Beginning

¹³ »Али, ако своје срце усмериш к њему
    и пружиш му руке,
¹⁴ ако из своје руке одбациш грех
    и не даш злу да у твом шатору станује,
¹⁵ тада ћеш без стида дизати поглед,
    стајати чврсто и без страха.
¹⁶ Јер, заборавићеш своју невољу,
    сећати је се колико и водâ протеклих.
¹⁷ Живот ће ти бити светлији од поднева,
    тама ће ти постати као јутро.
¹⁸ Бићеш сигуран, јер има наде;
    заштићен, на сигурном ћеш се одмарати.
¹⁹ Кад легнеш, нико те неће плашити.
    Многи ће тражити твоју наклоност.
²⁰ А очи опаких ишчилеће
    и више неће налазити уточиште.
    Једина нада биће им да издахну.«

⁷ »А ви кажете: ‚Питај звери, и оне ће те поучити,
    или птице, и оне ће ти рећи;
⁸ или, обрати се земљи, и она ће те поучити,
    и рибе морске ће ти испричати.
⁹ Ко од свих њих не зна
    да је ово рука ГОСПОДЊА учинила?
¹⁰ У руци му лежи живот сваког бића
    и дах свих људи.
¹¹ Зар ухо не испитује речи
    као што непце куша храну?
¹² Мудрост је одлика стараца,
    дуг живот умност доноси.‘
¹³ Богу припада мудрост и сила,
    његови су савет и умност.
¹⁴ Да, што он поруши, нико не може да сагради,
    кога он утамничи, нико не може да ослободи.
¹⁵ Да, кад запречи воде, суша настаје,
    а кад их пусти, земљу опустоше.
¹⁶ Његова је снага и права мудрост,
    његови су и варалица и преварени.
¹⁷ Он саветнике разголићује
    и од судија прави будале.
¹⁸ Он царевима развезује појас
    и везује им уже око бокова.
¹⁹ Он свештеницима скида одоре
    и обара давно укорењене.
²⁰ Он ућуткује оне којима се верује
    и старешинама моћ расуђивања одузима.
²¹ Он поглаваре засипа презиром
    и моћницима развезује појас.
²² Он дубине таме разоткрива
    и сенку смрти износи на видело.
²³ Он народе подигне, па их уништи,
    умножи их, па их расеје.
²⁴ Он вођама народа разум одузима
    и шаље их да лутају беспућем,
²⁵ па без светлости пипају по мраку
    и тетурају се као пијани.

13 »Да, све сам то својим очима видео,
    својим ушима чуо и разумео.
² То што ви знате, знам и ја;
    нисам ништа гори од вас.
³ Са Свесилним бих хтео да разговарам,
    са Богом да се расправим.
⁴ Али, ви ширите лажи
    и сви сте неспособни исцелитељи.
⁵ О, кад бисте бар сасвим ућутали!
    Тиме бисте показали мудрост.
⁶ Саслушајте моје доказе,
    чујте приговор мојих усана.
⁷ Зар ћете ради Бога износити лажи?
    Зар ћете ради њега изговарати преваре?
⁸ Зар ћете према њему бити пристрасни?
    Зар ћете за њега водити парницу?
⁹ Зар би било добро да вас он испита?
    Зар бисте га преварили као човека?
¹⁰ Он би вас сигурно прекорио
    кад бисте потајно били пристрасни.
¹¹ Зар вас не би његов сјај престравио?
    Зар вас не би обузео ужас од њега?
¹² Ваше изреке су од пепела,
    ваша одбрана је одбрана од блата.
¹³ Ћутите и пустите ме да говорим,
    па нека ме снађе што му драго.
¹⁴ Зашто се излажем опасности
    и свој живот у своје руке узимам?
¹⁵ Да, нека ме и убије,
    ја ћу се у њега уздати
    и бранити своје поступке пред њим.
¹⁶ И већ то ће ми бити на спасење,
    јер безбожник не би ступио пред њега.

¹⁷ »Пажљиво саслушајте моје речи,
    добро чујте шта ћу вам рећи:
¹⁸ Ево, припремио сам своју парницу
    и знам да ћу се оправдати.
¹⁹ Може ли неко да ме оптужи?
    Тада бих заћутао и умро.
²⁰ Само ми ово двоје учини, Боже,
    па се од твога лица нећу скривати:
²¹ Склони своју руку далеко од мене
    и не плаши ме више својим страхотама.
²² Тада ме позови, и одговараћу ти,
    или ме пусти да говорим, а ти одговарај.
²³ Колико сам злоделâ и грехâ починио?
    Покажи ми мој преступ и грех!
²⁴ Зашто своје лице кријеш
    и непријатељем ме сматраш?
²⁵ Зар ћеш мучити лист који носи ветар
    и суву стрњику гонити?
²⁶ Јер, горке оптужбе против мене исписујеш
    и за грехе из младости ме кажњаваш.
²⁷ Сапињеш ми ноге у окове
    и све моје стазе надзиреш
    пратећи трагове мојих стопала.
²⁸ Човек се као нешто труло распада,
    као одећа коју мољци изједају.