Beginning
ГОСПОД одговара Јову
38 Тада ГОСПОД одговори Јову из олује:
2 »Ко је овај што незналичким речима замрачује мој савет?
3 Утегни се као човек;
питаћу те, а ти ми одговори.
4 »Где си био кад сам постављао темеље земље?
Кажи, кад си тако паметан.
5 Ко јој је одредио мере? То ваљда знаш!
Ко је мерничко уже растегао преко ње?
6 На чему јој је смештено подножје
или ко јој је угаони камен поставио
7 док су јутарње звезде углас певале
и сви синови Божији клицали од радости?
8 »Ко је море затворио вратима
кад је наврло из утробе земљине,
9 кад сам га у облаке обукао
и у дубоку таму га повио,
10 кад сам му одредио међе
и наместио му гвоздене преворнице и врата,
11 кад сам рекао: ‚Довде можеш да дођеш, не даље;
овде је међа твојих таласа поносних‘?
12 »За свог живота, да ли си икад заповедао јутру
или зори показао где јој је место,
13 ухвативши земљу за ивице
и из ње истресавши све опаке?
14 Земља прима облик као глина под печатом,
а брда и долине стоје јој као набори на одећи.
15 Злима је ускраћена светлост
и сломљена им уздигнута рука.
16 »Да ли си ишао до изворâ мора
или ходао по закуцима океана[a]?
17 Да ли су ти показане двери смрти?
Да ли си двери сенке смрти видео?
18 Да ли си сагледао пространства земље?
Кажи, ако све то знаш.
19 »Који је пут до боравишта светлости?
Где станује тама?
20 Можеш ли до њиховог места да их одведеш?
Знаш ли стазе до њихових станишта?
21 Ма, знаш ти то, јер још тада си се родио!
Велик је број твојих дана!
22 »Да ли си ушао у спремишта снега
или видео спремишта грȁда
23 која држим за времена невоље,
за дане рата и боја?
24 Који је пут до места где се муња раздељује?
Где се ветар источни расипа по земљи?
25 Ко просеца јарак бујици
и стазу грмљавини,
26 да би киша пала на земљу ненастањену,
на пустињу где нема човека,
27 да напоји голу пустош,
да би у њој изникнула трава?
28 Има ли киша оца?
Ко је родитељ капи росе?
29 Из чије утробе излази лед?
Ко је родитељка мразу са небеса,
30 кад се воде стврдну као камен
и лед се хвата на површини океана[b]?
31 »Можеш ли свезати раскошне Влашиће
или развезати конопце Орионове?
32 Можеш ли у право време извести сазвежђа
или водити Медведа с његовим младима?
33 Да ли знаш небеске законе?
Зар можеш да им доделиш власт на земљи?
34 »Зар можеш да довикнеш до облака
и силном водом се покријеш?
35 Зар ти муње шаљеш, и оне иду,
и зар теби говоре: ‚Ево нас‘?
36 Ко је мудрошћу обдарио срце
и умности подарио уму?
37 Ко мудрошћу пребројава облаке?
Ко излива небеске мешине,
38 да се прашина згрудва
и грудве земље слепе?
39 »Зар ти ловиш плен лавици
и глад лавовима утољујеш
2 кад се шћућуре у свом брлогу
или кад вребају из грмља?
3 Ко гаврану набавља храну
кад му птићи вапију до Бога
и без хране тумарају унаоколо?
4 »Да ли знаш време кад се дивокоза кози?
Да ли гледаш кад кошута младе излеже?
5 Да ли бројиш колико месеци носе?
Да ли знаш у које време се омладе?
6 Шћућуре се и излегу своје младе,
и окончају им се порођајне муке.
7 Младунци им јачају и расту у дивљини;
оду од мајке и не враћају се.
8 »Ко је дивљем магарцу дао слободу?
Ко му је развезао споне?
9 Пустару сам му дао за дом
и слане равнице за постојбину.
10 Он се смеје градској вреви,
гоничев повик не чује.
11 Тумара брдима, својим пашњацима,
и било какво зеленило тражи.
12 »Зар ће дивљи биво пристати да ти буде слуга?
Зар ће крај твојих јасала преноћити?
13 Можеш ли га уздама задржати уз бразду?
Зар ће за тобом дрљати долове?
14 Можеш ли се ослонити на њега
јер му је снага велика?
Зар ћеш му тешке послове препустити?
15 Можеш ли се поуздати у њега
да ће ти вратити жито
и довући ти га на гумно?
16 »Нојева крила радосно лепршају,
иако нису као родина крила и перје.
17 Он полаже јаја на земљи
и оставља их да се греју у песку,
18 не марећи што их нога може згазити
или дивља животиња згњечити.
19 Он са својим птићима поступа грубо,
као да нису његови;
није га брига ако му је труд био узалуд,
20 јер га Бог није обдарио мудрошћу,
нити му је уделио умности.
21 Али, када крила рашири за трк,
смеје се коњу и јахачу.
22 »Зар ти дајеш снагу коњу?
Зар му ти врат украшаваш гривом?
23 Зар ти чиниш да скаче као скакавац,
да страх утерује поносним фрктањем?
24 Копитом жестоко удара, радујући се у својој снази,
и у окршај јури.
25 Смеје се страху, ничег се не боји,
пред мачем не узмиче.
26 На сапима му тоболац звекеће
и блиставо копље и сулица.
27 У махнитом узбуђењу земљу раскопава;
не може да стоји мирно кад се овнујски рог огласи.
28 На звук рога зафркће: ‚Ха!‘
Издалека већ нањуши мирис битке
и вику заповедникâ и бојни поклич чује.
29 »Зар кобац помоћу твоје мудрости лети
и према југу шири крила?
30 Зар орао по твом налогу лети ка висовима
и на високом месту гнездо свија?
31 На литици станује и на њој ноћи,
хридина му је тврђава.
32 Одатле вреба на своју храну,
очи му је надалеко опазе.
33 Птићи му се крвљу госте,
и где год шта угине, ето и њега.«
34 Онда ГОСПОД рече Јову:
35 »Зар ће исправљати Свесилнога
онај ко се с њим препире?
Нека одговори Богу онај ко га оптужује!«
36 А Јов одговори ГОСПОДУ:
37 »Да, недостојан сам – како да ти одговорим?
Руку стављам преко уста.
38 Говорио сам једном, нећу више одговарати,
двапут, али више нећу.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International