Old/New Testament

Подручје Јосифових потомака

16 Граница дела земље коцком додељеног Јосифовим потомцима ишла је од реке Јордан код Јерихона, источно од водâ Јерихона, кроз пустињу која се пење од Јерихона кроз Горје до Бетела. ² Од Бетела је ишла до Луза и продужавала до Атарота на подручју Аркијаца. ³ Одатле се спуштала на запад до подручја Јафлетоваца и подручја Доњег Бет-Хорона, па до Гезера, и завршавала се на мору.

⁴ Тако су Јосифови потомци – Манасијино и Ефремово племе – добили своје наследство.

Подручје Ефремовог племена

⁵ Ово је Ефремово подручје по његовим братствима:

Граница њиховог наследства ишла је од Атрот-Адара на истоку до Горњег Бет-Хорона, ⁶ а одатле до мора. Од Михметата на северу скретала је на исток до Таанат-Шила, па с његове источне стране продужавала до Јанохе. ⁷ Од Јанохе се спуштала до Атрота и Наарата и, дотичући Јерихон, завршавала се на реци Јордан. ⁸ Од Тапуаха је граница ишла на запад дуж потока Кане и завршавала се на мору.

То је наследство Ефремовог племена по његовим братствима. ⁹ У њега су улазили и градови са њиховим селима одвојени за Ефремовце унутар наследства Манасијеваца.

¹⁰ Ефремовци нису истерали Ханаанце који су живели у Гезеру, па ови живе међу њима и дан-данас, али су им Ефремовци наметнули кулук.

Подручје Манасијиног племена

17 Ово је део који је коцком припао Манасијином племену, јер је Манасија био Јосифов прворођени син. Махиру, Манасијином прворођеном сину и праоцу Гилађана, припали су Гилад и Башан зато што је био врстан ратник. ² И остали Манасијевци добили су коцком део по својим братствима – потомци Авиезера, Хелека, Асриела, Сихема, Хефера и Шемиде. То су били мушки потомци Манасије сина Јосифовог, по њиховим братствима.

³ А Целофхад син Хефера сина Гилада сина Махира сина Манасијиног није имао синове, него само кћери. Оне су се звале Махла, Ноа, Хогла, Милка и Тирца. ⁴ Оне дођоше пред свештеника Елеазара, Исуса Навина и поглаваре народа и рекоше: »ГОСПОД је заповедио Мојсију да нам дâ наследство међу нашим рођацима.«

И он им даде наследство међу рођацима њиховог оца, као што је ГОСПОД заповедио. ⁵ Тако је Манасија добио још десет делова земље поврх Гилада и Башана источно од реке Јордан, ⁶ јер су Манасијине кћери добиле наследство међу његовим синовима, док је Гилад припао осталим Манасијиним потомцима.

⁷ Манасијино подручје протезало се од Асира до Михметата, источно од Сихема. Одатле је граница ишла јужно до Ен-Тапуаха. ⁸ Земља око Тапуаха припадала је Манасији, али сам Тапуах, на Манасијиној граници, припадао је Ефремовцима. ⁹ Затим се граница спуштала на југ до потока Кане. Градови јужно од потока припадали су Ефрему иако су били на Манасијином подручју. Граница Манасије ишла је северном обалом потока и завршавала се на мору. ¹⁰ Земља на јужној страни потока припадала је Ефрему, а на северној Манасији. Манасијино подручје допирало је до мора и граничило се са Асиром на северу, а са Исахаром на истоку. ¹¹ Унутар Исахара и Асира, Манасија је имао Бет Шеан и Јивлеам са околним насељима и житеље Дора, Ендора, Таанаха и Мегида са околним насељима. Последња три су на висовима^[a].

¹² Манасијевци нису могли да запоседну ове градове, јер су Ханаанци били одлучни у намери да остану у том крају. ¹³ Када су Израелци ојачали, наметнули су Ханаанцима кулук, али их нису докраја истерали.

Ефремово и Манасијино племе траже још земље

¹⁴ Јосифовци упиташе Исуса Навина: »Зашто си нам доделио само један део земље у наследство кад смо ми бројан народ, пошто нас је ГОСПОД до сада обилно благосиљао?«

¹⁵ Исус Навин им одговори: »Ако сте толико бројни, па вам је Ефремово горје тесно, идите горе у шуму и искрчите је за себе у земљи Перижана и Рефајаца.«

¹⁶ Јосифовци рекоше: »Горје нам није довољно. Осим тога, сви Ханаанци који живе у долини имају борна кола од гвожђа, и они у Бет-Шеану и његовим околним насељима и они у долини Јизреел.«

¹⁷ Тада Исус Навин рече Јосифовим потомцима – Ефремовом и Манасијином племену: »Ви сте бројан и врло јак народ. Нећете имати само један део земље ¹⁸ него и шумовито горје. Искрчите га и цело ће бити ваше. Иако Ханаанци имају гвоздена борна кола и јаки су, истераћете их.«

Седам преосталих племена добија земљу

18 Цела израелска заједница окупи се у Шилу, па тамо поставише Шатор састанка. Земља је била покорена, ² али седам Израелових племена још није добило своје наследство.

³ Стога Исус Навин рече Израелцима: »Докле ћете оклевати да одете и запоседнете земљу коју вам је дао ГОСПОД, Бог ваших праотаца? ⁴ Изаберите по три човека из сваког племена, а ја ћу их послати да прођу земљом и опишу је имајући у виду своје наследство. Када се врате мени, ⁵ поделиће земљу на седам делова. Јуда ће остати на свом подручју на југу, а Јосифова племена на свом подручју на северу. ⁶ Када направите опис седам делова земље, донесите ми га овамо, а ја ћу за вас бацити коцку овде пред ГОСПОДОМ, нашим Богом. ⁷ Левити неће добити део земље међу вама, јер је њихово наследство да служе ГОСПОДУ као свештеници. Гад, Рувим и половина Манасијиног племена већ су добили своје наследство с оне, источне стране реке Јордан, које им је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ.«

⁸ Док су се они људи спремали да крену, Исус Навин им заповеди да опишу земљу: »Идите и прођите земљом, опишите је и вратите се мени. Тада ћу ја овде у Шилу, пред ГОСПОДОМ, бацити коцку за вас.«

⁹ И људи пођоше и пропутоваше земљом, па саставише писмени опис земље, град по град, у седам делова. Онда се вратише Исусу Навину у табор у Шилу. ¹⁰ Исус Навин баци коцку за њих у Шилу, пред ГОСПОДОМ, и тамо расподели земљу Израелцима према њиховим племенима.

Подручје Венијаминовог племена

¹¹ Коцка паде на Венијаминово племе по његовим братствима. Подручје које им је додељено лежало је између Јудиног племена и Јосифових племена. ¹² На северу је њихова граница почињала на реци Јордан, пењала се северном падином Јерихона, продужавала на запад у Горје и завршавала се у пустињи Бет Авен. ¹³ Одатле је скретала ка јужној падини Луза, то јест Бетела, па се спуштала до Атрот-Адара преко планине јужно од Доњег Бет-Хорона. ¹⁴ Од планине јужно од Бет-Хорона, граница је скретала на југ, дуж западне стране, и завршавала се у Кирјат-Ваалу, то јест Кирјат-Јеариму, граду који припада Јудином племену. То је била западна граница. ¹⁵ Јужна граница је почињала на рубу Кирјат-Јеарима и ишла на запад до врела Нефтоаха. ¹⁶ Потом се спуштала до подножја планине преко пута долине Бен Хином, на северној страни долине Рефаим, па се спуштала даље у долину Хином и ишла надоле дуж јужне падине Јевусејског града до Ен-Рогела. ¹⁷ Затим је скретала на север, ишла до Ен-Шемеша, па даље до Гелилота, који гледа на превој Адумим, и спуштала се до камена Бохана сина Рувимовог. ¹⁸ Одатле је ишла до северне падине која гледа на Араву, па се спуштала у Араву. ¹⁹ Граница је даље ишла дуж северне падине Бет-Хогле и завршавала се код северног залива Сланог мора^[b], на јужном крају реке Јордан. То је била јужна граница. ²⁰ На источној страни граница је била река Јордан.

То су биле границе које су окруживале наследство Венијаминовог племена по његовим братствима.

²¹ Градови који су припадали Венијаминовом племену по његовим братствима били су: Јерихон, Бет Хогла, Емек Кециц, ²² Бет Арава, Цемарајим, Бетел, ²³ Авим, Пара, Офра, ²⁴ Кефар Амони, Офни и Гава – дванаест градова са њиховим селима. ²⁵ Гивон, Рама, Беерот, ²⁶ Мицпа, Кефира, Моца, ²⁷ Рекем, Јирпеел, Тарала, ²⁸ Цела, Хаелеф, Јевусејски град, то јест Јерусалим, Гиват и Кирјат – четрнаест градова са њиховим селима.

То је било наследство Венијаминових братстава.

Исусово рођење

(Мт 1,18-25)

2 У то време цар Август издаде наредбу да се попише становништво целог света^[a]. ² Био је то први попис извршен док је Квириније управљао Сиријом. ³ Сви су ишли да се попишу, свако у свој град, ⁴ па тако и Јосиф из града Назарета у Галилеји оде у Јудеју, у Давидов град Витлејем – јер је био из Давидове куће и лозе – ⁵ да се упише са својом вереницом Маријом, која је била у другом стању. ⁶ Док су били тамо, дође време да се Марија породи, ⁷ и она роди свога сина првенца, па га пови у пелене и стави у јасле, јер за њих није било места у гостионици.

Пастири и анђели

⁸ А у том крају су боравили пастири и ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. ⁹ Њима се појави Господњи анђео и обасја их Господња слава, па се веома уплашише.

¹⁰ »Не бојте се«, рече им анђео, »јер вам доносим радосну вест која ће веома обрадовати сав народ: ¹¹ данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ – Христос Господ. ¹² А ово ће вам бити знак: наћи ћете дете повијено у пелене како лежи у јаслама.«

¹³ Одједном се анђелу придружи мноштво небеске војске^[b], хвалећи Бога и говорећи:

¹⁵ Када су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири рекоше један другом: »Хајдемо у Витлејем да видимо то о чему нас је Господ обавестио.«

¹⁶ Онда брзо одоше и нађоше Марију и Јосифа, и дете како лежи у јаслама. ¹⁷ А када су то видели, испричаше шта им је речено о том детету. ¹⁸ Сви који су то чули задивише се ономе што су им пастири испричали, ¹⁹ а Марија је све то упамтила и стално о томе размишљала. ²⁰ Пастири се вратише кући, славећи и хвалећи Бога, јер је оно што су чули и видели било баш онако како им је и речено.

Исуса доносе у Храм

²¹ Осмога дана, када је било време да се дете обреже, дадоше му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је био зачет.

²² Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу ²³ – као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа«^{[c] 24} – и да принесу жртву – као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«^(A).