Beginning
35 Потом Елиху рече:
2 »Зар ти мислиш да је то праведно?
Говориш: ‚Бог ће ме оправдати.‘
3 А опет питаш: ‚Шта ми користи
и шта добијам ако не грешим?‘
4 Одговорићу на то теби
и твојим пријатељима с тобом.
5 Погледај небеса и види,
загледај се у облаке, онолико од тебе више.
6 Ако грешиш, шта си урадио Богу?
Ако је твојих греха много, да ли си му наудио?
7 Ако си праведан, шта му то дајеш
или шта то он прима из твоје руке?
8 Твоја опакост погађа само човека сличног теби,
твоја праведност само сину човечијем користи.
9 »Људи вапију због тешког тлачења,
траже избављење из руке силникâ.
10 Али нико не каже: ‚Где је Бог, мој Творац,
који ноћу даје песме,
11 који учи нас више него звери
и чини нас мудријима од птица?‘
12 Вапију, али он не одговара
због бахатости злих.
13 Не, Бог не слуша њихове празне речи,
Свесилни не мари за њих.
14 Па колико ће тек мање слушати тебе
кад кажеш да га не видиш,
да је твоја парница пред њим,
а да на њега мораш да чекаш,
15 и још да његов гнев не кажњава
и да он за твоје силно безумље не мари.
16 Тако Јов отвара уста за бесмислице
и непромишљено умножава речи.«
36 Потом Елиху настави:
2 »Стрпи се мало, па ћу ти показати
да се још штошта може рећи у прилог Богу.
3 Издалека ћу изнети своје знање
и доказати да је мој Творац праведан.
4 Заиста, моје речи нису лажне;
уз тебе је човек чије је знање савршено.
5 »Да, Бог је силан, али не презире,
силан је, али богат разумевањем.
6 Он не дâ опакоме да живи,
а невољницима чини по правди.
7 Са праведникâ не скида очи;
на престо их посађује уз цареве
да довека буду узвишени.
8 Али, ако су неки везани ланцима
и спутани конопцима невоље,
9 он им говори о њиховим делима,
о преступима које су учинили из бахатости.
10 Уши им отвара да чују опомену
и налаже им да се окрену од греха.
11 Ако га послушају и почну да му служе,
у благостању ће провести остатак својих дана
и своје године у задовољству.
12 Али, ако не послушају,
погинуће од стреле[a] и умрети у незнању.
13 А безбожници у срцу гаје љутњу;
кад их он окује, не вапију.
14 У цвету младости умиру,
међу храмским блудницима.
15 Али он невољника избавља у невољи
и отвара му уши у потлачености.
16 Он те из чељусти муке измамљује
на место пространо, безгранично,
и за трпезу те посађује пуну јела бираних.
17 А сад си под осудом опакога,
дограбиле су те осуда и правда.
18 Пази да те нико не заведе богатством,
не дај да велико мито учини да застраниш.
19 Зар ће ти богатство или људи од утицаја
средити да не будеш на муци?
20 Не жуди за ноћи,
кад људе одвлаче из њихових домова.
21 Пази се да не загазиш у грех,
јер чини се да ти је дражи од невоље.
22 Да, Бог је узвишен у својој сили.
Ко је учитељ као он?
23 Ко му је одредио пут,
или ко ће му рећи: ‚Погрешно си радио‘?
24 Сети се да величаш његово дело,
које су људи опевали.
25 Сав људски род га је видео,
човек га гледа издалека.
26 Да, Бог је велик, нама несхватљив.
Број његових година не може се докучити.
27 Он скупља капи воде
које се из кише у маглу претварају.
28 Из облака капљу
и обилато пљуште по људима.
29 Ко да разуме како су облаци разастрти,
како он грми из свога заклона?
30 Да, он своје муње расипа око себе
и дно мора покрива водом.
31 Јер, тако он влада народима,
дајући хране у изобиљу.
32 Муњом је напунио руке
и заповеда јој да удари.
33 Његов гром олују најављује,
а чак јој и говеда обзнањују долазак.
37 »Од тога ми дрхти срце
и хоће да искочи из груди.
2 Слушајте тутњаву гласа његовог,
грмљавину која му излази из уста.
3 Он муњу пушта испод целог неба
и до крајева земље је шаље.
4 Иза тога глас му затутњи –
то он грми гласом величанственим.
И више муње не зауздава
кад му се једном зачује глас.
5 Бог чудесно грми својим гласом,
велика дела чини, нама несхватљива.
6 Јер, он каже снегу: ‚Падни на земљу!‘
и пљуску кишном: ‚Запљушти силовито!‘
7 Он сваком човеку спутава руке
да сви људи његово дело упознају.
8 Звери одлазе у своје јазбине
и тамо налазе заклон.
9 Вихор долази са југа,
а студен од ветрова северних.
10 Лед настане од Божијег даха
и широке воде се заледе.
11 Он облаке пуни влагом
и својом муњом их пара.
12 По његовом налогу круже
да изврше што год им заповеди
на лицу целе земље.
13 Шаље их да казни људе
или да наводни земљу
или да покаже љубав.
14 Саслушај ово, Јове;
стани и осмотри Божија чудесна дела.
15 Знаш ли како Бог заповеда облацима
и чини да његова муња севне?
16 Знаш ли како висе мрачни облаци,
чудесна дела Онога који је савршен у знању?
17 Ти, који се куваш у својој одећи
кад се земља умири од јужног ветра,
18 зар можеш с њим да разапнеш небеса,
чврста као ливено огледало?
19 Реци нам шта треба да му кажемо;
у тами смо, па не знамо
како да изложимо свој случај.
20 Треба ли му рећи да ја хоћу да говорим?
Ко би тражио да га прогутају?
21 Сад нико не може да гледа у светлост
која блиста на небу пошто је ветар растерао облаке.
22 Са севера златан сјај долази –
Бог у страхотном величанству стиже.
23 Свесилни је ван нашег домашаја
и узвишен је у сили и правди;
у својој великој праведности никог не тлачи.
24 Зато га људи поштују.
Он не гледа оне који мисле да су мудри.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International