Beginning
24 »Зашто Свесилни не одреди времена за суд?
Зашто те дане не виде они који га знају?
2 Људи померају међаше,
украду стадо, па га напасају.
3 Одводе магарца који сирочади припада
и удовичиног вола узимају као залог.
4 Убоге гурају са стазе;
сакрива се сва сиротиња земље.
5 Да, као дивља магарад у пустињи,
сиротиња јутром рани да нађе хране,
хране у пустари за своју децу.
6 Крмиво скупља по њивама
и пабирчи по виноградима опаких.
7 Гола проводи ноћ, јер нема одеће,
ни чиме би се покрила на студени.
8 Покисла од пљуска горског,
хридине грли, јер нема заклона.
9 Опаки сироче откидају од дојке,
сиротињско дете узимају као залог.
10 Сиротиња иде гола, јер нема одеће;
снопове жита носи, а гладна остаје.
11 Маслине гњечи међу маслињацима,
у муљачи гази, а жедна остаје.
12 Из града допире јецање људи
и рањеници запомажу.
Али Бог се на све то оглушује.
13 »Има их који се буне против светлости,
који њене путеве не познају,
нити се њених стаза држе.
14 Убица устаје пре сванућа
и сиромаха и убогога убија,
а ноћу је као крадљивац.
15 Око прељубниково пази кад ће сумрак.
‚Ниједно око ме неће видети,‘
каже и лице покрива.
16 По мраку проваљују у куће,
а дању се брижљиво крију
јер за светлост не желе да знају.
17 Свима им је јутро као сенка смрти,
а њене ужасе добро познају.
18 Они су тек пена на површини воде;
проклето је што им је додељено на земљи,
па нико не иде у винограде њихове.
19 Као што жега и суша отопљен снег односе,
тако и Шеол односи грешнике.
20 Заборавља их утроба која их је родила;
црв се њима слади.
Опаких се више нико не сећа,
они су као дрво скршени.
21 Злостављају нероткиње, жене без деце,
а удовицама не чине добро.
22 Али, Бог својом силом одвлачи моћнике;
ако се и одрже, живот им је неизвестан.
23 У сигурност их уљуљка,
али му очи мотре на њихове путеве.
24 Закратко се узвисе, а онда нестану,
падну и покупе их као и све друге,
као класје буду посечени.
25 »Ако није тако, ко ће ме утерати у лаж
и моје речи поништити?«
Билдад
25 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Власт и страх припадају Богу;
он ствара мир на својим висинама.
3 Може ли се његова војска пребројати?
Над ким његова светлост не излази?
4 Како да човек буде праведан пред Богом?
Како да рођени од жене буде чист?
5 Да, ни месец није сјајан, ни звезде чисте
у његовим очима,
6 па колико мање је то човек, који је тек црв,
син човечији, који је тек црвић!«
Јов
26 Тада Јов одврати:
2 »Како си добро помогао немоћноме!
Како си само спасао руку нејаку!
3 Како си добро саветовао онога ко нема мудрости!
Колику си само памет показао!
4 Чијом ли си помоћи изговорио те речи
и чији ли је дух из тебе говорио?
5 »Мртви се грче од тескобе,
они испод водâ и становника њихових.
6 Шеол је гô пред Богом,
Авадон нема покрова.
7 Бог је над празнином север разастро
и земљу о ништа обесио.
8 Он воде везује у својим облацима,
а облак се од њих не поцепа.
9 Он лице пуног месеца заклања
преко њега свој облак разастирући.
10 Он је на лицу водâ кружницу оцртао,
границу између светлости и таме.
11 Тресу се стубови небеса,
престрављени његовом претњом.
12 Својом силом је море укротио,
својом мудрошћу Рахава раскомадао.
13 Од његовог даха небо се разбистрило,
рука му је хитру змију пробола.
14 Да, то је само делић његових дела,
само шапат речи о њему чујемо,
па ко да разуме гром силе његове?«
27 Потом Јов настави своју беседу и рече:
2 »Тако ми Бога живога, који ми је ускратио правду,
Свесилнога, који ми је загорчао душу,
3 док је живота у мени,
даха Божијег у мојим ноздрвама,
4 усне ми неће говорити зло,
ни језик превару изрицати.
5 Далеко било да признам да сте ви у праву;
до смрти се нећу одрећи своје честитости.
6 Држаћу се своје праведности и нећу је оставити;
док сам жив, неће ме срце прекоревати.
7 »Нека ми непријатељ буде као опаки,
мој противник као покварењак!
8 Јер, чему безбожник може да се нада кад је докрајчен,
кад му Бог живот одузме.
9 Чује ли Бог његов вапај
кад га снађе мука?
10 Хоће ли се радовати у Свесилноме?
Хоће ли у свако време призивати Бога?
11 Поучићу вас о Божијој руци,
нећу крити науме Свесилнога.
12 Ето, сами сте све видели.
Зашто онда говорите бесмислице?
13 Ово је судбина коју Бог додељује зломе,
наследство које безочник прима од Свесилнога:
14 Колико год деце имао, од мача ће изгинути
и потомство му се неће наситити хлеба.
15 Који га надживе, њих ће сахранити помор,
а удовице његове неће за њим плакати.
16 Ако сребра нагомила као прашине
и одеће накупи као блата,
17 то што скупи, обући ће праведник
и недужни ће поделити сребро.
18 Као од паучине је кућа коју гради,
као сеница коју је подигао чувар.
19 На починак легне богат, али тако више неће бити:
кад отвори очи, све је нестало.
20 Ужас га преплављује као вода,
ноћу га односи олуја.
21 Источни ветар га подигне, и њега нема:
одува га с његовог места.
22 Без милости се обрушава на њега
док он од силине његове бежи главом без обзира.
23 Рукама пљешће ругајући му се
и фијуком га истерује с места његовог.
28 Да, сребро има своје налазиште
и злато има место где се пречишћава.
2 Гвожђе се узима из земље,
а бакар из рудаче топи.
3 Човек докида таму
и у њеним најдаљим закуцима,
до саме сенке смрти, за рудом трага.
4 Окно буши далеко од људских насеобина,
на местима која је људска нога заборавила;
далеко од људи виси и њише се.
5 Земља, из које долази храна,
испод је сва као ватром прорована.
6 У њеним стенама лазулит се сместио
и у њеној прашини има злата.
7 Ниједна птица грабљивица не зна ту стазу,
око соколово није је видело.
8 Њоме не газе дивље животиње
и ниједан лав њоме не пролази.
9 Човек руком удара на кремен
и темеље планина огољује.
10 Кроз стену пролаз прокопава,
очи му виде сва њена блага.
11 Изворе река запречује бранама
и на светлост износи скривено.
12 Али, где да се нађе мудрост?
На ком месту пребива умност?
13 Човек не зна где јој је кућа,
не може се наћи у земљи живих.
14 Океан[a] каже: ‚Није у мени‘,
море каже: ‚Није код мене.‘
15 Ни чистим златом не може се купити,
нити јој се цена може одмерити сребром.
16 Не може се купити златом из Офира,
драгоценим ониксом и лазулитом.
17 Ни злато ни стакло нису јој равни,
нити се може добити за предмете од злата.
18 Корали и кристал нису помена вредни,
већа је цена мудрости од цене рубина.
19 Топаз из Куша није јој раван,
чистим златом не може се купити.
20 »Па, одакле онда долази мудрост?
На ком то месту пребива умност?
21 Скривена је од очију свега живог,
заклоњена од птица.
22 Авадон и Смрт говоре:
‚Тек глас о њој допро нам је до ушију.‘
23 Само Бог разуме њене путеве
и зна место на ком пребива,
24 јер погледом обухвата крајеве земље
и види све под небесима.
25 Кад је ветру одредио снагу
и кад је мером измерио воду,
26 кад је киши одредио закон
и путање облацима олујним,
27 тада је видео мудрост и измерио је,
учврстио је и проверио.
28 А човеку рече:
‚Да, страх од Господа, то је мудрост,
клонити се зла, то је умност.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International