Beginning
Асирци прете Јерусалиму
(2. Цар 18,13-27; 2. Лет 32,1-19)
36 Четрнаесте године владавине цара Езекије, асирски цар Санхериб нападе све утврђене јудејске градове и заузе их. 2 Потом асирски цар посла из Лахиша свог главног саветника са великом војском цару Езекији у Јерусалим. Када се главни саветник зауставио код водовода на Горњем језерцету, на путу за Перачево поље, 3 пред њега изађоше управитељ палате Елјаким син Хилкијин, писар Шевна и бележник Јоах син Асафов.
4 Главни саветник им рече: »Реците Езекији: ‚Овако каже велики цар, цар Асирије:
»‚На чему се заснива твоја самоувереност? 5 Зар празне речи могу да замене војну вештину и снагу? На кога ли се то ослањаш кад се буниш против мене? 6 Зар на Египат, тај напукли штап од трске, који човеку прободе руку и рани га ако се на њега ослони? Такав је фараон, цар Египта, свакоме ко се ослони на њега. 7 А ако ми кажеш: »Ослањамо се на ГОСПОДА, нашега Бога« – зар није он онај бог чије је узвишице и жртвенике Езекија уклонио, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред овим жртвеником«?‘
8 »Сада се нагоди с мојим господаром, царем Асирије, и даћу ти две хиљаде коња ако успеш да нађеш јахаче за њих. 9 Па ти не можеш да се одбраниш ни од једног јединог од најнижих заповедника мога господара, чак ако се и ослањаш на то да ће ти Египат дати кола и коњанике. 10 Осим тога, нисам дошао да нападнем и уништим ово место без ГОСПОДЊЕ заповести. Сâм ГОСПОД ми је рекао да кренем на ову земљу и уништим је.«
11 Тада Елјаким, Шевна и Јоах рекоше главном саветнику: »Молимо те, говори с нама, твојим слугама, на арамејском, јер ми га разумемо, а немој на хебрејском, пошто нас чује народ на зидинама.«
12 Али главни саветник им одговори: »Мој господар ме није послао да ово кажем само вашем господару и вама, него и овим људима који седе на зидинама. Јер, они ће јести свој измет и пити своју мокраћу, а тако и ви.«
13 Потом главни саветник устаде и повика на хебрејском: »Чујте поруку великога цара, цара Асирије!
14 »Овако каже цар: ‚Не дајте Езекији да вас завара, јер он не може да вас избави. 15 Не дајте Езекији да вас наговори да се уздате у ГОСПОДА када буде рекао: »ГОСПОД ће нас сигурно избавити. Овај град неће пасти у руке асирском цару.« 16 Не слушајте Езекију.‘
»Овако каже цар Асирије: ‚Склопите мир са мном и изађите к мени. Тако ће сваки од вас јести са своје лозе и своје смокве и пити воду из своје чатрње, 17 док ја не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша, земљу жита и младог вина, земљу хлеба и виноградâ. 18 Не дајте Езекији да вас завара када каже: »ГОСПОД ће нас избавити.« Зар је бог било ког народа икада избавио своју земљу из руку асирског цара? 19 Где су богови Хамата и Арпада? Где су богови Сефарвајима? Да ли су богови избавили Самарију из мојих руку? 20 Који је од богова тих земаља избавио своју земљу из мојих руку? Како ће онда ГОСПОД да избави Јерусалим из мојих руку?‘«
21 Али народ је ћутао и ништа му није одговорио, јер је цар заповедио: »Не одговарајте му.«
22 Тада управитељ палате Елјаким син Хилкијин, писар Шевна и бележник Јоах син Асафов одоше Езекији раздеране одеће и пренеше му шта је главни саветник рекао.
Езекија тражи савет од Исаије
(2. Цар 19,1-7)
37 Када је цар Езекија то чуо, раздре своју одећу, обуче се у кострет и оде у Дом ГОСПОДЊИ, 2 а управитеља палате Елјакима, писара Шевну и главне свештенике, све обучене у кострет, посла пророку Исаији сину Амоцовом 3 да му кажу: »Овако каже Езекија: ‚Ово је дан невоље, увредâ и срамоте, као када дете треба да изађе из мајчине утробе, а она нема снаге да га роди. 4 Можда ће ГОСПОД, твој Бог, чути све оно што је рекао главни саветник у име свога господара, асирског цара, који га је послао да вређа Бога живога. А кад га чује, можда ће га ГОСПОД, твој Бог, казнити због онога што је рекао. Стога се помоли за овај Остатак који је још преостао.‘«
5 Када су службеници цара Езекије дошли Исаији, 6 он им рече: »Реците свом господару: ‚Овако каже ГОСПОД: Не плаши се оног што си чуо – поругâ којима су ме обасуле слугице асирског цара. 7 Ставићу у њега духа, па кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу. А онда ћу га у његовој земљи погубити мачем.‘«
Асирци поново прете
(2. Цар 19,8-19)
8 Када је главни саветник чуо да је асирски цар отишао из Лахиша, он се повуче и оде у Ливну, где нађе цара како ратује против ње.
9 Санхериб доби вест да је Тирхака, цар Куша, кренуо да зарати с њим. Када је то чуо, посла гласнике Езекији, рекавши им: 10 »Кажите јудејском цару Езекији:
»‚Немој да те завара бог на кога се ослањаш када каже: »Јерусалим неће бити предат у руке асирском цару.« 11 Свакако си чуо шта су асирски цареви учинили са свим земљама – да су их потпуно уништили. Зар мислиш да ћете се ви избавити? 12 Зар су богови Гозана, Харана, Рецефа и Еденаца у Теласару избавили своје народе, које су моји преци затрли? 13 Где су сада цар Хамата, цар Арпада и цар Лаира, Сефарвајима, Хене и Иве?‘«
14 Езекија узе писмо од гласника и прочита га, а затим оде у Дом ГОСПОДЊИ и рашири га пред ГОСПОДОМ.
15 Онда се Езекија помоли пред ГОСПОДОМ: 16 »ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, који си на престолу међу херувимима. Ти једини си Бог над свим царствима на земљи. Ти си саздао небо и земљу. 17 Слушај, ГОСПОДЕ, и чуј. Отвори очи, ГОСПОДЕ, и погледај. Чуј Санхерибову поруку коју је послао да извређа Бога живога. 18 Истина је, ГОСПОДЕ, да су асирски цареви уништили ове народе и њихове земље. 19 Бацили су њихове богове у ватру и уништили их, јер они и нису били богови, него дела људских руку израђена од дрвета и камена. 20 Сада нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, спаси из његових руку, да сва царства на земљи знају да си ти, ГОСПОДЕ, једини Бог.«
Исаијина порука Езекији
(2. Цар 19,20-37)
21 Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Зато што си ми се молио због Санхериба, цара Асирије, 22 ево шта ГОСПОД каже против њега:
»‚Девица-Кћи сионска
презире те, руга ти се.
Кћи јерусалимска
за тобом маше главом.
23 Кога си вређао
и кога хулио?
На кога си викао
и бахато га гледао?
Зар на Свеца Израеловог!
24 Преко својих слугу
Господа си вређао.
И рекао си:
»Са мноштвом својих кола
попех се на висове гора,
на највише врхове Либана.
Посекох му највише кедрове
и најлепше борове.
Стигох му до најдаљих крајева,
до шума најгушћих.
25 Копао сам зденце у туђим земљама
и пио воду.
Табанима својим
све сам египатске реке исушио.«
26 »‚Зар ниси чуо?
Давно сам то одредио,
од искона наумио,
а сада остварујем:
да ти утврђене градове
у гомиле крша претвориш.
27 Житељи њихови, изнемогли,
унезверени су и постиђени.
Као биљке су у пољу,
као зелени изданци,
као трава наврх крова
спржена пре но што нарасте.
28 Знам када седаш
и када излазиш и враћаш се
и како на мене бесниш.
29 А зато што бесниш на мене
и што ми је твоја бахатост допрла до ушију,
ставићу ти куку у ноздрве и жвале у уста
и вратити те путем којим си дошао.
30 »‚А ово ће ти бити знак, Езекија:
»‚Ове ћете године јести оно што само никне,
а догодине оно што само израсте.
Треће године сејаћете и жњети,
садити винограде и јести од њиховог рода.
31 Преостали од народа Јуде
пустиће корен и донети род.
32 Из Јерусалима ће изаћи Остатак,
са горе Сион Преживели.
Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.
33 »‚Стога овако каже ГОСПОД о цару Асирије:
Неће ући у овај град
ни овде одапети стрелу.
Неће пред њега доћи са штитом
ни опсадне насипе дићи око њега.
34 Путем којим је дошао,
њиме ће се и вратити.
Неће ући у овај град‘, говори ГОСПОД.
35 ‚Бранићу овај град и спасти га,
себе ради и ради мога слуге Давида.‘«
36 Тада изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно – свуда лешеви! 37 Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде.
38 Једног дана, док се клањао у храму свога бога Нисроха, његови синови Адрамелех и Шарецер погубише га мачем и побегоше у земљу Арарат. На месту цара наследи га његов син Есархадон.
Езекијина болест и опоравак
(2. Цар 20,1-11; 2. Лет 32,24-26)
38 У то време Езекија се на смрт разболе, а пророк Исаија син Амоцов оде к њему и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Издај последње заповести својим укућанима, јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.‘«
2 Тада Езекија окрену лице зиду и помоли се ГОСПОДУ: 3 »Сети се, ГОСПОДЕ, како сам верно и свим срцем одано пред тобом живео и како сам чинио оно што је исправно у твојим очима.«
И горко заплака.
4 Тада реч ГОСПОДЊА дође Исаији: 5 »Иди и реци Езекији: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: Чуо сам твоју молитву и видео твоје сузе. Додаћу твом животу петнаест година. 6 И избавићу тебе и овај град из руку асирског цара. Одбранићу овај град.[a] 7 А ово ће ти бити знак од ГОСПОДА, да ће ГОСПОД урадити оно што је обећао: 8 Ево, учинићу да се сенка коју сунце баца на Ахазово степениште врати десет степеника уназад.‘«
И сунце се врати десет степеника уназад колико је било сишло.
9 Ово је написао Езекија, цар Јуде, након што се опоравио од своје болести:
10 »Мислио сам: у подне свога живота,
зар морам да прођем
кроз капије Шеола,
лишен остатка својих година.
11 Мислио сам: нећу видети ГОСПОДА
у земљи живих,
нећу више видети људе,
ни бити са становницима овог света.
12 Кућа ми је ишчупана и уклоњена од мене
као шатор пастирски.
Свој живот сам смотао, као ткалац,
а он ме одсекао од разбоја.
У једном дану и ноћи докрајчићеш ме.
13 »Стрпљиво сам чекао до зоре,
а он ми све кости поломи као лав.
»У једном дану и ноћи докрајчићеш ме.
14 »Као ласта и дрозд пијукао сам,
као голубица тужно јечао.
Очи ми се уморише од гледања у небо.
Господе, мучим се, помози ми!
15 »Шта да кажем?
Како ми је рекао,
тако је и учинио.
Проживећу понизно све своје године
због мукâ своје душе.
16 »Господе, од тога човек живи
и мој дух и у томе живот налази.
Здравље си ми вратио и дао ми да живим.
17 За своје добро сам се толико намучио.
Због своје љубави
од јаме уништења си ме сачувао,
све моје грехе
бацио себи иза леђа.
18 Јер Шеол ти не захваљује,
смрт те не хвали.
У твоју верност се не уздају
они који у гробну јаму силазе.
19 Живи, живи те хвале,
као ја данас.
Очеви о твојој верности
говоре деци.
20 »ГОСПОД ће ме спасти!
Зато ћемо уз жичане инструменте певати
у Дому ГОСПОДЊЕМ
све дане свога живота.«
21 Исаија је био рекао: »Направите облог од згњечених смокава и привијте га на чир, па ће оздравити.«
22 А Езекија је упитао: »Који ће бити знак да ћу ићи у Дом ГОСПОДЊИ?«
Гласници из Вавилона
(2. Цар 20,12-19)
39 У то време Меродах-Баладан син Баладанов, цар Вавилона, посла Езекији писма и поклон, јер је чуо за Езекијину болест и излечење. 2 Езекија радосно прими гласнике и показа им све сребро, злато, зачине и мирисна уља у својим спремиштима, своју оружарницу и све што је било у његовим ризницама. Није било ничега у његовој палати или у целом његовом царству што им није показао.
3 Тада пророк Исаија оде цару Езекији и упита га: »Шта су рекли они људи? Одакле су?«
»Из далеке земље«, одговори Езекија. »Дошли су ми из Вавилона.«
4 Пророк упита: »Шта су видели у твојој палати?«
»Видели су све у мојој палати«, одговори Езекија. »Нема ничега у мојим ризницама што им нисам показао.«
5 Тада Исаија рече Езекији: »Чуј реч ГОСПОДА над војскама: 6 ‚Ево, долази време када ће све из твоје палате, и све што су твоји праоци накупили до данас, бити однето у Вавилон. Ништа неће остати,‘ каже ГОСПОД. 7 ‚Неки од твојих потомака, твоја рођена крв и месо, биће одведени и постати ушкопљеници у палати вавилонског цара.‘«
8 »Добра је реч ГОСПОДЊА коју си ми објавио«, одговори Езекија. Јер, мислио је: »Биће мира и сигурности за мог живота.«
Утеха за Божији народ
40 »Тешите, тешите мој народ«, каже ваш Бог.
2 »Говорите нежно Јерусалиму
и објавите да је његово тешко служење окончано,
да му је грех окајан,
да је из руке ГОСПОДЊЕ примио двоструко за све своје грехе.«
3 Глас виче: »У пустињи припремите пут ГОСПОДУ,
у пустоши поравнајте друм за Бога нашега!
4 Свака долина ће се уздићи,
свака планина и брдо слегнути,
тле џомбасто постаће равно
и врлети равница.
5 Тада ће се открити Слава ГОСПОДЊА
и сви људи ће је заједно видети.
Јер, уста ГОСПОДЊА су говорила.«
6 Глас каже: »Вичи.«
А ја рекох: »Шта да вичем?«
»Сваки човек је као трава
и сва његова приврженост као пољски цвет;
7 трава се осуши и цвет отпадне
кад на њих дуне дах ГОСПОДЊИ.
Да, народ је трава.
8 Трава се осуши и цвет отпадне,
али реч Бога нашега остаје довека.«
9 Попни се на високу гору,
ти који доносиш радосну вест Сиону,
снажно подигни глас,
ти који доносиш радосну вест Јерусалиму
– подигни га, не бој се.
Кажи Јудиним градовима:
»Ево Бога вашега!«
10 Ево, Господ ГОСПОД долази са силом
и својом руком влада.
Ево, с њим је његова награда,
а пред њим његова накнада.
11 Као пастир напаса своје стадо;
својом руком скупља јагњад
и у недрима их носи,
а дојилице води.
12 Ко је дланом измерио море
или педљем премерио небеса?
Ко је земаљску прашину скупио у корпу,
на кантару извагао планине,
а на теразијама брегове?
13 Ко је усмеравао дух ГОСПОДЊИ
или га учио као саветник?
14 Коме се обратио да га просветли?
Ко га је упутио на пут правде,
дао му знање и показао му пут до мудрости?
15 Ево, народи су као кап у ведру,
вреде као трун прашине на ваги.
Ево, он подиже острва као да су прах.
16 Либан не би био доста за ватру на жртвенику,
ни његове животиње за паљенице.
17 Пред њим су сви народи као ништа,
за њега су ништавни и мање него ништа.
18 С ким ћете упоредити Бога?
С каквим ликом ћете га упоредити?
19 С идолом? Њега излива занатлија,
а златар га облаже златом
и израђује му ланчиће од сребра.
20 Ко је сувише сиромашан за такву жртву,
бира дрво које не труне,
па тражи вештог занатлију
да направи идола који се неће претурити.
21 Зар не знате? Зар нисте чули?
Зар вам од почетка није речено?
Зар, од кад је свет утемељен, нисте разумели?
22 Он седи на престолу над земљом,
чији су житељи као скакавци.
Небеса разастире као завесу
и разапиње их као шатор за становање.
23 Кнежеве предаје ништавилу
и владаре овога света у ништа претвара.
24 Тек што буду засађени,
тек што буду засејани,
тек што им се стабљика укорени у земљи,
он дуне на њих и они се осуше,
вихор их разнесе као стрњику.
25 »С ким ћете ме упоредити?« каже Светац.
»Или ко ми је раван?«
26 Подигните поглед ка небесима
и погледајте: Ко је све то створио?
Онај који изводи војску звезда,
једну по једну, и сваку по имену зове.
Због његове велике силе и силне снаге
ниједна не недостаје.
27 Зашто говориш, Јакове,
и жалиш се, Израеле:
»Мој пут је скривен од ГОСПОДА,
мој Бог не мари за моју правду«?
28 Зар не знате? Зар нисте чули?
ГОСПОД је Бог вечни,
Створитељ крајева земље.
Он се не умара и не малакше;
нико не може у његов ум да проникне.
29 Он малаксаломе даје снагу,
а слабоме увећава моћ.
30 Младићи се умарају и малакшу
и момци посрћу и падају,
31 али они који се уздају у ГОСПОДА обновиће снагу
као што орлови обнављају перје.
Трчаће и неће малаксати,
ходаће и неће посустати.
Помагач Израелов
41 »Умукните преда мном, острва!
Нека народи обнове снагу,
нека приђу и говоре.
Хајде да се заједно нађемо на суду.
2 Ко је пробудио онога са истока,
којег на сваком кораку прати победа?
Онај који му предаје народе
и пред њим покорава цареве.
Мачем их претвара у прах,
лŷком у плеву коју разноси ветар.
3 Он их гони и несметано напредује,
ноге му земљу не додирују.
4 Ко је то учинио и извршио?
Онај који од почетка позива нараштаје –
ја, ГОСПОД, који сам био с првима од њих
и који ћу бити с последњима, ја сам тај.«
5 Острва су видела, и обузима их страх,
крајеви земље дрхте.
Примичу се и стижу,
6 свако сваком помаже
и говори свом брату: »Буди јак!«
7 Занатлија бодри златара
и онај који равна чекићем
храбри онога који кује на наковњу.
За вар каже: »Добар је«
и прикуцава идола да се не претури.
8 »Али ти, Израеле, мој слуго,
Јакове, кога сам изабрао,
потомче Авраама, мога пријатеља,
9 ти кога сам узео са крајева земље,
позвао те из њених најдаљих закутака,
ти коме сам рекао: ‚Ти си мој слуга;
изабрао сам те и нисам те одбацио‘ –
10 не бој се, јер ја сам с тобом,
не плаши се, јер ја сам твој Бог.
Ја ћу те оснажити и помоћи ти,
ја ћу те подупрети својом десницом победничком.
11 Ево, биће постиђени
и извргнути руглу
сви који су бесни на тебе.
Као ништа ће бити и пропасти
они који ти се противе.
12 Тражићеш, али нећеш наћи
оне који се с тобом споре.
Они који против тебе ратују
на крају ће бити као ништа.
13 Јер ја, ГОСПОД, твој Бог,
твоју десницу држим.
»Ја сам Онај који ти каже:
‚Не бој се; ја ћу ти помоћи.‘
14 Не бој се, црвићу Јакове,
малобројни Израеле,
јер сâм ја ћу ти помоћи«,
говори ГОСПОД, твој Откупитељ,
Светац Израелов.
15 »Ево, направићу од тебе млатило,
ново и оштро, са много зубаца.
Млатићеш планине и здробити их
и од брегова ћеш направити плеву.
16 Вејаћеш их, и ветар ће их однети
и вихор одувати.
А ти ћеш се радовати у ГОСПОДУ,
поносити се у Свецу Израеловом.
17 Сиромаси и убоги
траже воде, а ње нема,
језик им се осушио од жеђи.
Али ја, ГОСПОД, услишићу их,
ја, Бог Израелов, нећу их оставити.
18 Учинићу да потеку реке на голетима,
изворе отворити посред долова.
Пустињу ћу претворити у језерца,
исушену земљу у изворе водâ.
19 Посадићу у пустињи
кедар, багрем, мирту и маслину,
у пустолини заједно ставити
борове, јеле и чемпресе,
20 да сви виде и знају,
да размисле и схвате
да је то рука ГОСПОДЊА учинила,
да је то створио Светац Израелов.
21 »Изложите свој случај«, каже ГОСПОД.
»Изнесите доказе«, каже Цар Јаковљев.
22 »Нека приђу и кажу нам
шта ће се догодити.
Кажите нам о ономе што је било пре,
шта значи, да о томе размислимо
и сазнамо његов исход.
Или објавите нам оно што ће бити,
23 кажите нам шта носи будућност,
да знамо да сте богови.
Учините бар нешто, добро или зло,
да се престрашимо и испунимо страхом.
24 Али ви сте мање но ништа
и дела су вам ништавна;
одвратан је ко вас изабере.
25 Пробудио сам једнога са севера,
и он долази;
са истока је позван по имену.
Он гази владаре као блато,
као грнчар који гази глину.
26 Ко је о томе говорио од почетка,
да бисмо знали,
или унапред, да бисмо рекли:
‚Био је у праву‘?
Нико није говорио о томе,
нико пророковао,
нико ни реч није чуо од вас.
27 Ја сам први рекао Сиону:
‚Погледај, ево их!‘
и Јерусалиму послао гласника
радосних вести.
28 Гледам, али нема ниједнога,
ниједнога међу овима да дâ савет,
ниједнога да одговори кад их питам.
29 Ево, сви су они ништа!
Дела су им ништавна,
њихови ликови ветар су и збрка.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International