Beginning
Јов
21 Тада Јов одврати:
2 »Добро слушајте шта ћу рећи;
то нека ми буде утеха од вас.
3 Будите стрпљиви док вам говорим,
а кад завршим, ругајте се даље.
4 Зар је моја притужба против човека?
Како онда да не изгубим стрпљење?
5 Погледајте ме и запањите се,
од препасти заклоните уста руком.
6 Кад на то помислим, престравим се,
дрхтавица ми тело обузме.
7 »Зашто опаки остају у животу,
старе и све су моћнији?
8 Деца им збринута с њима,
њихови унуци пред њиховим су очима.
9 Куће им безбедне и без страха,
Божија шиба на миру их оставља.
10 Њихови бикови оплођују сигурно,
краве им се теле, а не јалове се.
11 Децу шаљу напоље као јагањце,
дечица им скакућу унаоколо.
12 Певају уз даире и лиру
и уз звук свирале се веселе.
13 Свој век у благостању завршавају
и у миру силазе у Шеол.
14 А Богу говоре: ‚Остави нас на миру!
Твоје путеве не желимо да знамо!
15 Ко је Свесилни, да бисмо му служили?
Каква је корист од тога да му се молимо?‘
16 Али њихово благостање није у њиховој руци;
зато је савет опаких далеко од мене.
17 Колико често се гаси светиљка опаких
и сналази их недаћа,
бол који Бог одређује у свом гневу?
18 Колико често су као слама на ветру,
као плева коју односи олуја?
19 ‚Бог чува казну за човекову децу.‘
Нека њега самог казни, да он сам осети.
20 Нека својим очима види своју пропаст,
нека се напије срџбе Свесилнога.
21 Јер, шта га брига за дом који за собом оставља
кад његовом животу дође крај?
22 Ко може ичему да научи Бога,
Онога који и највишима суди?
23 Један умире у сваком благостању,
потпуно сигуран и спокојан,
24 ухрањеног тела
и костију пуних мождине,
25 а други умире с огорчењем у души,
никад не окусивши срећу.
26 Заједно леже у праху
и обојицу их прекривају црви.
27 »Да, знам ја добро шта мислите
и сплетке којима бисте да ми учините зло.
28 Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа,
шатор у ком су живели опаки?‘
29 Зар никад нисте питали путнике?
Зар нисте прихватили њихово сведочење,
30 да је у дан несреће зликовац поштеђен,
да се избавља дана срџбе?
31 Ко му у лице пребацује за његове поступке?
Ко му враћа за оно што је учинио?
32 Односе га на гробље
и над хумком постављају стражу;
33 лака му је земља у долини.
Сви људи за њим иду,
а пред њим мноштво небројено.
34 Како да ме утешите бесмислицама?
Ваши одговори нису друго до лаж!«
Елифаз
22 Тада одврати Елифаз Теманац:
2 »Зар може човек да буде користан Богу?
Па и од мудраца, каква му је корист?
3 Зар је Свесилноме мило ако си праведан?
Зар нешто добија ако си беспрекоран?
4 Зар те због твоје побожности прекорева
и против тебе износи оптужбе?
5 Зар није велика твоја опакост?
Зар твојих греха нема безброј?
6 Од браће си без разлога тражио залоге
и са већ голих свлачио одећу.
7 Изнуренога ниси напојио водом,
а гладноме си храну ускраћивао.
8 Земља припада моћном човеку
и частан човек на њој живи.
9 Удовице си отпуштао празних руку
и сирочади кршио снагу.
10 Зато те одасвуд окружују клопке
и ужас обузима изненада,
11 зато је тама толика да не видиш,
зато те силна вода прекрива.
12 »Зар није Бог на небеским висинама?
Зар не види теме највиших звезда?
13 А ти кажеш: ‚Шта зна Бог?
Зар он кроз такву дубоку таму суди?
14 Густи облаци га застиру,
па не види док небеским сводом језди.‘
15 Зар ћеш се држати старе стазе
којом су газили опаки?
16 Они су нестали пре времена,
бујица им је однела темеље.
17 Они су говорили Богу:
‚Остави нас на миру!
Шта Свесилни може да нам учини?‘
18 Па иако им је он куће напунио добрима,
ја се држим подаље од савета опаких.
19 Праведни виде њихову пропаст и радују се,
недужни им се ругају:
20 ‚Да, пропадоше наши душмани
и огањ им прождире богатство.‘
21 Потчини се Богу и буди у миру с њим –
тако ће ти се благостање вратити.
22 »Прихвати поуку из његових уста
и његове речи у свом срцу похрани.
23 Ако се вратиш Свесилноме, препородићеш се.
Склони опакост далеко од свог шатора
24 и грумење злата баци у прашину,
злато офирско међу стење у клисурама,
25 па ће Свесилни бити твоје злато
и твоје најбоље сребро.
26 Да, тада ћеш наћи радост у Свесилноме
и своје лице подизати к Богу.
27 Молићеш му се, и услишиће те,
а ти ћеш испунити своје завете.
28 И шта год да наумиш, оствариће се
и светлост ће ти обасјати путеве.
29 Кад људи буду унижавани,
ти ћеш рећи: ‚Дигни их!‘
и он ће спасти смерне.
30 Избављаће и оног ко није недужан,
који ће се због чистоте твојих руку избавити.«
Јов
23 Тада Јов одврати:
2 »И данас ми је јадиковка чемерна;
тешка је његова рука упркос мом јецању.
3 О, кад бих бар знао где да га нађем!
Кад бих у његово пребивалиште могао да одем!
4 Свој случај бих изложио пред њим
и своја уста напунио доказима.
5 Сазнао бих шта би ми одговорио
и разумео речи које ми је упутио.
6 Да ли би с великом силом расправљао са мном?
Не, он би попустљив био према мени.
7 Тамо би честит човек изнео свој случај,
и ја бих се заувек избавио од свог судије.
8 »Али, одем ли на исток, он није тамо,
кренем ли на запад, не налазим га.
9 Кад на северу чини дела, ја га не видим,
кад скрене на југ, не опажам га.
10 Али, он зна пут којим идем;
кад ме провери, изаћи ћу као злато.
11 Моје ноге су његове стопе пратиле,
не скрећући, држао сам се пута његовог.
12 Од заповести његових усана нисам одступао,
речи уста његових похранио сам у грудима.
13 Али, кад нешто науми, ко да га одврати?
Све што пожели, он и учини.
14 Извршиће што је одредио за мене
и много је још таквих наума спремио.
15 Зато сам се престравио пред њим;
бојим га се кад на све то помислим.
16 Бог ми је следио срце,
Свесилни ме престравио.
17 Али, тама ме није ућуткала,
густа тама која ми је лице покрила.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International