога, ¹⁹ онда њему учините оно што је он хтео да учини другоме. Искорени зло из своје средине. ²⁰ Када остали чују за то, уплашиће се и такво зло се више неће чинити међу вама. ²¹ Немај сажаљења: живот за живот, око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу.

Прописи о ратовању

20 Када пођеш у рат против својих непријатеља, па видиш коње и борна кола и војску већу од своје, не плаши их се, јер ГОСПОД, твој Бог, који те је извео из Египта, биће с тобом. ² Пре боја, нека дође свештеник и обрати се војсци. ³ Нека каже: »Чуј, Израеле! Данас идете у бој против својих непријатеља. Не будите малодушни и не плашите се. Не страхујте и не дрхтите пред њима. ⁴ Јер, ГОСПОД, ваш Бог, иде с вама да се за вас бори против ваших непријатеља и донесе вам победу.«

⁵ А надгледници нека кажу војсци: »Да ли је неко сазидао нову кућу, а још је није посветио? Нека иде кући, да не погине у боју, па му кућу посвети други. ⁶ Да ли је неко засадио виноград, а још га није брао? Нека иде кући, да не погине у боју, па му га други бере. ⁷ Да ли се неко верио, а још се није оженио? Нека иде кући, да не погине у боју, па се други ожени његовом вереницом.« ⁸ Онда нека надгледници још кажу војсци: »Да ли се неко плаши или је малодушан? Нека иде кући, да се и други не обесхрабре.« ⁹ Када надгледници заврше свој говор војсци, нека над њом поставе заповеднике да је предводе.

¹⁰ Када се примакнеш неком граду да га нападнеш, најпре његовим житељима понуди да се мирно предају. ¹¹ Ако прихвате и отворе ти капије, сав народ у њему нека буде подвргнут кулуку – нека раде за тебе. ¹² Али, ако одбију да се мирно предају, па се упусте у борбу с тобом, опседни тај град. ¹³ Када ти га ГОСПОД, твој Бог, преда у руке, све мушкарце у њему побиј мачем, ¹⁴ а жене, нејач, стоку и све друго у граду узми као плен за себе. Искористи плен који ти ГОСПОД, твој Бог, даје од твојих непријатеља. ¹⁵ Тако поступи са свим градовима који су далеко од тебе, који не припадају оближњим народима.

¹⁶ Али у градовима оних народа које ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, не остављај у животу ништа што дише. ¹⁷ Потпуно уништи Хетите, Аморејце, Ханаанце, Перижане, Хивијце и Јевусејце, као што ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио, ¹⁸ да вас не науче да чините све оне гадости које они чине за своје богове, па згрешите против ГОСПОДА, свога Бога.

¹⁹ Када нападнеш неки град и дуго га опседаш да би га освојио, не уништавај његова стабла секући их секиром, јер можеш да једеш њихове плодове. Не сеци их, јер стабла у пољу нису људи које си дошао да опседнеш. ²⁰ Али можеш да уништиш и посечеш она стабла за која знаш да нису воћке и да од њих градиш опсадне справе док не падне град који је с тобом у рату.

Неразјашњено убиство

21 Ако се у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у посед, нађе убијен човек где лежи у пољу, а не зна се ко га је убио, ² нека твоје старешине и судије оду и измере удаљеност од леша убијенога до околних градова. ³ Нека тада старешине града који је најближи лешу убијенога узму јуницу која још није радила и још није носила јарам, ⁴ одведу је у долину која није узорана и засејана и којом тече поток, и нека јој тамо, у долини, сломе шију. ⁵ Тада нека дођу свештеници, Левијеви потомци, јер је њих ГОСПОД, твој Бог, изабрао да му служе и да у ГОСПОДЊЕ име благосиљају и да пресуђују у свим споровима и у сваком случају насиља. ⁶ Нека старешине града који је најближи лешу убијенога оперу руке над јуницом којој је сломљена шија у долини ⁷ и нека изјаве: »Ми нисмо пролили ову крв, нити смо видели како се то десило. ⁸ ГОСПОДЕ, опрости свом народу Израелу, који си ослободио, и не сматрај свој народ кривим за проливање недужне крви.« Тако ћете добити опроштење за проливену крв ⁹ и од себе отклонити кривицу за проливање недужне крви, пошто сте учинили оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима.

Жене заробљене у рату

¹⁰ Када пођеш у рат против својих непријатеља и ГОСПОД, твој Бог, преда их у твоје руке, па их заробиш, ¹¹ ако међу заробљенима опазиш лепу жену и она ти се допадне, можеш да се ожениш њоме. ¹² Одведи је својој кући, па нека обрије главу, одсече нокте ¹³ и одбаци одећу коју је имала на себи када је заробљена. Тек пошто у твојој кући проведе месец дана оплакујући свога оца и мајку, можеш да спаваш с њом. Тада ћете постати муж и жена. ¹⁴ Ако не будеш задовољан њоме, пусти је нека иде куд год јој драго. Немој да је продаш ни да с њом поступаш као са робињом, јер с њом си имао полне односе.

Право првородства

¹⁵ Ако човек има две жене, па једну воли, а другу не, и обе му роде синове, али прворођени син буде од оне жене коју не воли, ¹⁶ када буде остављао своју имовину синовима, нека право првородства не даје сину жене коју воли место свом правом првенцу, сину жене коју не воли. ¹⁷ Него, нека за првенца призна сина жене коју не воли тако што ће му дати двоструки део од свега што има. Тај син је његов први син^[b] и њему припада право првородства.

Непослушни син

¹⁸ Ако човек има тврдоглавог и бунтовног сина, који не слуша свога оца и мајку и не покорава им се иако га одгајају стегом, ¹⁹ нека га његов отац и мајка одведу старешинама на капији свога града. ²⁰ Нека кажу старешинама града: »Овај наш син је тврдоглав и бунтован. Не слуша нас, распикућа је и пијаница.« ²¹ Нека га онда сви људи из његовог града каменују до смрти. Искорени зло из своје средине. Када сав Израел чује за то, уплашиће се.

Разни прописи

²² Ако се погуби неко чији прекршај заслужује смрт и буде обешен о дрво, ²³ нека његов леш не остане на дрвету преко ноћи. Сахрани га истог дана, јер је онај ко је обешен под Божијим проклетством. Не чини нечистом земљу коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство.

²¹ »Ако вам тада неко каже: ‚Ево Христа овде!‘ или: ‚Ено га онде!‘, не верујте. ²² Јер, појавиће се лажни христоси и лажни пророци и чинити знамења и чуда да би, ако могу, завели изабране. ²³ Чувајте се, дакле. Све сам вам унапред рекао.«

Долазак Сина човечијега

(Мт 24,29-35; Лк 21,25-33)

²⁴ »А тих дана – после ове невоље –

²⁶ »Тада ће људи видети Сина човечијега како у облацима долази са великом силом и славом. ²⁷ Он ће тада послати анђеле и скупити своје изабране са све четири стране света^[b], од краја земље до краја неба.

²⁸ »А од смокве научите ово^[c]: чим јој гране омекшају и олистају, знате да је лето близу. ²⁹ Тако, када видите да се све ово догађа, знајте да је близу, пред вратима. ³⁰ Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³¹ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.«

Не зна се ни дан ни час

(Мт 24,36-44)

³² »А о том дану или о том часу не зна нико – ни анђели на небу ни Син, него само Отац. ³³ Будно пазите^[d], јер не знате када ће то време доћи. ³⁴ То је као када човек одлази на пут: остави кућу, овласти слуге и сваком одреди његов посао, а вратару нареди да бди. ³⁵ Бдите, дакле, јер не знате када ће господар куће доћи – да ли увече, или у поноћ, или кад се петлови огласе, или изјутра – ³⁶ да вас, ако изненада дође, не затекне на спавању.

³⁷ »А то што вама кажем, свима кажем: бдите.«