Beginning
40 Онда ГОСПОД рече Јову из олује:
2 »Утегни се као човек;
питаћу те, а ти ми одговори.
3 Зар би и моју правду хтео да порекнеш?
Зар би мене осудио да себе оправдаш?
4 Зар ти је рука као Божија
и зар ти глас грми као његов?
5 Окити се онда славом и сјајем
и у част и величанство се обуци.
6 Излиј жестину своје срџбе,
погледај сваког охолог и обори га,
7 погледај сваког надменог и унизи га,
опаке сатри на месту.
8 Све их заједно у прашину закопај,
у гробу им стави повез на лице.
9 Тада ћу ти и ја признати
да твоја десница може да те спасе.
10 »Погледај бехемота,
кога сам створио заједно с тобом.
Травом се храни као во,
11 а види колика му је снага у слабинама,
колика сила у мишићима трбушним!
12 Реп му се њише као кедар,
жиле му на бедрима чврсто преплетене.
13 Кости су му цеви бронзане,
удови као гвоздене полуге.
14 Он је првенац међу Божијим делима,
његов Творац с мачем му прилази.
15 Храну му доносе брегови,
где се све дивље звери играју.
16 Он под лотосом лежи,
међу мочварном трском сакривен.
17 Лотоси га сенком заклањају,
окружују га тополе поточне.
18 Кад река набуја, он се не плаши,
безбрижан је и да му Јордан јурне у губицу.
19 Може ли га неко ухватити за очи
или му замку провући кроз њушку?
20 Можеш ли левијатана извући удицом
или му језик везати ужетом?
21 Можеш ли му уже провући кроз ноздрве
или му чељуст пробости куком?
22 Зар ће те он молити за милост?
Зар ће ти умилним речима говорити?
23 Зар ће с тобом склопити савез
да га узмеш за слугу довека?
24 Можеш ли се с њим играти као с птицом
или га на узици водити да своје кћери забавиш?
25 Зар ће се прекупци ценкати за њега?
Зар ће га разделити међу трговцима?
26 Можеш ли му кожу избости копљима
или главу оствама?
27 Дигнеш ли руку на њега,
нећеш више на бој помишљати!
28 Залудна је нада да се може надвладати;
већ сâм поглед на њега човека обара.
41 »Нико није срчан толико да га раздражи.
Па ко онда мени да се супротстави?
2 Ко је то икад мени дошао,
па сам му платио да се нагодимо?
Све под небом мени припада.
3 Нећу ћутати о његовим удовима,
о силној снази и лепоти стаса.
4 Ко може горњу одећу да му свуче?
Ко ће двоструки оклоп да му пробије?
5 Ко сме врата губице његове да отвори,
окружена зубима застрашујућим?
6 На леђима му низови штитова,
једних уз друге чврсто приљубљених;
7 тако су близу један другом
да ни ваздух између њих не пролази.
8 Чврсто су један с другим спојени,
један уз другог приања и не могу се раздвојити.
9 Када кине, светлост из њега севне;
очи су му као зраци зоре.
10 Из уста му буктиње пламте,
огњене варнице из њих фрцају.
11 Из ноздрва му дим куља
као из лонца на ватри трском наложеној.
12 Његов дах угљевље запали
и пламен му из уста сукља.
13 Силна снага лежи му у врату,
а пред њим страх иде.
14 Набори на месу чврсто су му спојени,
сливени и непомерљиви.
15 Груди су му тврде као стена,
тврде као доњи жрвањ.
16 Кад се дигне, богови се престраве,
сметени од његових удараца разорних.
17 Мач га дохвати, али се одбије,
а тако и копље, стрела и сулица.
18 Њему је гвожђе као слама,
бронза као труло дрво.
19 Стреле га не терају у бекство,
као стрњика му је камење из праћке.
20 Он тољаге сматра стрњиком,
смеје се фијукању копља.
21 Одоздо му црепови назубљени,
који у блату траг као од млатила остављају.
22 Под њим дубине ускључају као лонац
и море се запени као помаст у котлу.
23 За собом светлуцаву бразду оставља
– човек би помислио да је океан[a] оседео.
24 Ништа на земљи није му равно,
створењу неустрашивом.
25 Он свисока гледа на све надмене;
он је цар над свим охолима.«
Јов одговара ГОСПОДУ
42 Тада Јов одговори ГОСПОДУ:
2 »Знам да све можеш
и да ниједан твој наум не може да се осујети.
3 Питао си: ‚Ко је овај што незналичким речима замрачује мој савет?‘
Говорио сам о стварима које нисам разумео,
о стварима сувише чудесним за мене, које нисам схватао.
4 Рекао си: ‚Слушај сада, и ја ћу говорити;
питаћу те, а ти ми одговори.‘
5 Моје уши су слушале о теби,
а сада су те и моје очи виделе.
6 Зато самог себе презирем
и у праху и пепелу се кајем.«
Закључак
7 Након што је ГОСПОД све ово рекао Јову, рече Елифазу Теманцу: »Гневан сам на тебе и на твоја два пријатеља, јер нисте о мени говорили право као мој слуга Јов. 8 Зато сада узмите седам јунаца и седам овнова, па идите моме слузи Јову и принесите за себе жртву паљеницу. Мој слуга Јов молиће се за вас, и ја ћу му услишити молитву, па нећу с вама поступити како ваше безумље заслужује зато што нисте о мени говорили право као мој слуга Јов.«
9 Тада Елифаз Теманац, Билдад Шуаховац и Цофар Наамац одоше и учинише како им је ГОСПОД рекао, и ГОСПОД услиши Јовову молитву.
10 Након што се Јов молио за своје пријатеље, ГОСПОД му поврати пређашње благостање и још му удвостручи оно што је имао раније. 11 Сва његова браћа и сестре и сви његови пређашњи познаници дођоше, па су јели с њим у његовој кући. Жалили су с њим и тешили га због свих невоља које је ГОСПОД послао на њега, и свако од њих му даде по сребрњак и по златан прстен. 12 ГОСПОД благослови други део Јововог живота више него први. Имао је четрнаест хиљада грла ситне стоке, шест хиљада камила, хиљаду јармова волова и хиљаду магарица. 13 А имао је и седам синова и три кћери. 14 Првој кћери даде име Јемима, другој Кеција и трећој Керен-Хапух. 15 И нигде у целој земљи нису се могле наћи жене тако лепе као Јовове кћери, којима отац даде наследство с браћом.
16 После тога Јов поживе још сто четрдесет година и виде своју децу и децу своје деце до четвртог колена. 17 И Јов умре у дубокој старости.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International