Beginning

³ Узмичу непријатељи моји,
    пред тобом посрћу и гину.
⁴ Јер, ти си се за моје право и парницу заузео.
    На престо си сео као судија правичан.
⁵ Прекорио си незнабошце и уништио опаке,
    име им избрисао заувек и довека.
⁶ Непријатељ сконча
    у рушевинама заувек.
Градове си му тако разорио
    да и спомен на њих неста.

⁷ А ГОСПОД на престолу седи довека,
    престо је поставио да са њега суди.
⁸ Судиће свету праведно,
    народима управљати правично.
⁹ ГОСПОД је потлаченима утврђење високо,
    утврђење високо у временима невоље.
¹⁰ У тебе се уздају они који знају твоје Име,
    јер ти, ГОСПОДЕ, не остављаш оне који твоју помоћ траже.

¹¹ Псалме певајте ГОСПОДУ,
    који на Сиону седи на престолу!
    Његова дела разглашујте међу народима!
¹² Јер, памти Онај који крв проливену освећује,
    запомагање сиромахâ не заборавља.

¹³ Смилуј ми се, ГОСПОДЕ.
    Види како ме тлаче они што ме мрзе.
Склони ме са капија смрти
¹⁴     да све хвале теби исказујем
на капијама Кћери сионске
    и да кличем због твога спасења.
¹⁵ Незнабошци потонуше у јаму
    коју су сами ископали,
    ноге им се ухватише у мрежу коју су сакрили.
¹⁶ ГОСПОД је познат по правди коју спроводи:
    опаки се заплиће у дела својих руку. Хигајон Села

¹⁷ Опаки ће се вратити у Шеол,
    сви незнабошци, који су Бога заборавили.
¹⁸ А убоги неће бити заборављени заувек,
    нити ће икад пропасти нада сиромахâ.

¹⁹ Устани, ГОСПОДЕ! Не дај да човек надјача.
    Нека се незнабошцима суди пред тобом.
²⁰ Страхом их удари, ГОСПОДЕ,
    да незнабошци спознају да су само смртници. Села
¹ Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ?
    Зашто се кријеш у временима невоље?

² Опаки у својој надмености сиромахе прогони;
    они се хватају у сплетке које је смислио.
³ Опаки се пожудом свога срца хвали,
    лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.
⁴ Опаки у својој надмености Бога не тражи,
    нема места за Бога у његовим наумима.
⁵ Путеви су му увек успешни,
    надмен је и далеко су од њега твоји закони,
    презире све своје душмане.
⁶ Мисли: »Нећу посрнути.
    Никад ме неће задесити зло.«
⁷ Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,
    под језиком му мука и несрећа.
⁸ У заседи лежи покрај села,
    из потаје убија недужнога,
    очима вреба жртве.
⁹ У заседи лежи као лав у брлогу,
    у заседи лежи да сиромаха ухвати,
    да га у мрежу ухвати и одвуче.
¹⁰ Жртве се руше, сатрвене,
    под његовом снагом падају.
¹¹ А он мисли: »Заборавио је Бог.
    Сакрио је лице и никад ништа не види.«

¹² Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!
    Сиромахе не заборави!
¹³ Зашто да опаки презире Бога?
    Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?
¹⁴ Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,
    у руке их узимаш.
Невољник се теби предаје,
    ти сирочади помажеш.
¹⁵ Сломи руку опакоме и зломе,
    казни његову опакост, да се више не нађе.

¹⁶ ГОСПОД је Цар заувек и довека!
    Нестаће незнабошци из његове земље.
¹⁷ Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких,
    охрабрујеш их и помно слушаш.
¹⁸ Браниш права сирочади и потлачених,
    да их смртник више не застрашује.

⁴ ГОСПОД је у свом светом Храму,
    престо ГОСПОДЊИ на небесима.
Он гледа људе, очима их испитује.
⁵ ГОСПОД испитује праведника,
    а опакога и онога ко воли насиље
    мрзи душа његова.
⁶ На опаке ће излити угљевље ужарено
    и сумпор горући,
    дати им да испију чашу ветра огњеног.
⁷ Јер, ГОСПОД је праведан и воли праведност.
    Честити ће гледати његово лице.

³ Нека ГОСПОД одсече све ласкаве усне
    и сваки хвалисави језик
⁴ који говори: »Својим језиком ћемо победити.
    Са уснама какве су наше, ко да нам буде господар?«

⁵ »Због пљачкања сиромахâ
    и роптања убогих,
сада ћу устати«, обећава ГОСПОД.
    »Донећу им спасење за којим жуде.«
⁶ Чиста су обећања ГОСПОДЊА,
    сребро пречишћено у пећи земљаној,
    седам пута очишћено.
⁷ Ти ћеш бдети над нама, ГОСПОДЕ,
    и штитити нас од ових људи довека.
⁸ Опаки ходају унаоколо
    кад је безвредно на цени међу људима.

³ Погледај ме, ГОСПОДЕ, Боже мој, и услиши,
    снагу ми поврати, да не заспим сном смртним.
⁴ Нека мој непријатељ не каже: »Надјачао сам га.«
    Нека се не веселе душмани када посрнем.

⁵ Јер, ја се у твоју љубав уздам,
    срце ми се због твога спасења радује.
⁶ Певаћу ГОСПОДУ јер ми учини добро.

² ГОСПОД са неба гледа род људски,
    да види има ли ко разуман,
    неко ко тражи Бога.
³ Сви су застранили,
    сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
    нема ниједнога.

⁴ Зар никад неће научити они који чине неправду,
    они који мој народ прождиру као да хлеб једу
    и који ГОСПОДА не призивају?
⁵ Ено их, силан их је страх обузео,
    јер Бог је с нараштајем праведних.
⁶ Само се ви ругајте наумима сиромаховим –
    ГОСПОД је његово уточиште.

⁷ О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!

Кад ГОСПОД врати благостање свом народу,
    клицаће Јаков, радоваће се Израел!

² Онај ко живи беспрекорно
    и чини што је праведно,
    ко из срца говори истину
³ и језиком не клевеће,
    ко не наноси зло другоме
    и не вређа ближњега,
⁴ ко презире оне које је Бог одбацио,
    а указује част онима који се боје ГОСПОДА,
ко се закуне и заклетву не прекрши,
    па макар била на његову штету,
⁵ ко новац позајмљује без камате
    и не прима мито да осуди недужнога.

Ко тако чини, никад неће посрнути.

² Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
    без тебе ништа добро немам«,
³ али и о боговима који су свети народима земље:
    »Величанствени су,
    у њима је сва моја наслада.«

⁴ Умножиће се муке
    оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
    ни њихова имена уснама да помињем.

⁵ ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
    ти чврсто држиш што ми је додељено.
⁶ Међе ми на лепу земљу падоше;
    да, прекрасно је моје наследство.

⁷ Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
    чак ме и ноћу опомиње савест.
⁸ ГОСПОД ми је стално пред очима,
    јер ми је здесна, нећу посрнути.
⁹ Зато ми се срце радује и душа весели.
    И тело ће ми спокојно почивати,
¹⁰ јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
    ни дати да твој верни иструне.
¹¹ Показаћеш ми стазу живота,
    својим лицем радошћу ме испунити,
    теби здесна милином вечном.