Beginning
Јеремија проповеда у Храму
7 Реч дође Јеремији од ГОСПОДА: 2 »Стани на капију Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо објави ову реч: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви Јудеји који улазите на ове капије да се поклоните ГОСПОДУ. 3 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Промените свој начин живота и своја дела, и ја ћу вам дати да и даље живите на овом месту. 4 Не уздајте се у преварне речи и не говорите: »Ово је Храм ГОСПОДЊИ! Ово је Храм ГОСПОДЊИ! Ово је Храм ГОСПОДЊИ!« 5 Ако уистину промените свој начин живота и своја дела и ако један другом будете чинили оно што је право, 6 ако не будете угњетавали дошљака, сироче или удовицу и проливали недужну крв на овом месту и ако не будете ишли за другим боговима на своју несрећу, 7 даћу вам да и даље живите на овом месту, у земљи коју сам довека дао вашим праоцима.
8 »‚Али ви се уздате у преварне речи, од којих нема користи. 9 Зар ћете красти, убијати, чинити прељубу, лажно се заклињати, палити кâд Ваалу и ићи за другим боговима за које раније нисте ни знали, 10 а онда доћи и стати пред мене у овом Дому, који носи моје Име, и мислити да можете некажњено да чините све те гнусобе? 11 Зар је овај Дом, који носи моје Име, за вас постао разбојничка јазбина? Али ја помно гледам‘«, говори ГОСПОД.
12 »‚Идите сада на оно место у Шилу где сам прво начинио боравиште за своје Име и погледајте шта сам урадио с њим због опакости мога народа Израела. 13 Док сте ви све то чинили‘«, говори ГОСПОД, »‚говорио сам вам наново и наново, али нисте слушали; звао сам вас, али нисте се одазивали. 14 Стога, оно што сам урадио са Шилом, сада ћу урадити са Домом који носи моје Име, Храмом у који се уздате, местом које сам дао вама и вашим праоцима. 15 Одбацићу вас од свога лица као што сам одбацио сву вашу сабраћу, Ефремово потомство.‘«
Непокорност народа
16 »Зато немој да се молиш за овај народ и не упућуј ми молбе и молитве за њих – не моли ме, јер те нећу услишити. 17 Зар не видиш шта раде по градовима Јуде и по улицама Јерусалима? 18 Деца скупљају дрва, очеви пале ватру, а жене месе тесто и пеку лепиње за Царицу неба. Изливају леванице другим боговима да ме разгневе. 19 Али они не разгневљују мене«, говори ГОСПОД, »него себи наносе штету на своју срамоту. 20 Стога овако каже Господ ГОСПОД: Мој гнев и срџба излиће се на ово место, на људе и стоку, на пољско дрвеће и плодове земље, и гореће и неће се угасити.
21 »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Само ви додајте своје паљенице другим кланим жртвама и сами поједите месо! 22 Јер, кад сам ваше праоце извео из Египта и говорио им, нисам им дао заповести за паљенице и клане жртве, 23 него сам им дао ову заповест: »Слушајте ме, и ја ћу бити ваш Бог, а ви ћете бити мој народ. Живите онако како вам заповедам, да би вам било добро.« 24 Али они нису ни слушали ни обраћали пажњу, него су пошли за саветом свог тврдокорног и злог срца и отишли назад, а не напред. 25 Од оног дана кад су ваши праоци изашли из Египта до дана данашњег слао сам вам своје слуге пророке из дана у дан, непрестано. 26 Али они ме нису слушали ни обраћали пажњу. Били су тврдоглави и учинили више зла него њихови праоци.‘
27 »Када им све ово кажеш, неће те послушати. Када их позовеш, неће ти се одазвати. 28 Зато им кажи: ‚Ово је народ који није послушао ГОСПОДА, свога Бога, ни прихватио његове опомене. Истина нестаде, ишчезну из њихових уста.‘«
Грешна дела у долини Хином
29 »‚Одсеците косу и баците је,
запевајте тужбалицу на голетним висовима.
Јер, ГОСПОД је одбацио и оставио овај нараштај,
на који се разгневио.
30 »‚Народ Јуде је учинио оно што је зло у мојим очима‘, говори ГОСПОД. ‚Поставили су своје одвратне идоле у Дому који носи моје Име и укаљали га. 31 Подигли су узвишице у Тофету, у долини Бен Хином, да своје синове и кћери спаљују у ватри – што им ја нисам заповедио, нити ми је пало на памет. 32 Стога пазите: долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када се више неће звати Тофет, ни долина Бен Хином, већ Долина покоља, јер ће у Тофету сахрањивати мртве док више не буде места. 33 Тада ће лешеви овога народа постати храна птицама и зверима, а никога неће бити да их плаши и растерује. 34 Уклонићу из градова Јуде и са улица Јерусалима звуке весеља и радости и гласове младожење и младе, јер ће земља остати пуста.
8 »‚У то време‘, говори ГОСПОД, ‚повадиће из гробова кости царева и поглавара Јуде, кости свештеникâ и пророкâ и кости јерусалимског народа, 2 па ће их оставити изложене сунцу, месецу и свим звездама, које су волели и служили им, за којима су ишли, питали их за савет и клањали им се. Нико их неће покупити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на ораници. 3 Куд год да отерам преостале од овог злог народа, који су преостали на местима на која сам их отерао, свима њима ће смрт бити милија него живот‘, говори ГОСПОД над војскама.«
Грех и казна
4 »Кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:
Кад неко падне, зар не устаје?
Кад залута, зар се не враћа?
5 Зашто, онда, овај јерусалимски народ
непрестано лута?
Уз превару приањају,
неће да се врате.
6 Помно сам слушао,
али они не говоре што је право.
Нико се не каје за своју опакост
и не каже: »Шта то учиних?«
Свако се држи свога правца,
као коњ који хита у битку.
7 Чак и рода на небу
зна право време свога повратка,
и грлица, ластавица и дрозд
пазе на време своје селидбе,
а мој народ не зна шта ГОСПОД тражи.
8 »‚Како можете да говорите: »Мудри смо,
јер имамо Закон ГОСПОДЊИ«,
кад га је лажљива писаљка писарева
претворила у лаж?
9 Мудри ће бити осрамоћени;
спопашће их ужас
и ухватиће се у замку.
Пошто су одбацили реч ГОСПОДЊУ,
какву то мудрост имају?
10 Стога ћу њихове жене дати другима
и њихова поља новим власницима.
Од највећег до најмањег,
сви се лакоме на непоштен добитак.
И свештеник и пророк,
сви се преваром баве.
11 Рану мога народа лече површно.
Говоре: »Мир, мир«, кад мира нема.
12 Стиде ли се због свог огавног владања?
Не, они стида немају нимало,
нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
срушити се кад их будем казнио‘«,
каже ГОСПОД.
13 »Одузећу им бербу«, говори ГОСПОД.
»Неће бити грожђа на виновој лози,
ни смокава на смоквином дрвету –
чак ће им и лишће свенути.
Што сам им дао, одузеће им се.«
14 Зашто седимо овде? На окуп!
Бежимо у утврђене градове
и тамо пропаднимо!
Јер, ГОСПОД, наш Бог,
на пропаст нас осуди
и даде нам да пијемо отровне воде,
јер смо против њега згрешили.
15 Миру смо се надали,
али никакво добро не стиже,
времену исцељења,
али би само ужас.
16 Фрктање коња непријатељевих
чује се из Дана;
од њиштања његових пастува
сва земља се тресе.
Дошли су да прождру земљу
и све што је у њој,
град и све његове житеље.
17 »Ево, послаћу отровнице међу вас,
гује које се не могу зачарати,
и оне ће вас уједати«,
говори ГОСПОД.
18 О, Тешитељу мој у тузи,
срце је у мени изнемогло.
19 Чуј вапај мога народа
из далеке земље:
»Зар ГОСПОД није на Сиону?
Зар његов Цар није више тамо?«
»Зашто су ме изазвали на гнев
својим ликовима,
идолима туђим, ништавним?«
20 »Жетва прође,
лето се заврши,
а ми нисмо спасени.«
21 Сатрвен сам,
јер је и мој народ сатрвен;
у жалости сам, а ужас ме спопада.
22 Зар нема мелема у Гиладу?
Зар тамо нема лекара?
Зашто онда нема исцељења
за рану мога народа?
9 Е да ми је глава извор воде,
а моје очи врело суза,
и дан и ноћ бих плакао
над погинулима мога народа.
2 Е да у пустињи имам коначиште,
оставио бих свој народ
и отишао далеко од њих,
јер сви су прељубници,
неверна руља.
3 »Свој језик натежу као лук;
лажју, а не истином, побеђују у земљи.
Из греха у грех срљају,
а мене не познају«,
говори ГОСПОД.
4 »Чувај се пријатеља,
не веруј брату,
јер сваки брат је варалица као Јаков[a]
и сваки пријатељ клеветник.
5 Пријатељ пријатеља вара,
ниједан не говори истину.
Свој језик научише да лаже,
грехом се исцрпљују.
6 Усред преваре живиш.
У својој превари неће да ме упознају«,
говори ГОСПОД.
7 Стога овако каже ГОСПОД над војскама:
»Ево, пречистићу их и проверити.
Јер, шта друго могу
због греха мога народа?
8 Језик им је стрела смртоносна,
превару изговара.
Устима љубазно говоре ближњему,
а у срцу му спремају замку.
9 Зар да их због тога не казним?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу
какав је овај?«
10 Заплакаћу и закукати над горама
и тужбалицу запевати над пашњацима пустињским.
Опустеше, нико њима не пролази,
не чује се мукање говедâ.
Од птица до стоке,
све побеже, све нестаде.
11 »Од Јерусалима ћу учинити
гомилу рушевина,
јазбину шакалима,
а од Јудиних градова
пустош ненастањену.«
12 Ко је мудар да ово разуме? Кога је ГОСПОД поучио, па то може да објасни? Зашто је земља разрушена и опустела као пустиња којом нико не пролази?
13 ГОСПОД рече: »То је зато што су одбацили мој Закон, који сам им дао. Нису слушали мој глас ни ишли за њим, 14 него су ишли за својим тврдокорним срцем и за Ваалима, као што су их научили њихови праоци.«
15 Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Ево, учинићу да овај народ једе пелен и пије отровану воду. 16 Распршићу их међу народе које ни они ни њихови праоци нису познавали и гонити их мачем док их не затрем.«
17 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Добро пазите! Позовите нарикаче да дођу,
по највештије од њих пошаљите да дођу.
18 Нека похитају и наричу над нама,
да нам сузе навру на очи
и вода потече из наших капака.
19 Са Сиона се чује звук кукњаве:
‚Како пропадосмо!
Колико се осрамотисмо!
Своју земљу морамо да напустимо,
јер су нам куће порушене.‘«
20 Жене, чујте сада реч ГОСПОДЊУ,
отворите уши за речи његових уста.
Научите своје кћери да наричу,
једна другу да пева тужбалицу.
21 Смрт се успентрала кроз прозор
и ушла у наша утврђења,
децу покосила на улицама,
младиће на трговима.
22 Реците: »Овако каже ГОСПОД:
»‚Мртва тела ће падати
као ђубриво по њиви,
као снопље иза жетеоца,
а никога да их сакупи.‘«
23 Овако каже ГОСПОД:
»Ко је мудар,
нека се не хвали својом мудрошћу,
ни јаки својом снагом,
ни богати својим богатством.
24 Него, онај ко се хвали,
нека се хвали тиме
да разуме и зна мене –
да сам ја ГОСПОД, који показује љубав,
правду и праведност на земљи,
јер оне су ми миле«,
говори ГОСПОД.
25 »Долазе дани«, говори ГОСПОД, »када ћу казнити све који су обрезани само на телу: 26 Египат, Јуду, Едом, Амонце и Моав и све који живе у пустињи и косу секу накратко. Јер, сви су ти народи необрезани. А и сав народ Израелов необрезаног је срца.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International