Beginning
4 »Ако хоћеш да се вратиш, Израеле«,
говори ГОСПОД,
»врати ми се.
Ако уклониш своје одвратне идоле
и више не одлуташ,
2 и ако се истинито
и поштено[a] закунеш:
‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
благословићу народе
и они ће ме хвалити.«
3 Овако ГОСПОД каже Јудејима и Јерусалиму:
»Преорите своју неизорану земљу
и не сејте међу трњем.
4 Обрежите се ГОСПОДУ,
уклоните кожицу са свога срца,
Јудеји и Јерусалимљани,
иначе ће моја срџба планути као огањ
и горети, а никога да је угаси,
због ваших злих дела.«
Несрећа долази на Јуду са севера
5 »Објавите у Јуди и разгласите у Јерусалиму:
‚Дуните у овнујски рог по целој земљи!‘
Вичите из свега гласа и говорите:
‚На окуп! Бежимо у утврђене градове!‘
6 Знак поставите према Сиону,
у заклон бежите без оклевања,
јер несрећу доносим са севера,
уништење велико.
7 Лав је изашао из свога брлога,
кренуо је уништитељ народâ.
Своје место је оставио да ти опустоши земљу.
Градови ће ти лежати у рушевинама,
без иједног житеља.
8 Зато се обуците у кострет,
наричите и кукајте:
‚Жестоки гнев ГОСПОДЊИ
није се окренуо од нас!‘
9 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»клонуће духом цар и поглавари,
ужаснути се свештеници
и згрозити пророци.«
10 Тада ја рекох: »Ах, Господе ГОСПОД, како си тешко преварио овај народ и Јерусалим кад си рекао: ‚Имаћете мир‘, а сад им је мач под грлом.«
11 У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено:
»Ужарен ветар
са голетних висова пустињских
дува на мој народ,
али не да га развеје или прочисти.
12 Жесток ветар долази ми оданде.
Сада изричем пресуду против њих.«
13 Ево надире као облаци,
његова кола стижу као вихор,
коњи му од орлова бржи.
Тешко нама! Пропадосмо!
14 Опери своје срце од зла, Јерусалиме,
и спаси се.
Докле ћеш гајити опаке мисли?
15 Глас најављује из Дана,
из Ефремових брда обзнањује несрећу.
16 »Овако кажи народима,
обзнани Јерусалиму:
‚Из далеке земље стиже војска да те опседне,
бојни поклич испушта против Јудиних градова.
17 Попут чуварâ поља окружују Јерусалим,
јер се против мене побунио‘«,
говори ГОСПОД.
18 »‚Својим поступцима и делима
ово си навукао на себе,
ово ти је казна.
О, како је горка!
О, како пробада срце!‘«
Јеремијина жалост због судбине народа
19 Каква тескоба! Каква тескоба!
Превијам се од бола.
Срце ме боли, срце у мени силно лупа,
не могу да ућутим.
Јер, чуо сам звук рога,
бојне покличе.
20 О несрећи за несрећом јављају,
сва земља је опустошена.
Шатори ми опустошени у магновењу,
моје сенице у трен ока.
21 Докле ћу гледати ратне барјаке
и слушати звук рога?
22 »Мој народ је безуман,
не познају ме.
Они су неразумна деца,
ништа не схватају.
Вешти су само да чине зло,
а да чине добро не умеју.«
Виђење о уништењу
23 Погледах земљу – безоблична и празна;
и небеса – њихова светлост нестала.
24 Погледах планине – тресу се;
сва брда – уздрмала се.
25 Погледах, а људи нигде,
све птице одлетеле.
26 Погледах, а плодна земља постала пустиња,
сви јој градови леже у рушевинама
због ГОСПОДА и његовог жестоког гнева.
27 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Сва земља биће опустошена,
иако је нећу докраја уништити.
28 Зато ће земља туговати и небеса потамнети,
јер ја рекох, и нећу се предомислити,
одлучих, и нећу одустати.«
29 На звук коњаникâ и стрелаца
цео град нададе у бекство.
Једни се завлаче у шикаре,
други се пентрају уз литице.
Сви градови напуштени,
нико више у њима не живи.
30 Шта то радиш, Опустошена?
Зашто се облачиш у скерлет
и златан накит стављаш на себе?
Зашто очи сенчиш бојом?
Узалуд се улепшаваш,
твоји љубавници те презиру:
хоће да ти узму живот.
31 Јер, чујем јаук као у жене у трудовима,
стењање као у оне која рађа прво дете,
јаук Кћери сионске док се за дах бори
и пружа руке, говорећи:
»Тешко мени!
Занемоћах пред убицама.«
Јерусалимов грех
5 »Прођите улицама Јерусалима;
добро погледајте и сами се уверите.
Тражите по његовим трговима,
па ако нађете иједнога ко чини што је право
и тражи истину,
опростићу овом граду.
2 Иако говоре: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
ипак се лажно заклињу.«
3 ГОСПОДЕ, зар твоје очи не траже истину?
Удараш их, али њих не боли,
сатиреш их, али они одбијају поуку.
Постали су тврђи од литице
и одбијају да се покају.
4 Мислио сам: »То су само сиромаси.
Безумни су, јер не познају пут ГОСПОДЊИ,
ни правду коју њихов Бог тражи.
5 Зато ћу отићи великашима
и с њима разговарати.
Они познају пут ГОСПОДЊИ
и правду коју њихов Бог тражи.«
Али и они сложно сломише јарам
и покидаше окове.
6 Зато ће их шумски лав нападати,
пустињски вук черечити,
леопард на њих вребати
крај њихових градова.
И ко год изађе, биће раскомадан,
јер је њихова побуна велика
и све веће је њихово отпадништво.
7 »Зашто да ти опростим?
Твоја деца су ме оставила
и заклињу се боговима који то нису.
Досита сам их нахранио,
а они учинише прељубу
и нагрнуше у куће блудница.
8 Они су пастуви угојени, похотни,
сваки за туђом женом њишти.
9 Зар да то не казним?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим таквом народу?
10 »Прођите јерусалимским виноградима
и уништите их, али не докраја.
Све розге покидајте, јер нису ГОСПОДЊЕ.
11 Народ Израела и народ Јуде
докраја су ми неверни«,
говори ГОСПОД.
ГОСПОД одбацује Израел
12 Лагали су о ГОСПОДУ, говорећи:
»Неће он ништа учинити.
Никакво зло нас неће снаћи.
Нећемо искусити ни мач, ни глад.
13 Пророци су само ветар
и Божије речи нема у њима.
Нека њима буде учињено то што говоре.«
14 Стога ми овако каже ГОСПОД, Бог над војскама:
»Зато што су тако говорили,
учинићу огњем речи у твојим устима,
а овај народ дрветом које ће огањ прогутати.
15 Ево, довешћу на тебе народ издалека,
народе Израелов«,
говори ГОСПОД,
»народ дуговечан и древан,
народ чији језик не знаш
и чији говор не разумеш.
16 Тоболци су им као отворен гроб;
сви су они ратници.
17 Прождреће ти жетву и хлеб,
прождреће ти синове и кћери,
прождреће ти ситну и крупну стоку,
прождреће ти лозу и стабла смоквина.
Мачем ће ти разорити утврђене градове,
у које се уздаш.
18 »Али ни тих дана«, говори ГОСПОД, »нећу те докраја затрти. 19 А када народ буде питао: ‚Зашто нам је ГОСПОД, наш Бог, све ово учинио?‘ рећи ћеш им: ‚Зато што сте ме оставили и у својој земљи служили туђим боговима, сада ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.‘«
Бог опомиње свој народ
20 »Обзнани ово народу Јаковљевом
и објави у Јуди:
21 ‚Чуј ово, народе безумни и без памети,
који очи имаш а не видиш,
који уши имаш а не чујеш.
22 Зар ме се не бојите?‘«
говори ГОСПОД,
»‚Зар преда мном не дрхтите?
Ја сам учинио да песак буде међа мору,
вечна препрека коју не може да пређе.
Таласи се ваљају, али даље не могу,
хуче, али неће прећи.
23 Али овај народ је тврдоглав и бунтован;
скренуше они и одоше,
24 и не говоре себи:
»Бојмо се ГОСПОДА, свога Бога,
који нам у право време даје кишу јесењу и пролећну
и стара се за седмице одређене за жетву.«
25 Одвратише то од вас ваша злодела,
ваши вас греси лишише добра.‘
26 »Опаки се налазе међу мојим народом.
У заседи леже као хватачи птица,
замке постављају и хватају људе.
27 Као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Моћни и богати постадоше,
28 ухрањени и дебели.
Нема граница њиховим злоделима.
Сирочетову парницу не воде да је добију,
не залажу се за права сиромаха.
29 Зар да их не казним за то?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу какав је овај?
30 Нешто ужасно и грозно
догодило се у земљи:
31 Пророци пророкују лажи,
свештеници владају на своју руку,
а мом народу је то мило.
Али шта ћете да радите на крају?«
Непријатељ ће опколити Јерусалим
6 »Бежи на сигурно, народе Венијаминов!
Бежи из Јерусалима!
Дуните у овнујски рог у Текои!
Знак поставите над Бет-Хахеремом!
Јер, несрећа се помаља са севера,
пропаст велика.
2 Кћи сионска је као нежна ливада:
3 доћи ће на њу пастири са својим стадима,
шаторе разапети око ње,
сваки напасати стадо на свом делу.
4 Спремите се за бој против ње!
Устајте, хајде да нападнемо у подне!
Али, авај, дан се гаси,
а вечерње сенке све су дуже.
5 Зато устајте, хајде да нападнемо ноћу
и разоримо њене тврђаве!«
6 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Посеците дрвеће
и дигните опсадни насип око Јерусалима.
Овај град мора да буде кажњен,
пун је тлачења.
7 Као што извор излива своју воду,
тако он излива своју опакост.
Насиље и пропаст њиме се разлежу;
болест и ране стално су ми пред очима.
8 Послушај опомену, Јерусалиме,
да се не окренем од тебе
и од тебе не направим пустош,
земљу ненастањену.«
Бунтовничко владање Израела
9 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Попабирчи Остатак Израелов,
помно као винову лозу.
Још једном пређи руком по розгама,
као берач грожђа.«
10 Коме да говорим? Кога да опоменем?
Ко ће ме саслушати?
Уши су им затворене[b], па не чују.
Вређа их реч ГОСПОДЊА, не мили им се.
11 А ја сам пун срџбе ГОСПОДЊЕ
и не могу да је суспрегнем.
»Излиј је на децу на улици
и на младиће који се окупише.
И муж и жена биће ухваћени,
и старац, онај који је много година поживео.
12 Куће ће им бити дате другима,
заједно с њиховим пољима и женама
кад испружим руку против становника земље«,
говори ГОСПОД.
13 »Од најмањег до највећег,
сви се лакоме на непоштен добитак.
И пророк и свештеник,
сви се преваром баве.
14 Рану мога народа лече површно.
Говоре: ‚Мир, мир‘, кад мира нема.
15 Стиде ли се због свог огавног владања?
Не, они стида немају нимало,
нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
срушити се кад их будем казнио«,
каже ГОСПОД.
16 Овако каже ГОСПОД:
»Станите на раскршћа и погледајте.
Распитајте се за древне стазе
и где је најбољи пут,
па њиме пођите,
и наћи ћете спокоја својој души.
Али ви рекосте: ‚Нећемо да идемо њиме.‘
17 Поставих вам осматраче и рекох:
‚Пазите на звук рога‘,
али ви рекосте: ‚Нећемо да пазимо.‘
18 »Стога чујте, народи;
окупите се да видите шта ће им се десити.
19 Чуј, земљо: Ево, на овај народ
сваљујем несрећу,
плод њихових сплетки,
јер моје речи нису послушали,
мој Закон су одбацили.
20 Шта ће ми тамјан из Сабе
или иђирот из далеке земље?
Не прихватам ваше паљенице,
нису ми миле ваше клане жртве.«
21 Стога овако каже ГОСПОД:
»Ево, ставићу препреке пред овај народ:
о њих ће се спотаћи и очеви и деца,
погинуће суседи и пријатељи.«
Непријатељ долази са севера
22 Овако каже ГОСПОД:
»Ево долази војска из северне земље,
велик народ с крајева земље се диже.
23 Луком и копљем наоружани,
окрутни су и немају милости.
Чују се као море када хучи
док на својим коњима јашу.
У бојном поретку стижу
да те нападну, Кћери сионска.«
24 Када смо чули вест о њима,
руке нам клонуше.
Тескоба нас обузе,
бол као у жене у трудовима.
25 Не излазите у поља,
не идите путевима,
јер непријатељ има мач
и ужас је свуда уоколо.
26 Обуците се у кострет, мој народе,
и у пепео се уваљајте.
Наричите као за сином јединцем,
горко кукајући,
јер ће уништитељ изненада навалити на нас.
27 »Учинио сам те кушачем метала, Јеремијо,
међу мојим народом,
да сазнаш и испиташ какви су.
28 Сви су они окорели бунтовници,
тврди као бронза и гвожђе.
Наоколо клевећу и сви су покварени.
29 Мех силно дува
да ватра олово сажеже.
Али залуд пречишћавање,
јер опаки нису одстрањени.
30 ‚Одбачено сребро‘ их зову,
јер их је ГОСПОД одбацио.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International