Beginning
Хоровођи. Псалам Давидов. Када му је дошао пророк Натан након што је Давид учинио прељубу са Витсавејом.
1 Смилуј ми се, Боже, према љубави својој,
према великој самилости својој избриши моје преступе.
2 Опери сву моју кривицу
и од мога греха ме очисти.
3 Јер, знам своје преступе
и мој грех стално је преда мном.
4 Против тебе, само против тебе згреших
и учиних оно што је зло у твојим очима,
да будеш у праву када донесеш одлуку
и чист када изрекнеш пресуду.
5 У кривици сам се родио,
у греху ме зачела мајка.
6 Ти желиш верност у нутрини бића
и мудрости ме учиш у дубини срца[a].
7 Исопом ме очисти од греха, и бићу чист,
опери ме, и бићу од снега бељи.
8 Учини да чујем радост и весеље,
нека се радују кости које си смрвио.
9 Сакриј лице од мојих греха
и избриши сву моју кривицу.
10 Чисто срце створи у мени, Боже,
и обнови у мени дух постојан.
11 Не одбаци ме од свога лица
и не узми свог Светог Духа од мене.
12 Врати ми радост свога спасења
и дај ми дух вољан, да ме подупре.
13 Тада ћу преступнике учити твојим путевима,
и грешници ће се теби враћати.
14 Избави ме од кривице за крв проливену, Боже,
Боже спасења мога,
и мој ће језик твојој праведности клицати.
15 Господе, моје усне раствори,
и моја ће ти уста изрицати хвале.
16 Жртва ти није мила,
иначе бих ти је принео;
не желиш жртву паљеницу.
17 Дух сломљен, то су жртве Богу;
срце сломљено и смрвљено, Боже,
нећеш презрети.
18 Учини добро Сиону у својој наклоности,
опет изгради зидине јерусалимске.
19 Тада ће ти бити миле жртве принете у праведности,
целе жртве паљенице;
тада ће се на твом жртвенику приносити јунци.
Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«
1 Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче,
срамото пред Богом!
2 Језик ти смишља пропаст,
као бритва је наоштрен,
варалице.
3 Зло волиш више него добро,
лаж више него да говориш истину. Села
4 Волиш све погубне речи,
језиче лукави.
5 Али Бог ће те заувек оборити.
Шчепаће те и ишчупати из твог шатора
и из земље живих те искоренити. Села
6 Праведни ће то видети и уплашити се.
Смејаће му се, говорећи:
7 »Ево силника који не узе Бога
за своје утврђење,
него се у своје велико богатство уздао
и снагу налазио у својој похлепи.«
8 А ја сам као дрво маслине зелено
у Дому Божијем:
заувек и довека
у Божију љубав се уздам.
9 Довека ћу ти захваљивати
због оног што си учинио.
Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима,
јер је добро.
Хоровођи. Према махалату. Маскил Давидов.
1 Безумник мисли: »Нема Бога.«
Покварени су, огавну неправду су починили.
Нема никога ко чини добро.
2 Бог са неба гледа род људски,
да види има ли ко разуман,
неко ко тражи Бога.
3 Сви су застранили,
сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
нема ниједнога.
4 Зар никад неће научити они који чине неправду,
они који мој народ прождиру као да хлеб једу
и који Бога не призивају?
5 Ено их, силан их је страх обузео
где нема места страху.
Бог расу кости оних што су те опседали.
Ти их срамоти извргну,
јер их је Бог одбацио.
6 О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!
Кад Бог врати благостање свом народу,
клицаће Јаков, радоваће се Израел!
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов. Када су Зифљани дошли и рекли Саулу: »Давид се крије код нас.«
1 Спаси ме својим Именом, Боже,
својом силом ме оправдај.
2 Чуј моју молитву, Боже,
саслушај речи мојих уста.
3 Странци се дигоше на мене,
силници мој живот траже,
људи који не маре за Бога. Села
4 Ево, Бог ми помаже,
Господ је међу онима
који ме подржавају.
5 Нека се зло врати мојим душманима,
затри их својом истином.
6 Принећу ти жртву драговољну;
твом Имену ћу захваљивати, ГОСПОДЕ,
јер је добро.
7 Јер, он ме из свих невоља избавио
и својим очима видех непријатеље поражене.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов.
1 Чуј моју молитву, Боже,
не криј се од моје молбе.
2 Помно ме саслушај и услиши.
Мисли су ми збркане и сметен сам
3 због онога што говори непријатељ,
због онога како ме опаки тлачи.
Јер, на мене обарају несрећу
и у свом гневу ме мрзе.
4 Срце се у мени грчи,
смртни ужас ме спопада,
5 страх и трепет ме обузе,
језа ме преплави.
6 Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
одлетео бих и био на миру!
7 Далеко бих одлепршао,
у пустињи боравио. Села
8 Похитао бих у своје склониште
од вихора и олује.«
9 Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
јер насиље и кавгу видим у граду.
10 Дању и ноћу круже његовим зидинама.
У њему су неправда и мука,
11 у њему је пропаст;
тлачење и превара не одлазе му с улица.
12 Да ме увредио непријатељ,
то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
од њега бих се сакрио.
13 Али то си учинио ти, човек као ја,
мој пријатељ, кога тако добро знам,
14 с којим сам водио присне разговоре
док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.
15 Нека их заскочи смрт,
нека живи сиђу у Шеол,
јер зло им је у дому и срцу.
16 А ја Бога призивам,
и ГОСПОД ме спасава.
17 Увече, ујутро, у подне жалим се и јечим,
и он ми чује глас.
18 Здравог и живог ће ме избавити
из битке коју с многима водим.
19 Чуће Бог, који од искона седи на престолу,
и поразити их, Села
јер не мењају се и Бога се не боје.
20 Мој друг на пријатеља диже руку
и свој савез прекрши.
21 Говор му је гладак маслац,
а у срцу му рат.
Речи су му блаже од уља,
а у ствари су мачеви исукани.
22 ГОСПОДУ повери своје бриге,
и он ће те подупрети –
никад неће дати да праведник посрне.
23 А ти ћеш, Боже,
опаке оборити у јаму пропасти.
Крволоци и варалице
неће доживети ни пола својих дана.
А ја се у тебе уздам.
Хоровођи. По напеву »Голубица на далеким храстовима«. Михтам Давидов. Када су га Филистејци ухватили у Гату.
1 Смилуј ми се, Боже,
јер људи ме газе.
Поваздан ме притискају ратници,
2 поваздан ме газе душмани.
Много је ратника нада мном.
3 Кад се уплашим,
у тебе се уздам.
4 У Бога, чију реч хвалим,
у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може смртник?
5 Поваздан моје речи искривљују,
стално смишљају како да ми учине зло.
6 Састају се, сакривени вребају,
на моје кораке пазе
чекајући да ми узму живот.
7 Зар да се с таквим безакоњем извуку?
У свом гневу, Боже, обори народе.
8 Пребројао си моје ноћи бесане;
моје сузе стави у мешину –
све је то већ у твојој књизи.
9 Чим завапим к теби,
узмакнуће моји непријатељи.
То знам јер Бог је на мојој страни.
10 У Бога, чију реч хвалим,
у ГОСПОДА, чију реч хвалим,
11 у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може човек?
12 Извршићу завете које сам ти дао, Боже;
принећу ти жртве захвалнице.
13 Зато што си ме избавио од смрти
– да, ноге си ми сачувао од посртања –
пред тобом ћу ходати у светлости живота.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је пред Саулом побегао у пећину.
1 Смилуј ми се, Боже,
смилуј ми се,
јер моја душа у теби тражи уточиште.
У сенци твојих крила потражићу уточиште
док несрећа не прође.
2 Богу Свевишњем вапијем,
Богу, који све за мене чини.
3 Са небеса шаље и спасава ме,
срамоти извргава оног ко ме гази. Села
Бог своју љубав и истину шаље.
4 Међу лавовима лежим,
међу људождерима,
чији су зуби копља и стреле,
а језик оштар мач.
5 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
6 Мрежу поставише за моје ноге –
душу ми обузе тескоба.
Јаму ископаше преда мном –
али сами у њу упадоше. Села
7 Срце ми је постојано, Боже,
срце ми је постојано.
Певаћу и свирати.
8 Пробуди се, душо моја!
Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу да пробудим.
9 Захваљиваћу ти међу народима, Господе,
псалме ти певати међу народностима.
10 Јер, твоја љубав је велика до неба
и твоја истина до облакâ.
11 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International