Beginning

⁴ А опаки нису такви –
    они су као плева коју разноси ветар.
⁵ Зато се опаки неће одржати на суду,
    ни грешници у заједници праведних.
⁶ Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
    а пут опаких пропашће.
¹ Зашто се незнабошци комешају,
    а народи узалуд завере кују?
² Устају цареви земаљски
    и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
³ »Скршимо њихове окове
    и збацимо њихове ланце!«

⁴ Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
    Господ им се изругује.
⁵ Онда им у свом гневу говори
    и у љутој срџби их застрашује:
⁶ »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«

⁷ Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
    »Ти си мој Син, данас те родих.
⁸ Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
    и крајеве земље у посед.
⁹ Разбићеш их гвозденом палицом,
    смрскати их као посуду грнчарску.«

¹⁰ Зато се уразумите, цареви,
    опомену прихватите, владари земаљски.
¹¹ Са страхом служите ГОСПОДУ,
    са трепетом му кличите.
¹² Пољубите Сина, да се не разгневи,
    да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.

Благо свима који се у њега уздају!

³ Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ;
    ти си слава моја, ти ми главу подижеш.

⁴ Из свега гласа ГОСПОДУ завапих,
    и он ме услиши са своје свете горе. Села

⁵ Лежем и спавам,
    и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.
⁶ Не плашим се десетина хиљада
    које ме са свих страна опколише.

⁷ Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој!
    Удари по образу све моје непријатеље,
    поразбијај зубе опакима.

⁸ Од ГОСПОДА долази спасење!
    Нека твој благослов буде на твом народу! Села

² Докле ћете, људи,
    моју част да каљате?
Докле ћете да волите празне оптужбе
    и да тражите лажи о мени? Села

³ Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе.
    Чуће ГОСПОД кад му завапим.

⁴ У свом гневу не чините грех.
    Кад лежите на својој постељи,
    размислите и смирите се. Села

⁵ Принесите праве жртве
    и у ГОСПОДА се уздајте.

⁶ Много их је који говоре:
»Ко ће нам показати нешто добро?«
    ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.
⁷ Већом си ми радошћу испунио срце
    од њихове кад им обилно роди жито и вино.
⁸ Чим легнем, одмах мирно заспим.
    Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.

⁴ Ти ниси Бог коме је мила опакост,
    зло код тебе не борави.
⁵ Хвалисавци не опстају пред твојим погледом,
    ти мрзиш све који чине зло.
⁶ Лажљивце уништаваш,
    крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.

⁷ А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом.
    У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.
⁸ Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности.
    Због мојих душмана
    свој пут преда мном поравнај.

⁹ Нема искрености у њиховим устима,
    срце им је пуно пропасти.
Грло им је гроб отворен,
    језиком ласкају.
¹⁰ Прогласи их кривима, Боже!
    Нека им њихове сплетке донесу пропаст.
Отерај их због многих преступа њихових,
    јер су се против тебе побунили.

¹¹ Нека се радују сви који се у тебе уздају,
    нека кличу од радости довека.
Заштити оне који воле твоје Име,
    нека се у теби радују,
¹² јер ти, ГОСПОДЕ, благосиљаш праведника
    и својом наклоношћу га окружујеш као штитом.

⁴ Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави,
    због своје љубави ме спаси.
⁵ Јер, у смрти нема спомена на тебе,
    у Шеолу, ко да ти захваљује?

⁶ Изнемогох од јецања.
    Сву ноћ постељу плачем заливам,
    свој лежај сузама натапам.
⁷ Од жалости ми очи ишчилеше,
    ослабише због свих душмана мојих.

⁸ Даље од мене, сви који чините неправду,
    јер ГОСПОД је чуо мој плач!
⁹ Чуо је ГОСПОД моју молбу,
    ГОСПОД је моју молитву прихватио.
¹⁰ Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи,
    узмакнуће, изненада постиђени.

³ ГОСПОДЕ, Боже мој, ако сам то учинио
    – ако сам учинио неправду својим рукама,
⁴ ако сам злом узвратио пријатељу
    или без разлога избавио његовог душманина –
⁵ нека ме онда мој непријатељ гони и стигне,
    нека ми живот угази у земљу
    и моју част баци у прашину. Села

⁶ Устани, ГОСПОДЕ, у свом гневу!
    Дигни се против беса мојих душмана!
    Пробуди се, Боже мој, правду затражи!
⁷ Нека те окружи скуп народâ,
    а ти седи високо над њима –
⁸ нека ГОСПОД суди народима.
    Пресуди ми, ГОСПОДЕ, по мојој праведности,
    по мојој честитости.
⁹ Докрајчи зло опаких,
    а праведне учврсти,
    праведни Боже, који испитујеш срца и мисли.

¹⁰ Мој штит држи Бог,
    који спасава људе срца честитог.
¹¹ Бог је праведан судија
    и поваздан своју срџбу искаљује.
¹² Не покаје ли се човек,
    Бог ће свој мач наоштрити,
    свој лук натегнути и уперити.
¹³ Спремиће своје оружје смртоносно,
    своје стреле запалити.

¹⁴ Ево, ко зачне зло
    и невољом затрудни,
    лаж рађа.
¹⁵ Ко рупу копа и продуби је,
    сâм пада у јаму коју је ископао.
¹⁶ Невоља коју је изазвао
    о његову главу се обија,
    његово насиље на његово теме силази.

¹⁷ Захваљиваћу ГОСПОДУ због његове праведности,
    псалме певати Имену ГОСПОДА Свевишњег.

³ Када небеса твоја гледам,
    дело прстију твојих,
    месец и звезде што си их поставио…
⁴ Шта је човек да га се сећаш,
    син човечији да ти је до њега стало?
⁵ Учинио си га тек мало мањим од Бога,
    овенчао га славом и чашћу.
⁶ Дао си му власт над делима твојих руку,
    све му под ноге подложио:
⁷ све овце и говеда и звери пољске,
⁸ птице небеске и рибе морске,
    и све што морским стазама пролази.

⁹ ГОСПОДЕ, Господе наш,
    како је величанствено твоје Име по свој земљи!