Beginning
Суша, глад и мач
14 Реч ГОСПОДЊА о суши дође Јеремији:
2 »Јуда тугује, градови јој пропадају.
За земљом кукају
и вапај се диже из Јерусалима.
3 Племићи шаљу слуге по воду.
Ови иду до чатрња, али воду не налазе;
враћају се ненапуњених врчева.
Унезверени и очајни, покривају главу.
4 Земља је испуцала,
јер нема кише.
Ратари су постиђени
и покривају главу.
5 Чак и кошута у пољу
тек рођено лане оставља,
јер нема траве.
6 Дивљи магарци
на голим висовима стоје
и као шакали дахћу.
Очи им ослабише,
јер нема зеленила.
7 Иако наши греси сведоче против нас,
ГОСПОДЕ, учини нешто Имена свога ради.
Јер, наше отпадништво је велико,
против тебе згрешисмо.
8 Надо Израелова,
његов Спаситељу у време невоље,
зашто си као дошљак у земљи,
као путник што сврати само да преноћи?
9 Зашто си као човек који се нашао у чуду,
као ратник немоћан да спасе?
Међу нама си, ГОСПОДЕ,
и ми твоје Име носимо.
Не иди од нас!«
10 Овако каже ГОСПОД о овом народу:
»Они воле да лутају,
ноге не штеде.
Зато нису мили ГОСПОДУ.
Сетиће се сада њихове опакости
и казнити их за њихове грехе.«
11 Потом ми ГОСПОД рече: »Немој да се молиш за добро овог народа. 12 Ако и посте, нећу услишити њихов вапај. Ако принесу паљеницу и житну жртву, нећу их прихватити, него ћу их уништити мачем, глађу и пошашћу.«
13 А ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ, пророци су им стално говорили: ‚Нећете видети мача ни гладовати, него ћу вам дати трајан мир на овом месту.‘«
14 Тада ми ГОСПОД рече: »Пророци пророкују лажи у моје име. Нити сам их послао, нити их поставио, нити им говорио. Пророкују вам лажна виђења, гатања, ништавости и заблуде свога ума. 15 Стога овако каже ГОСПОД о пророцима који пророкују у моје име: Нисам их послао, а они говоре: ‚Ни мач ни глад неће дотаћи ову земљу.‘ Исти ти пророци страдаће од мача и глади. 16 А народ коме пророкују попадаће по улицама Јерусалима од глади и мача, а никог неће бити да их сахрани – ни њих, ни њихове жене, синове и кћери. Излићу на њих тешку невољу коју су заслужили.
17 »Овако им реци:
»‚Нека ми очи роне сузе
и дан и ноћ без престанка,
јер Девица-Кћи мога народа
тешку рану задоби, ударац жесток.
18 Одем ли у поље,
видим покошене мачем.
Одем ли у град,
видим глађу морене.
И пророк и свештеник
своје услуге нуде по земљи,
а немају знања.‘«
19 Зар си Јуду сасвим одбацио?
Зар Сион презиреш?
Зашто нас удари тако
да нам нема исцељења?
Миру се надасмо,
али ништа добро не дође,
времену исцељења,
а оно само ужас.
20 ГОСПОДЕ, признајемо своју опакост
и кривицу својих праотаца.
Заиста смо згрешили против тебе.
21 Имена свога ради,
не презри нас.
Не одузми част свом славном престолу.
Сети се свога савеза с нама
и не раскидај га.
22 Зар ништавни идоли народâ доносе кишу?
Зар небеса сама од себе шаљу кишу?
Не, него ти, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Зато се у тебе уздамо,
јер ти си Онај који све то чини.
15 Тада ми ГОСПОД рече: »Када би и Мојсије и Самуило стали пред мене, не бих у срцу ништа осетио за овај народ. Терај ми их с очију! Нека иду! 2 А ако те упитају, ‚Куда да идемо?‘ кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:
»‚Ко је за помор, у помор,
ко је за мач, под мач,
ко је за глад, у глад,
ко је за ропство, у ропство.‘
3 »Послаћу четири врсте затирача на њих«, говори ГОСПОД. »Мач да убија, псе да развлаче, птице и звери да прождиру и затиру. 4 Учинићу их огавнима свим царствима на земљи због онога што је Манасија син Езекијин, цар Јуде, учинио у Јерусалиму.
5 »Ко ће се сажалити на тебе, Јерусалиме?
Ко ће те ожалити?
Ко ће свратити да те упита како си?
6 Одбацио си ме«,
говори ГОСПОД,
»леђа ми окрећеш.
Зато сам на тебе дигао руку и затро те.
Дојадило ми да ти стално праштам.
7 Развејао сам их вејачом
на капијама ове земље.
Уцвелио сам, затро сам свој народ,
јер се не враћају са својих путева.
8 Учинио сам да им удовицâ
буде више од морског песка.
У подне сам довео затирача
на мајке њихових младића.
Изненада сам на њих пустио
тескобу и ужас.
9 Мајка седморо деце малаксала,
испустила душу.
Сунце јој зашло још за дана,
осрамоћена је била и понижена.
А оне што су преостали,
предао сам мачу
пред непријатељима«,
говори ГОСПОД.
10 Тешко мени, мајко моја,
што си ме родила,
човека који се са целом земљом
свађа и препире!
Нити коме позајмих,
нити од кога узајмих,
а ипак ме сви проклињу.
11 ГОСПОД каже:
»Уистину ћу те избавити ради добра,
уистину ћу учинити да те непријатељи моле
у време несреће и у време невоље.
12 Може ли човек да скрши гвожђе,
гвожђе са севера, или бронзу?
13 Твоје богатство и блага
даћу да се опљачкају, без накнаде,
због свих твојих греха по свој твојој земљи.
14 Учинићу да одеш са својим непријатељима
у земљу коју не знаш,
јер мој гнев ће распалити огањ
који ће горети против тебе.«
15 ГОСПОДЕ, ти знаш.
Сети ме се и старај се о мени,
освети ме на мојим прогонитељима.
Ти си стрпљив, не одводи ме,
сети се да ради тебе трпим увреде.
16 Када су ми твоје речи долазиле,
јео сам их,
твоје речи су ми биле радост
и весеље срцу,
јер ја твоје Име носим,
ГОСПОДЕ, Боже над војскама.
17 Никада у друштву раскалашних нисам седео,
никада се веселио.
Сâм сам седео, јер је твоја рука била на мени
и јер си ме испунио гневом.
18 Што мом болу нема краја
и што ми је рана болна и неисцељива?
Зар ћеш ми бити као поток несталан,
као извор који пресушује?
19 Стога овако каже ГОСПОД: »Ако ми се вратиш,
вратићу и ја тебе да ми служиш.
Будеш ли одвојио драгоцено од безвредног,
бићеш моја уста.
Нека се народ окрене теби,
али ти њима немој.
20 Учинићу од тебе бедем овом народу,
бедем утврђен и од бронзе.
Они ће се борити против тебе,
али те неће надјачати,
јер ја сам с тобом
да те избавим и спасем«,
говори ГОСПОД.
21 »Избавићу те из руку опаких
и откупити те из руку окрутних.«
Дан казне
16 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Немој да се жениш и немој да имаш синова или кћери на овом месту.«
3 Јер, овако ГОСПОД каже за синове и кћери рођене у овој земљи и за мајке које су их родиле и за очеве који су их зачели: 4 »Помреће од грозних болести. Нико их неће ожалити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на тлу. Страдаће од мача и глади и њихови лешеви биће храна птицама и зверима.«
5 Јер, овако каже ГОСПОД: »Не улази у кућу где је жалост. Не иди да ожалиш ни да изразиш саучешће, јер ја сам ускратио свој благослов, љубав и сажаљење овом народу«, говори ГОСПОД. 6 »И велики и мали помреће у овој земљи. Неће бити ни сахрањени ни ожаљени; нико због њих неће правити урез на телу, ни бријати главу. 7 Нико неће нудити јело да утеши оне који су у жалости за покојником, ни понудити им чашу пића да се утеше због смрти оца или мајке. 8 А не улази ни у кућу где је славље, да би сео да једеш и пијеш с укућанима. 9 Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, вама наочиглед и у ваше време учинићу да нестану звуци весеља и радости и гласови младе и младожење.
10 »Када све ово будеш рекао овом народу и они те упитају: ‚Зашто нам је ГОСПОД одредио тако страшну несрећу? Какво смо то зло учинили? Који смо то грех починили против ГОСПОДА, нашег Бога?‘ 11 ти им реци: ‚То је зато што су ме ваши праоци оставили‘, говори ГОСПОД, ‚и ишли за другим боговима и служили им и клањали им се. Оставили су ме и нису се држали мог Закона. 12 А ви сте се понели још опакије од ваших праотаца. Јер, ево, сваки од вас иде за својим тврдокорним и злим срцем, а мене не слуша. 13 Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу коју не познајете, а нису је познавали ни ваши праоци, па ћете тамо служити другим боговима и дању и ноћу, јер ја вам се нећу смиловати.‘
14 »Али долазе дани«, говори ГОСПОД, »када се више неће говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из Египта‘, 15 него: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из северне земље и из свих земаља у које их је отерао.‘ Јер, ја ћу их вратити у земљу коју сам дао њиховим праоцима.
16 »А сада ћу послати по много рибара«, говори ГОСПОД, »и они ће их похватати. Потом ћу послати по много ловаца, и они ће их потерати са сваке горе и брда и из сваког процепа у стенама. 17 Моје очи прате све њихове путеве; нису ми скривени нити је њихов грех заклоњен од мојих очију. 18 Двоструко ћу им наплатити њихова злодела и њихов грех, јер су укаљали моју земљу беживотним лешинама својих одвратних идола и напунили мој посед својим гнусобама.«
19 ГОСПОДЕ, моја снаго и моја тврђаво,
моје уточиште у време невоље,
теби ће доћи народи с крајева земље
и рећи: »Наши праоци нису наследили ништа
осим лажних богова, ништавних идола,
од којих нема користи.
20 Може ли човек себи да направи богове?
Не, то нису богови!«
21 »Стога ћу им обзнанити,
овог пута ћу им обзнанити своју силу и моћ,
па ће знати да је моје име ГОСПОД.
17 Грех народа Јудиног
урезан је гвозденом алатком,
уписан кременим шиљком
на плочама њиховог срца
и на роговима њихових жртвеника.
2 И њихова деца памте њихове жртвенике
и Ашерине мотке
крај крошњатих стабала, по високим брдима
3 и по горама у земљи.
Ваше богатство и сва ваша блага
даћу да буду опљачкана
са вашим узвишицама,
због греха по свој вашој земљи.
4 Својом кривицом ћеш изгубити
наследство које сам ти дао.
Учинићу те робљем твојих непријатеља
у земљи коју не познајеш,
јер си распалио мој гнев
и он ће довека горети.«
Разне изреке
5 Овако каже ГОСПОД:
»Проклет био ко се узда у човека
и тело сматра својом снагом
и чије се срце окреће од ГОСПОДА.
6 Такав ће бити као грм у пустоши –
кад благостање дође, неће га видети.
Боравиће на спарушеним местима у пустињи,
у сланој земљи где нико не живи.
7 А благо човеку који се узда у ГОСПОДА,
чија је узданица ГОСПОД.
8 Такав ће бити као дрво посађено крај водâ,
које пушта корење дуж потока.
Не боји се када дође жега,
лишће му увек зелено,
нема брига у сушној години
и никад није да род не донесе.
9 »Срце је од свега подмуклије
и непоправљиво.
Ко да га разуме?
10 Ја, ГОСПОД, истражујем срце
и испитујем ум,
да сваком човеку узвратим
према његовом начину живота,
према плодовима његових дела.
11 Као препелица која лежи
на јајима која није снела,
такав је човек који богатство стиче неправдом.
Када му прође пола живота,
богатство му оде
и он на крају испадне будала.«
Јеремија вапије ГОСПОДУ за помоћ
12 Славни престо, узвишен од почетка,
место је нашег светилишта.
13 ГОСПОДЕ, надо Израелова,
сви који те оставе, постидеће се,
који се од тебе окрену,
биће уписани у прашину,
јер су оставили ГОСПОДА,
извор живе воде.
14 Исцели ме, ГОСПОДЕ, и бићу исцељен,
спаси ме, и бићу спасен,
јер тебе хвалим.
15 Ево ми стално говоре:
»Где је реч ГОСПОДЊА?
Нека сада дође.«
16 А ја нисам бежао од тога да будем твој пастир,
нити сам чезнуо за Даном злокобним.
Што с мојих усана силази,
пред тобом је.
17 Не буди ми ужас;
ти си моје уточиште у Дан несреће.
18 Нека се постиде моји гонитељи,
а мене сачувај стида.
Нека их обузме ужас,
а мене сачувај ужаса.
Доведи на њих Дан несреће,
уништи их уништењем двоструким.
О кршењу суботе
19 ГОСПОД ми овако рече: »Иди и стани на Капију народа, кроз коју улазе и излазе цареви Јуде. А стани и на све друге капије Јерусалима, 20 па им кажи: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, цареви Јуде и сав народе Јуде и сви житељи Јерусалима који пролазите кроз ове капије. 21 Овако каже ГОСПОД: Пазите да не носите никакав товар у дан суботњи ни да га проносите кроз капије Јерусалима. 22 Не износите никакав товар из својих кућа и не обављајте никакав посао у дан суботњи, него држите суботу светом, као што сам заповедио вашим праоцима. 23 Они ме нису слушали ни обраћали пажњу, него су тврдоглаво одбијали да се покоре и прихвате стегу. 24 Али, ако ме ви послушате‘, говори ГОСПОД, ‚и не будете проносили никакав товар кроз капије овога града у суботу, него држали дан суботњи светим не обављајући никакав посао, 25 тада ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз ове капије са својим службеницима. Они и њихови службеници долазиће возећи се колима и јашући на коњима, у пратњи Јудеја и житеља Јерусалима, и овај град ће бити насељен довека. 26 Народ ће долазити из градова Јуде и селâ око Јерусалима, с Венијаминовог подручја и из Шефеле, из Горја и из Негева, доносећи у Дом ГОСПОДЊИ жртве паљенице и клане жртве, житне жртве, тамјан и жртве захвалнице. 27 Али, ако ме не послушате да држите дан суботњи светим не носећи никакав товар када пролазите кроз капије Јерусалима у дан суботњи, тада ћу запалити неугасив огањ на капијама Јерусалима који ће прогутати његове тврђаве.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International