Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Beginning

Read the Bible from start to finish, from Genesis to Revelation.
Duration: 365 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Јов 1-4

Увод

У земљи Уц живео је човек по имену Јов. Био је то човек беспрекоран и честит, бојао се Бога и клонио зла. Имао је седам синова и три кћери и поседовао седам хиљада грла ситне стоке, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магарица и веома много слугу. Био је најбогатији човек међу свим људима на Истоку.

Његови синови су имали обичај да наизменично приређују гозбе, сваки у својој кући, а позивали су и своје три сестре да једу и пију с њима. Када би се изређали с гозбама, Јов би извршио обред очишћења за њих. Устајао би рано ујутро и приносио жртве паљенице за сваког од њих, мислећи: »Можда су моји синови згрешили и проклели Бога у свом срцу.« И увек је тако чинио.

Сатана искушава Јова

Једног дана синови Божији дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана.

»Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану.

А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.«

»Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла.«

»Зар се Јов боји Бога без разлога?« одврати Сатана ГОСПОДУ. 10 »Зар ниси подигао ограду око њега и његових укућана и свега што је његово? Благословио си његова дела, па му се посед шири земљом. 11 Али, испружи руку и удари све што је његово, и он ће те проклети у лице.«

12 »Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »све што он има, у твојим је рукама, али на њега самог не дижи руку.«

И Сатана оде од ГОСПОДА.

13 Једног дана, док су Јовови синови и кћери јели и пили вино у кући најстаријег брата, један гласник дође Јову и рече:

14 »Волови су орали, а магарице пасле поред њих, 15 кад Сабејци нападоше и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

16 Док је овај још говорио, стиже други и рече: »Са неба паде Божији огањ и спали ситну стоку и слуге. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

17 Док је овај још говорио, стиже трећи и рече: »Три чете Халдејаца навалише на камиле и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

18 Док је овај још говорио, стиже четврти и рече: »Твоји синови и кћери су се гостили и пили вино у кући најстаријег брата, 19 кад се из пустиње диже силан ветар и удари на четири угла куће, и она се сруши на њих, па изгинуше. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

20 Тада Јов устаде, раздре своју одећу и обрија главу, па паде ничице на земљу, поклони се Богу 21 и рече:

»Гô сам изашао из мајчине утробе,
    гô ћу и умрети.
ГОСПОД дао, ГОСПОД и узео.
    Благословено име ГОСПОДЊЕ.«

22 И, упркос свему, Јов не згреши и не оптужи Бога за зло.

Сатана искушава Јова други пут

Једног дана синови Божији опет дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана.

»Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану.

А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.«

»Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла. И он се и даље држи своје честитости, иако си ме ти наговорио да га без разлога упропастим.«

А Сатана одврати: »Кожа за кожу! Човек ће за свој живот дати све што има. Али, испружи руку и такни му кости и месо, и он ће те проклети у лице.«

»Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »он је у твојим рукама. Само му поштеди живот.«

И Сатана оде од ГОСПОДА, па удари Јова болним чиревима од табанâ до темена.

Јов узе парче црепа, па се њиме чешао док је седео у пепелу.

»Зар ћеш и даље да се држиш своје честитости?« упита га његова жена. »Прокуни Бога и умри.«

10 А он одврати: »Говориш као безумница. Зар да од Бога прихватамо добро, али не и зло?«

И, упркос свему, Јов не згреши својим устима.

11 Када су Јовова три пријатеља – Елифаз Теманац, Билдад Шуаховац и Цофар Наамац – чули за невоље које су га снашле, сваки од њих крену од куће, па се састадоше и договорише да оду да му изјаве саучешће и да га утеше. 12 А када су га издалека угледали, једва га препознаше. Тада бризнуше у гласан плач, па раздреше своју одећу и посуше главу прашином бацајући је ка небу. 13 Потом су с њим седам дана и седам ноћи седели на земљи. И нико му не рече ни речи, јер су видели колики је његов бол.

Јов проклиње дан свог рођења

После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.

Рече:
»Не било дана кад сам се родио,
    ни ноћи која рече: ‚Дечак се зачео!‘
Нека се тај дан претвори у таму,
    не марио за њега Бог на висини,
    светлост га не осветљавала.
Присвојиле га тама и сенка смрти,
    облаци га застрли,
    помрачења му надјачала светлост.
А ону ноћ густа тмина однела,
    не убрајала се у дане у години,
    не нашла се ни у једном месецу.
Јалова била она ноћ,
    не чуло се у њој радосно клицање.
Проклели је они који дан проклињу,
    који левијатана умеју да пробуде.
Потамнеле звезде њеног сванућа,
    жудно чекала светлост узалуд,
    не угледала зраке зорине
10 што ми није затворила врата утробе
    ни сакрила муку од мојих очију.
11 Што нисам умро у мајчиној утроби,
    што не издахнух излазећи из ње?
12 Што ме колена прихватише
    и што ме груди подојише?
13 Јер, сад бих лежао и био миран,
    спавао бих и почивао
14 са царевима и саветницима земаљским
    који су себи саградили рушевине,
15 или са кнежевима који су имали злата,
    који су сребром напунили куће.
16 Или, што нисам био као недоношче закопано,
    као нејаче што светлост дана не угледа?
17 Тамо опаки не изазивају метеж,
    тамо се изнемогли одмарају.
18 Сужњи су на миру,
    не чују више вику стражара.
19 Тамо су мали и велики,
    и роб је слободан од свог господара.
20 Зашто је светлост дата паћенику
    и живот онима чемерне душе,
21 онима који чезну за смрћу, а она не долази,
    који за њом трагају више но за благом закопаним,
22 који су пуни радости
    и од среће кличу кад гроб пронађу?
23 Шта ће живот човеку чији је пут сакривен,
    око кога је Бог подигао ограду?
24 Јер, уздаси су ми као хлеб насушни,
    као вода ми се разливају јецаји.
25 Снашло ме оно од чега сам стрепео,
    стигло ме оно чега сам се плашио.
26 Немам мира ни спокоја,
    починка немам, само неспокој.«

Елифаз

Тада проговори Елифаз Теманац и рече:

»Кад би неко с тобом разговарао,
    да ли би ти сметало?
    Али, ко може а да не говори?
Ти си поучио многе људе,
    јачао онемоћале руке.
Својим речима си придизао поклекле,
    јачао клецава колена.
Али, сад је стигло тебе, а теби смета,
    снашло те, а ти се престрашио.
Зар ти твоја побожност не улива уздање,
    а твоја беспрекорност наду?
Размисли: Да ли је ико недужан пропао?
    Да ли су игде затрти честити?
Колико сам ја приметио,
    они који ору зло и који сеју невољу,
    то и пожању.
Погину од Божијег даха,
    од даха гнева његовог нестану.
10 Лавља рика и урлик умукну
    и поломе се зуби младих лавова.
11 Лав пропадне јер нема плена,
    и млади лавичини се раштркају.

12 »Реч је у потаји стигла до мене,
    као шапат ми је допрла до уха.
13 Међу тешким сновима, ноћу,
    кад људе дубок сан савлада,
14 такав ме страх и трепет обузеше
    да су ми се све кости тресле.
15 Неки дух ми прође преко лица,
    све ми се длаке на телу накострешише.
16 Он стаде,
    али не могох да препознам ко је.
Нека прилика ми је била пред очима.
    Била је тишина, а онда зачух глас:
17 ‚Може ли смртник да буде
    праведнији од Бога?
    Може ли човек да буде
    чистији од свог Творца?
18 Кад не верује ни својим слугама
    и своје анђеле оптужује за безумље,
19 колико ће више оптуживати
    оне који станују у кућама од глине,
    којима је темељ у земаљском праху,
    које је лакше смрвити но мољца.
20 Од јутра до вечери Бог их удара
    док се у комадиће не претворе.
    Пошто темеља немају, нестају заувек.
21 Зар није ишчупан кочић њиховог шатора,
    па умиру без мудрости?‘

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International