Beginning
Елихуове беседе
32 Тако она тројица престадоше да одговарају Јову јер је он у својим очима био праведан. 2 Али Елиху син Барахела Бузијца, из Рамовог братства, силно се наљути на Јова што је оправдавао себе, а не Бога. 3 А наљути се и на његова три пријатеља што нису знали шта да одговоре Јову, а ипак су га осуђивали. 4 Он сам се до тада уздржавао да одговори Јову јер су они били старији од њега. 5 Али, када је видео да она тројица више немају шта да кажу, наљути се. 6 Стога тада проговори Елиху син Барахела Бузијца и рече:
»Ја сам млад по годинама, а ви сте стари;
зато сам се бојажљиво устезао да вам покажем шта знам.
7 Мислио сам: Нека старост говори,
нека многе године покажу мудрост.
8 Али, дух у човеку, дах Свесилнога,
даје му умност.
9 Нису само стари мудри,
нити само времешни знају шта је правда.
10 Стога кажем: Саслушајте ме,
да и ја изложим своје знање.
11 Ето, чекао сам док сте говорили,
слушао како расуђујете.
Док сте тражили шта ћете рећи,
12 сву своју пажњу сам вам посветио.
Али, ниједан од вас није Јовове речи оповргао,
ни одговорио на његове тврдње.
13 Немојте да кажете: ‚Нашли смо мудрост;
нека га Бог разобличи, а не човек.‘
14 Али Јов није мени упутио своју беседу,
па му нећу вашим речима одговорити.
15 Смели су се и више немају шта да кажу,
речи им је понестало.
16 Зар још да чекам, сад кад они ћуте,
кад стоје, а не одговарају?
17 И ја ћу да кажем своје,
и ја ћу да изложим своје знање.
18 Јер, много тога имам да кажем,
дух ме на то тера изнутра.
19 Утроба ми је као вино без одушке,
као нова мешина хоће да се распрсне.
20 Говорићу и ја, да нађем олакшање,
отворићу уста и одговорити.
21 Ни према коме нећу бити пристрастан,
нити ћу било коме ласкати.
22 Јер, да сам вичан ласкању,
одмах би ме мој Творац уклонио.
33 »А сад, Јове, чуј моје речи,
обрати пажњу на све што ћу ти рећи.
2 Своја уста отварам,
језик ми обликује речи под непцем.
3 Речи ми навиру из праведног срца,
усне искрено изричу моје знање.
4 Дух Божији ме је створио,
дах Свесилнога дао ми је живот.
5 Одговори ми, дакле, ако умеш,
спреми се да ми се успротивиш.
6 Ево и ја сам пред Богом као и ти,
и ја сам од глине саздан.
7 Нећу те мучити страхом,
ни тешком руком те притискати.
8 »Али, ти си на моје уши рекао –
јасно сам чуо твоје речи:
9 ‚Чист сам и без греха;
недужан сам, нема кривице на мени.
10 А ипак је Бог на мени нашао ману,
за свог непријатеља ме сматра.
11 Ноге ми ставља у кладе,
све моје стазе будно надзире.‘
12 »Али, ево ја ти кажем: у томе ниси у праву,
јер Бог је већи од човека.
13 Зашто против њега износиш оптужбе
да ни на једну човечију реч не одговара?
14 Јер, Бог говори – једном овако, други пут онако –
али човек то не примећује.
15 Кроз снове, кроз ноћна виђења,
кад дубок сан обузме људе
док на свом лежају спавају,
16 он им на ухо говори
и претњама престрављује,
17 да би човека одвратио од његових дела
и сачувао га од охолости,
18 да би му душу спасао од гробне јаме
и живот од стреле[a].
19 Или га кажњава боловима на постељи
и непрестаним севањем у костима,
20 па се његовом бићу гади храна
и души његовој јело најукусније.
21 Тело му наочиглед копни,
а кости, некад покривене, огољене штрче.
22 Душа му се гробној јами примиче,
а његов живот гласницима смрти.
23 Али, ако се уз њега нађе анђео-посредник,
један од хиљаду,
да човеку каже шта је за њега добро,
24 да му се смилује и каже:
‚Поштеди га одласка у гробну јаму;
нашао сам откупнину за њега,‘
25 тело му се подмлади као у детета,
у дане своје младости се враћа.
26 Моли се Богу, и налази милост,
гледа му лице и кличе од радости.
Бог му његову праведност враћа.
27 Онда запева пред људима и каже:
‚Грешио сам и кварио оно што је исправно,
али не добих оно што сам заслужио.
28 Душу ми је откупио, да у гробну јаму не оде,
и мој живот светлост ће видети.‘
29 Да, Бог све то чини човеку
– два, па и три пута –
30 да би му душу одвратио од гробне јаме,
да би му засјала светлост живота.
31 »Пази, Јове, и саслушај ме,
ћути, а ја ћу говорити.
32 Ако имаш шта да кажеш, одговори ми;
говори, јер хоћу да те оправдам.
33 А ако немаш одговора, онда ме саслушај;
ћути, и мудрости ћу те поучити.«
34 Потом Елиху рече:
2 »Чујте моје речи, ви мудри,
саслушајте ме, ви учени.
3 Јер, ухо проверава речи
као што непце куша храну.
4 Сами за себе разаберимо шта је право,
заједно сазнајмо шта је добро.
5 Јов каже: ‚Недужан сам,
а Бог ми ускраћује правду.
6 Иако сам у праву, за лажова ме сматрају;
смртоносном стрелом сам прободен, иако нисам крив.‘
7 Који човек је као Јов,
који презир пије као воду?
8 Састаје се с онима који чине зло,
са опакима се дружи.
9 Јер он каже: ‚Никакве користи човеку
од тога што би да угоди Богу.‘
10 »Зато ме саслушајте, разумни људи.
Далеко је од Бога да би чинио зло,
од Свесилнога да би чинио неправду.
11 Он човеку враћа по његовим делима,
даје му према његовом владању.
12 Не, Бог никад не чини зло,
нити Свесилни искривљује правду.
13 Ко га је поставио над земљом?
Ко му је цео свет поверио?
14 Кад би одлучио да свој дух и дах повуче,
15 сва бића би пропала заједно
и човек би се у прах вратио.
16 »Ако си разуман, чуј ово,
саслушај шта ти говорим.
17 Може ли да влада онај ко мрзи правду?
Зар ћеш Праведнога и Силнога да осудиш?
18 Зар није он Онај који цару каже:
‚Ништаријо‘ и поглаварима: ‚Опаки‘,
19 који није пристрастан према кнежевима
и богатоме не даје предност над сиромахом,
јер сви су његово дело?
20 У један трен умиру, усред ноћи;
народ буде протресен и нестане;
без људске руке падају моћници.
21 Његове очи мотре на човечије путеве,
он сваки његов корак види.
22 Нема тог мрака ни сенке смрти
где би се злочинци сакрили.
23 Није на човеку да одређује
када ће ступити на суд пред Богом.
24 Бог без истраге сатире моћнике
и друге поставља на њихово место.
25 Он добро зна њихова дела,
па их ноћу обори и згази.
26 Кажњава их за њихову опакост
тамо где свако може да их види,
27 јер су престали да иду за њим
и занемарили све његове путеве.
28 Због њих је вапај сиромахов допро до њега
и он чује вапај потлачених.
29 Али, ако се и не огласи, ко може да га осуди?
Ако сакрије лице, ко може да га види?
А он је и над народом и над човеком
на исти начин,
30 да не завлада безбожник
па народ одведе у клопку.
31 Ако човек каже Богу:
‚Крив сам, али нећу више грешити.
32 Поучи ме оном што не видим;
ако сам чинио неправду,
више је нећу чинити.‘
33 Да ли ће ти узвратити по твојој вољи
кад ти његову одбијаш?
Ти треба да одлучиш, не ја;
зато испричај шта знаш.
34 Разумни људи и мудар човек који ме чује
рећи ће:
35 ‚Јов говори непромишљено,
у његовим речима нема разборитости.‘
36 О, кад би Јов био искушан до краја
зато што као грешници одговара!
37 Свом греху додаје побуну,
рукама презриво пљешће међу нама
и своје оптужбе против Бога умножава.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International