Beginning
Билдад
8 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Докле ћеш тако да говориш?
Речи су ти као силан ветар.
3 Зар Бог правду изврће?
Зар Свесилни искривљује оно што је право?
4 Ако су твоја деца згрешила против њега,
он их је казнио према њиховом преступу.
5 Али, ако потражиш Бога
и за милост замолиш Свесилнога,
6 ако си чист и честит,
он ће се и сада ради тебе пренути
и вратити те на твоје праведничко место.
7 Прошлост ће ти бити безначајна
према твом благостању будућем.
8 »Само питај раније нараштаје
и сазнај шта су њихови очеви научили.
9 Јер, ми смо од јуче и ништа не знамо
и само су сенка наши дани на земљи.
10 Зар те они неће поучити и објаснити ти?
Зар неће из срца изнети речи?
11 Зар папирус расте где нема мочваре?
Зар трска буја без воде?
12 Још зелена и непосечена,
пре сваке друге биљке увене.
13 Тако је и са свима који забораве Бога,
тако пропада нада безбожника.
14 Крхко је његово уздање,
паукова кућа његов је ослонац.
15 Наслони ли се на њу, она попушта,
ухвати ли се за њу, она се руши.
16 Он је као заливена биљка на сунцу:
по врту шири своје младице,
17 корењем је хрпу стења преплела
и тражи место међу камењем.
18 А кад је с њеног места ишчупају,
место је се одриче говорећи:
‚Никад те не видех.‘
19 Живот јој се гаси,
а из тла друге биљке расту.
20 Не, Бог не одбацује беспрекорнога,
нити снажи руку зликоваца.
21 Још ће ти он смехом испунити уста
и усне прекрити радосним клицањем.
22 Твоји ће непријатељи обући срамоту
и нестаће шатори злих.«
Јов
9 Тада Јов одврати:
2 »Да, знам да је тако.
Али, како да смртник буде праведан пред Богом?
3 Када би хтео да се расправља с Богом,
не би му ни једном у хиљаду одговорио.
4 Он је свемудар и свесилан.
Ко му се то опро и остао нетакнут?
5 Он планине помера, а оне и не знају,
и у свом гневу их преврће.
6 Он земљу покреће с места
и тресе јој стубове.
7 Он говори сунцу, и оно не изађе,
печатом својим печати звезде.
8 Он једини небеса разапиње
и гази по морским таласима.
9 Он је створио Медведа и Ориона,
Влашиће и јужна сазвежђа.
10 Да, он чини чуда неистражива,
чудесна дела која се не могу избројати.
11 Да, он крај мене пролази, а ја га не видим,
поред мене промиче, а ја га не опажам.
12 Ако нешто уграби, ко ће га спречити?
Ко сме да му каже: ‚Шта то радиш?‘
13 Бог свој гнев не суспреже.
Чак су му се и Рахавове слуге поклониле.
14 Како онда ја да му одговорим?
Како да нађем речи против њега?
15 И да сам недужан,
не бих умео да му одговорим.
Свог Судију бих само за милост могао да молим.
16 А кад би се на мој позив и одазвао,
не верујем да би ме саслушао.
17 Јер, он ме због ситнице сатире
и без разлога ми умножава ране.
18 Не дâ ми да дођем до даха,
него ме чемером преплављује.
19 Ако је реч о снази, он је најсилнији,
ако о правди, ко ће њега на суд?
20 Иако сам недужан, моја уста ме осуђују,
иако сам беспрекоран, она ме проглашавају кривим.
21 Беспрекоран сам, али ми није стало до мене,
свој живот презирем.
22 Све је свеједно, па зато кажем:
он затире и беспрекорног и опаког.
23 Кад бич смрти изненада ошине,
он се руга очајању недужних.
24 Кад земља падне у руке опаких,
он застире очи њеним судијама.
А ако не он, ко онда?
25 »Моји су дани бржи од гласника,
без трунке радости пролећу.
26 Промичу хитро као лађе од папируса,
као орао кад се на плен обрушава.
27 И кад бих рекао: ‚Заборавићу своје јадање,
променићу израз на лицу и смешкати се‘,
28 опет бих стрепео од свих својих мука,
јер знам да ме не сматраш недужним.
29 И пошто ћу бити крив,
што да се трудим узалуд?
30 Да се оперем и водом снежницом
и руке да истрљам лужницом,
31 ти би ме гурнуо у каљужу,
па бих и својој одећи био одвратан.
32 Бог није човек као ја,
да могу да му одговорим:
‚Хајде да се судимо.‘
33 О, кад би било неког
ко би могао да пресуди међу нама,
ко би на обојицу положио руку,
34 ко би Божији прут одвратио од мене,
да ме његова страхота више не плаши.
35 Тада бих говорио без страха од њега,
јер сад нисам какав сам иначе.
10 »Презирем свој живот.
Стога ћу дати маха свом јадању,
излити сав чемер своје душе.
2 Рећи ћу Богу: ‚Не осуђуј ме,
него ми кажи за шта ме оптужујеш.
3 Зар ти је мило да ме тлачиш,
да своје дело одбацујеш,
а да се радујеш сплеткама злих?
4 Зар имаш телесне очи,
зар гледаш као што гледа смртник,
5 зар су ти дани као у смртника,
зар су ти године као у човека,
6 кад истражујеш моју кривицу
и испитујеш мој грех,
7 иако знаш да нисам крив
и да из твоје руке нема избављења?
8 »‚Твоје руке су ме обликовале и саздале.
Зар ћеш се окренути и уништити ме?
9 Сети се да си ме обликовао као глину.
Зар ћеш ме опет вратити у прах?
10 Зар ме ниси излио као млеко
и згрушао ме као сир?
11 Обукао си ме у кожу и месо
и исплео ме костима и жилама.
12 Дао си ми живот и љубав
и брижљиво бдео над мојим духом.
13 Али, ово си сакрио у свом срцу,
знам да ти је ово била намера:
14 мотрићеш на мене, да, ако згрешим,
мој прекршај не прође некажњен.
15 Ако сам крив, тешко мени!
А ако сам недужан,
главу не могу да дигнем.
Пун сам стида и у невољу сам заглибио.
16 Ако се усправим, ти ми се прикрадеш као лав
и опет ми силна чуда показујеш.
17 Против мене доводиш нове сведоке
и све је већи твој гнев на мене.
Твоја војска стално на мене наваљује.
18 »‚Зашто си ме из утробе извео?
Да сам бар умро, да ме нико не види!
19 Да бар никад нисам живео!
Да су ме бар из мајчине утробе однели у гроб!
20 Зар ми дани нису одбројани?
Окрени се од мене, да се још мало повеселим
21 пре него што одем на пут без повратка,
у земљу таме и сенке смрти,
22 земљу најцрње ноћи,
оно место сенке смрти и метежа
где је и светлост као тама.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International