Old/New Testament

Градови за Левите

35 ГОСПОД рече Мојсију на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона: ² »Заповеди Израелцима да од наследства које ће поседовати дају Левитима градове да у њима живе. А дајте им и пашњаке око тих градова. ³ Тада ће они имати градове у којима ће живети и пашњаке за своја говеда, ситну стоку и све своје друге животиње.

⁴ »Нека се пашњаци око градова које ћете дати Левитима протежу хиљаду лаката^[a] од градских зидина. ⁵ Ван града измерите две хиљаде лаката^[b] на источној страни, две хиљаде лаката на јужној, две хиљаде лаката на западној и две хиљаде лаката на северној страни, тако да град буде у средини. То ће им бити пашњаци за градове.

⁶ »Нека шест градова од градова које ћете дати Левитима буду градови уточишта, у које може да побегне убица. Осим ових, дајте им још четрдесет два града. ⁷ Дајте Левитима укупно четрдесет осам градова са њиховим пашњацима. ⁸ Градове које ћете дати Левитима од поседа Израелаца дајте сразмерно величини наследства сваког племена: много градова узмите од племенâ која их имају много, а мало градова од оних која их имају мало.«

Градови уточишта

(5. Мојс 19,1-13; ИсНав 20,1-9)

⁹ ГОСПОД рече Мојсију: ¹⁰ »Кажи Израелцима: ‚Када преко реке Јордан уђете у Ханаан, ¹¹ изаберите неколико градова да вам буду градови уточишта, у која може да побегне човек који је неког убио случајно. ¹² Нека вам ти градови буду уточишта од крвног осветника, тако да човек који је оптужен за убиство не погине пре него што дође на суд пред заједницом. ¹³ Нека вам шест градова буду градови уточишта: ¹⁴ три града са ове, источне стране реке Јордан и три у Ханаану. ¹⁵ Нека тих шест градова за Израелце и дошљаке и насељенике међу њима буду уточишта у која ће моћи да побегне онај ко је неког убио случајно.

¹⁶ »‚Ако неко неког удари гвозденим предметом, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. ¹⁷ Ако неко у руци има камен којим се може убити, па неког удари, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. ¹⁸ Ако неко у руци има дрвени предмет којим се може убити, па неког удари, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. ¹⁹ Нека убицу погуби крвни осветник – када га сретне, нека га погуби. ²⁰ Ако неко неког гурне из злобе или намерно баци нешто на њега, и овај умре, ²¹ или ако га из мржње удари песницом, и овај умре, нека се нападач погуби, убица је – нека га крвни осветник погуби када га сретне.

²² »‚Ако неко неког изненада гурне, али не из непријатељства, или ако ненамерно нешто баци на њега, ²³ или, не видећи га, спусти на њега камен који би га могао убити, и овај умре, тада, пошто му није био непријатељ и није намеравао да му учини зло, ²⁴ нека заједница пресуди између нападача и крвног осветника према овим законима. ²⁵ Нека заједница заштити оптуженога за убиство од крвног осветника и нека га врати у град уточишта у који је побегао. Овај нека остане тамо до смрти првосвештеника, који је помазан светим уљем. ²⁶ Али, ако оптужени за убиство било када изађе ван граница града уточишта у који је побегао ²⁷ и тамо га затекне крвни осветник, овај може да га убије и да не буде крив за убиство. ²⁸ Нека оптужени остане у свом граду уточишта до смрти првосвештеника. Тек после првосвештеникове смрти може да се врати на своје имање.

²⁹ »‚Нека вам ово буде одредба закона из поколења у поколење, где год живели.

³⁰ »‚Ко год неког убије, нека се погуби као убица само на основу сведочења сведокâ, али нека нико не буде погубљен на основу сведочења само једног сведока.

³¹ »‚Не примајте откупнину за живот убице, који заслужује да умре. Нека се свакако погуби.

³² »‚Не примајте откупнину за неког ко је побегао у град уточишта, да га тако пустите да се врати и живи на својој земљи пре смрти првосвештеника.

³³ »‚Не скврнавите земљу у којој сте. Крвопролиће скврнави земљу. Обред помирења се не може извршити за земљу на коју је проливена крв, осим крвљу онога ко ју је пролио. ³⁴ Не чините нечистом земљу у којој живите и у којој ја боравим, јер ја, ГОСПОД, боравим међу Израелцима.‘«

Право жена да наслеђују земљу

36 Главе породица из братства Гилада сина Махира сина Манасијиног, које су биле из братстава Јосифових потомака, дођоше Мојсију и поглаварима, главама израелских породица, ² и рекоше: »Господару, када ти је ГОСПОД заповедио да Израелцима коцком даш земљу у наследство, заповедио ти је да наследство нашег сабрата Целофхада даш његовим кћерима. ³ Али, ако се оне удају за људе из других израелских племена, онда ће њихово наследство бити узето од нашег праотачког наследства и бити придодато наследству племена у које се удају. Тако ће нам бити одузет део наследства које нам је додељено. ⁴ Када Израелцима буде година јубилеја, њихово наследство биће придодато наследству племена у које су се удале, а одузето од племенског наследства наших праотаца.«

⁵ Тада, по ГОСПОДЊЕМ налогу, Мојсије ово заповеди Израелцима: »Тачно је то што говори племе Јосифових потомака. ⁶ Ево шта ГОСПОД заповеда за Целофхадове кћери: ‚Могу да се удају за кога хоће само ако се удају у племенско братство свога оца. ⁷ Нека ниједно наследство у Израелу не прелази од племена племену. Сваки Израелац треба да сачува земљу племена коју је наследио од својих праотаца. ⁸ Нека се свака кћи која наследи земљу у неком израелском племену уда за неког из племенског братства свога оца. Тако ће сваки Израелац сачувати у свом поседу наследство својих праотаца. ⁹ Нека ниједно наследство не прелази од племена племену. Свако израелско племе треба да сачува земљу коју наследи.‘«

¹⁰ И Целофхадове кћери урадише као што је ГОСПОД заповедио Мојсију: ¹¹ Махла, Тирца, Хогла, Милка и Ноа удаше се за своју браћу од стрица. ¹² Пошто су се удале у братство потомака Манасије сина Јосифовог, њихово наследство остаде у братству и племену њиховог оца.

¹³ То су заповести и закони које је ГОСПОД преко Мојсија дао Израелцима на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона.

Развод

(Мт 19,1-12)

10 Исус потом крену оданде, па оде у јудејске крајеве и преко реке Јордан. И опет му дође народ, а он их је, по свом обичају, учио.

² Приђоше и неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли човек сме да се разведе од своје жене?«

³ А он им рече: »Шта вам је Мојсије заповедио?«

⁴ »Мојсије је дозволио човеку да напише потврду о разводу и да се разведе«, одговорише они.

⁵ »Мојсије је ту заповест написао због окоролести вашег срца«, рече им Исус. ⁶ »Али, у почетку стварања Бог их ‚створи мушко и женско‘^(A). ⁷ ‚Зато ће човек оставити свога оца и мајку и сјединити се са својом женом^[a], ⁸ и двоје ће бити једно тело.‘^(B) Тако више нису двоје, него једно тело. ⁹ Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«

¹⁰ Када су опет били у кући, ученици га упиташе о овоме, ¹¹ а Исус им рече: »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини према њој прељубу. ¹² А и она, ако се разведе од свога мужа и уда за другога, чини прељубу.«

Исус и деца

(Мт 19,13-15; Лк 18,15-17)

¹³ Људи су му доносили децу да их дотакне, а ученици су их грдили.

¹⁴ Када је Исус то видео, наљути се, па им рече: »Пустите децу да ми приђу. Не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. ¹⁵ Истину вам кажем: ко Божије царство не прихвати попут малог детета, неће у њега ући.«

¹⁶ Онда загрли децу и благослови их, полажући на њих руке.

Богаташ

(Мт 19,16-30; Лк 18,18-30)

¹⁷ Када је Исус изашао на пут, притрча му један човек, паде пред њим на колена, па га упита: »Добри учитељу, шта треба да учиним да наследим вечни живот?«

¹⁸ »Зашто ме зовеш добрим?« упита га Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. ¹⁹ Заповести знаш: ‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, Не превари, Поштуј свога оца и мајку.‘^(C)«

²⁰ »Учитељу«, рече човек, »свега тога сам се држао од свога детињства.«

²¹ Исус га погледа и заволе, па му рече: »Једно ти недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели сиромасима, и имаћеш благо на небу. Тада хајде за мном.«

²² А човек се на те речи смркну, па оде жалостан, јер је имао велико богатство.

²³ Исус погледа унаоколо, па рече ученицима: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.«

²⁴ А ученици се зачудише његовим речима.

Стога им он опет рече: »Пријатељи^[b], како је тешко^[c] ући у Божије царство. ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«

²⁶ А ученици се још више зачудише, па почеше међу собом да говоре: »Па ко онда може да се спасе?«

²⁷ Исус их погледа, па рече: »Људима је то немогуће, али Богу није, јер Богу је све могуће.«

²⁸ »Ево«, поче Петар да му говори, »ми смо све оставили и пошли за тобом.«

²⁹ »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља, ³⁰ а да сад, у овом времену, неће добити стоструко: куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве – уз прогоне – а у будућем свету, вечни живот. ³¹ Али, многи први, биће последњи, а последњи – први.«