Beginning

Жива бића и Слава ГОСПОДЊА

1 Петога дана четвртог месеца тридесете године, када сам био међу изгнаницима крај реке Кевар, небеса се отворише и ја видех Божија виђења.

² Петога дана тог месеца – пете године изгнанства цара Јоахина – ³ реч ГОСПОДЊА дође свештенику Језекиљу сину Бузијевом крај реке Кевар у земљи Халдејаца. Тамо је рука ГОСПОДЊА била на њему.

⁴ Погледах, а оно – олуја долази са севера: огроман облак с пламтећим огњем, окружен блиставом светлошћу, а усред огња нешто као светлуцави ћилибар. ⁵ Усред тога нешто налик на четири жива бића. Обличјем су изгледала као човек, ⁶ али је свако од њих имало четири лица и четири крила. ⁷ Ноге су им биле праве, а стопала као у телета и светлуцава као углачана бронза. ⁸ Под крилима су на четири стране имала људске руке. Свако од ова четири бића имало је лице и крила, ⁹ а крила су им се дотицала. Када су бића ишла, нису се окретала – свако је ишло право напред.

¹⁰ Свако од четири бића имало је четири лица: спреда лице човека, с десне стране лице лава, с леве лице вола и позади лице орла. ¹¹ Два крила сваког бића била су раширена увис и дотицала крила бића до њега, а два крила су му покривала тело. ¹² Свако биће је ишло право напред. Куд год је ишао дух, ишла су и бића, и нису се окретала док су ишла. ¹³ Између ових бића било је нешто налик на ужарено угљевље, или упаљене бакље, и кретало се међу њима. Када би се огањ распламсао, из њега су севале муње. ¹⁴ Бића су јурила напред-назад као муња.

¹⁵ Док сам гледао ова бића, видех по један точак на земљи крај сваког од њих. ¹⁶ Сва четири точка светлуцала су попут топаза и сва четири су била једнака. Сваки је био направљен тако као да га пресеца још један точак. ¹⁷ Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала, а да нису морали да се закрећу док су се бића кретала. ¹⁸ Ободи точкова били су високи и застрашујући, свуда унаоколо пуни очију. ¹⁹ Када су бића кретала, с њима су кретали и точкови. Када су се бића дизала од земље, дизали су се и точкови. ²⁰ Куда год је ишао дух, ишла су и бића, а точкови су се дизали заједно с њима, јер је дух ових бића био у точковима. ²¹ Када су бића кретала, кретали су и точкови. Када су се бића заустављала, заустављали су се и точкови. И када су се бића дизала од земље, точкови су се дизали с њима – јер је дух бића био у точковима.

²² Над главама бића било је нешто као свод, светлуцаво попут леда и застрашујуће. ²³ Под сводом су им крила била испружена једно према другом, а сваком бићу су по два крила покривала тело. ²⁴ Када су се бића кретала, чуо сам шум њихових крила попут хучања великих вода, попут гласа Свесилнога, попут жамора војске. Када су се бића заустављала, спуштала су крила. ²⁵ А са свода над главама бића чула се бука и док су она стајала спуштених крила. ²⁶ Изнад свода над њиховим главама било је нешто налик на престо од лазулита, а на престолу нека прилика налик на човека. ²⁷ Видех да је од струка навише налик на светлуцајући ћилибар и да је свуда унаоколо огањ, а од струка наниже као огањ окружен блиставом светлошћу. ²⁸ Попут дуге у облацима када је кишан дан, таква је била светлост око њега. Било је то нешто попут Славе ГОСПОДЊЕ. Кад то видех, падох ничице. Онда зачух глас који ми је говорио.

Језекиљево послање

2 Он ми рече: »Сине човечији, дижи се на ноге, и ја ћу ти говорити.«

² Док је он говорио, Дух уђе у мене и диже ме на ноге, и ја га чух како ми говори.

³ Он рече: »Сине човечији, послаћу те Израелцима, народу бунтовном, који се побунио против мене. Они и њихови праоци буне се против мене све до дана данашњег. ⁴ Народ којем те шаљем тврдокоран је и тврдоглав. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД.‘ ⁵ И послушали они или не послушали – јер они су бунтован народ – знаће да је међу њима био пророк.

⁶ »А ти, сине човечији, не бој се ни њих ни њихових речи. Не бој се, иако је драч и трње свуда око тебе и живиш међу шкорпијама. Не бој се онога што говоре и не плаши их се, иако су бунтован народ. ⁷ Говори им моје речи, послушали они или не послушали, јер они су бунтовни. ⁸ Али ти, сине човечији, послушај оно што ти кажем. Не буни се попут тог бунтовног народа. Отвори уста и поједи ово што ти дајем.«

⁹ Погледах, а оно – к мени испружена рука и у њој свитак, ¹⁰ који он одмота преда мном. С обе стране биле су исписане речи нарицања, жалости и јаукања.

3 Он ми рече: »Сине човечији, поједи ово што је пред тобом – поједи свитак – па иди и говори израелском народу.«

² Ја отворих уста, и он ми даде свитак да га поједем.

³ Онда ми рече: »Сине човечији, поједи овај свитак који ти дајем и напуни њиме желудац.«

И ја га поједох. У устима ми је био сладак као мед.

⁴ Потом ми рече: »Сине човечији, иди сада израелском народу и говори им моје речи. ⁵ Ниси послан народу неразумљива говора и тешка језика, већ израелском народу – ⁶ не многим народима неразумљива говора и тешка језика, чије речи не разумеш. А да те њима и пошаљем, они би те послушали. ⁷ Али израелски народ неће хтети да те послуша зато што неће да послуша мене, јер је сав израелски народ тврдоглав и тврдокоран. ⁸ Али, ево, ја ћу тебе учинити исто тако непопустљивим и тврдокорним као што су они. ⁹ Учинићу да ти чело буде попут најтврђег камена, тврђе од кремена. Не бој их се и не плаши их се иако су бунтован народ.« ¹⁰ И још ми рече: »Сине човечији, помно саслушај и прими к срцу све речи које ћу ти рећи. ¹¹ Иди сада својим сународницима у изгнанству и говори им. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ – послушали они или не послушали.«

¹² Тада ме Дух подиже, и ја зачух иза себе силну тутњаву – благословена била Слава ГОСПОДЊА у његовом Пребивалишту! – ¹³ и звук крила оних живих бића како се тару једно о друго, и звук точкова покрај њих, силну тутњаву. ¹⁴ Тада ме Дух подиже и однесе, и ја одох чемеран и гневна духа. А на мени је била снажна рука ГОСПОДЊА. ¹⁵ Стигох тако изгнаницима који су живели у Тел-Авиву близу реке Кевар, па сам седам дана провео међу њима као омамљен.

Језекиљ постављен за осматрача

(Јез 33,1-9)

¹⁶ Када је прошло седам дана, дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁷ »Сине човечији, поставио сам те за осматрача за израелски народ. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене. ¹⁸ Када кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, а ти га не опоменеш и не говориш му да се одврати од свога злог начина живота да би спасао живот, он ће умрети због свога греха, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. ¹⁹ Али, ако опоменеш опакога, а он се не одврати од своје опакости и од свога злог начина живота, умреће због свога греха, али ти ћеш спасти свој живот.

²⁰ »Исто тако, када се праведан човек одврати од своје праведности и чини зло, а ја пред њега поставим камен спотицања, умреће. Пошто га ниси опоменуо, умреће због свога греха. Праведна дела која је учинио неће се памтити, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. ²¹ Али, ако опоменеш праведнога да не греши, и он престане да греши, живеће, јер је прихватио опомену, а ти ћеш спасти свој живот.«

²² Поново је тамо рука ГОСПОДЊА била на мени и он ми рече: »Устани и изађи у равницу, па ћу ти тамо говорити.«

²³ И ја устадох и изађох у равницу. А Слава ГОСПОДЊА стајала је тамо, као слава коју сам видео крај реке Кевар, и ја падох ничице. ²⁴ Тада Дух уђе у мене и диже ме на ноге, па ми је говорио.

Он рече: »Иди и затвори се у своју кућу, ²⁵ а они ће те, сине човечији, везати конопцима и тако спутати да нећеш моћи да изађеш међу људе. ²⁶ Учинићу да ти се језик залепи за непце, па ћеш замукнути и нећеш моћи да их прекореваш, иако су бунтован народ. ²⁷ Али, када ти ја будем говорио, отворићу ти уста и ти ћеш им рећи: ‚Овако каже Господ ГОСПОД.‘ Ко хоће да слуша, нека слуша, а ко неће, нека не слуша. Јер, они су бунтован народ.«

Сликовита најава опсаде Јерусалима

4 »А сада, сине човечији, узми глинену таблицу, стави је пред себе и нацртај на њој град Јерусалим. ² Потом га опседни: подигни опсадну кулу наспрам њега, изгради насип, постави таборе и око њега размести овнове. ³ Онда узми гвоздени тигањ, постави га попут гвозденог зида између себе и града и окрени се лицем према њему. Град је под опсадом, а ти си тај који га опседа. То ће бити знак израелском народу. ⁴ Затим лези на свој леви бок и стави на себе грех израелског народа. Онолико дана колико будеш лежао на боку, толико ћеш носити њихов грех. ⁵ Одредио сам ти онолико дана колико је година њиховог греха: три стотине деведесет дана – толико ћеш носити грех израелског народа. ⁶ Када то завршиш, лези поново, овог пута на десни бок, па ћеш носити грех народа Јуде. Одредио сам ти четрдесет дана – по дан за сваку годину. ⁷ Лицем се окрени према опседнутом Јерусалиму, обнажи руку и пророкуј против њега. ⁸ Ја ћу те везати конопцима, да не можеш да се окрећеш с бока на бок док не завршиш дане своје опсаде.

⁹ »Узми пшенице и јечма, боба и сочива, проса и крупника, саспи све у једну чинију, па од тога умеси себи хлеб. Јешћеш га свих три стотине деведесет дана колико ћеш лежати на боку. ¹⁰ Одмери двадесет шекела^[a] хлеба по дану и једи га у одређено време. ¹¹ Одмери и једну шестину хина^[b] воде и пиј је у одређено време. ¹² Једи хлеб као што би јео јечмену погачу. Испеци га на људском измету, наочиглед људима.«

¹³ ГОСПОД још рече: »Тако ће израелски народ јести нечисту храну међу народима међу које ћу их отерати.«

¹⁴ Тада ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Никада се нисам укаљао. Од детињства нисам јео ништа угинуло ни оно што је растргла звер, нити је нечисто месо ушло у моја уста.«

¹⁵ »Добро«, рече он, »пустићу те да испечеш хлеб на крављој балези место на људском измету.«

¹⁶ А онда ми рече: »Сине човечији, прекинућу снабдевање Јерусалима хлебом. Народ ће с тескобом јести хлеб на меру и са стрепњом пити воду на меру, ¹⁷ јер ће хлеба и воде понестати. Згражаваће се један над другим и ископнети због свога греха.