Beginning
37 Ко може нешто да каже, и да тако буде,
ако то Господ није заповедио?
38 Зар и зла и добра не долазе
на заповест[a] Свевишњега?
39 Зашто се жив човек жали
на казну за своје грехе?
40 Испитајмо своје путеве и истражимо их,
и вратимо се ГОСПОДУ.
41 Подигнимо своје срце и руке
ка Богу на небесима.
42 Бунили смо се и били непокорни,
и ти нам ниси праштао.
43 Гневом си се заогрнуо и гонио нас,
без милости нас убијао.
44 Заогрнуо си се облаком,
да молитва не може да прође.
45 Учинио си нас смећем и отпадом
међу народима.
46 Сви наши непријатељи
над нама разјапише уста.
47 Претрпесмо ужас и понор, разарање и слом.
48 Потоци суза из очију ми теку
због слома Кћери мога народа.
49 Очи ће ми лити сузе без престанка,
без одмора,
50 док ГОСПОД са небеса не погледа и не види.
51 Бол нанесен мојој души
испразни ми очи од суза[b].
52 Ловили су ме као птицу
моји непријатељи без разлога.
53 Хтедоше да ми живот докрајче у јами
и камењем ме засуше,
54 вода ми дође преко главе,
па рекох: »Готов сам!«
55 Тада из најдубље јаме
твоме Имену завапих, ГОСПОДЕ,
56 и ти чу мој глас: »Не затварај уши
пред мојим запомагањем!«
57 Близу си био кад сам ти завапио
и рекао си: »Не бој се.«
58 Ти си, Господе, водио моју парницу,
живот ми откупио.
59 Видео си неправду коју трпим, ГОСПОДЕ;
донеси ми правду.
60 Видео си размере њихове освете,
све њихове завере против мене.
61 Чуо си, ГОСПОДЕ, њихове увреде,
све њихове завере против мене,
62 речи оних који су се на мене дигли
и њихове свакодневне сплетке против мене.
63 Погледај их само! Било да седе или стоје,
о мени певају ругалице.
64 Врати им, ГОСПОДЕ, мило за драго,
по њиховим делима.
65 Ум им застри велом,
нека је твоје проклетство на њима.
66 Гони их у свом гневу
и истреби испод небеса ГОСПОДЊИХ.
Јерусалим после пада
4 Како потамне злато,
суво злато изгуби сјај!
Свети драгуљи разбацани
по угловима свих улица.
2 Драгоцени синови сионски,
некада цењени као чисто злато,
сада су на цени колико и глинене посуде,
дело грнчарево.
3 Чак и шакалице пружају дојке
да подоје своје младунце,
а кћери мога народа окрутне постадоше
као нојеви у пустињи.
4 Одојчету се језик
од жеђи лепи за непце,
деца траже хлеба,
а нико да им га пружи.
5 Они што су некад јели посластице,
таворе на улицама,
они који су одрасли у пурпуру,
по буњиштима се ваљају.
6 Казна за злодело Кћери мога народа
тежа је од казне за грехе Содоме,
која је у трен ока разорена
иако нико не диже руку на њу.
7 Њени су кнежеви били
чистији од снега, бељи од млека,
тела руменијег од корала,
углачаног као лазулит.
8 Сада су црњи од чађи,
више их не препознају на улици.
Кожа им се залепила за кости,
као дрво се осушила.
9 Боље је онима који погинуше од мача
него онима који гину од глади,
којима живот копни,
јер их прободе несташица плодова пољских.
10 Својим рукама су самилосне жене
кувале своју децу,
њима се храниле
у време слома Кћери мог народа.
11 ГОСПОД је докраја искалио своју срџбу,
свој љути гнев излио
и на Сиону запалио огањ
који му сажеже темеље.
12 Нису веровали цареви земаљски,
ни сви становници света
да ће непријатељ и душманин
ући кроз капије Јерусалима.
13 Све то због грехâ његових пророка
и злоделâ његових свештеника,
који су усред њега
проливали крв праведникâ.
14 Сада главињају улицама као слепи,
крвљу опогањени,
па се нико не усуђује
да им дотакне одећу.
15 »Одлазите, нечисти!« вичу им.
»Одлазите, одлазите! Не дотичите нас!«
И кад побегну и кад буду лутали,
народи ће говорити:
»Не могу више да остану овде.«
16 Сâм ГОСПОД их је распршио[c]
и више над њима не бди.
Свештеницима се више не указује част,
за старешине нема наклоности.
17 Очи нам ишчилеше
док смо помоћ чекали узалуд.
Са својих осматрачница смо гледали
иде ли народ који не може да нас спасе.
18 Вребали су на нас,
па нисмо смели да идемо својим улицама.
Крај нам је био близу, дани одбројани;
да, крај нам је дошао.
19 Наши су гонитељи били бржи
од орлова на небу;
жестоко су нас гонили по горама,
у заседи нас чекали у пустињи.
20 Ухватише у своје замке
наш животни дах, помазаника ГОСПОДЊЕГ,
онога за кога смо говорили:
»Њиме заклоњени,
живећемо међу народима.«
21 Весели се и радуј, Кћери едомска,
ти која живиш у земљи Уц.
И до тебе ће стићи чаша –
напићеш се и скинути се гола.
22 Твоја казна је довршена, Кћери сионска,
Бог ти неће продужити изгнанство.
А твоја злодела ће казнити, Кћери едомска,
и разоткрити твоје грехе.
Молитва за милост
5 Сети се, ГОСПОДЕ, шта нас је снашло,
погледај и види нашу срамоту.
2 Наше наследство је предато странцима,
наше куће туђинцима.
3 Сирочад постадосмо,
оца немамо, мајке нам удовице.
4 Сребром плаћамо воду коју пијемо,
а и за дрва плаћамо цену.
5 За вратом нам гонитељи;
уморни смо, а починка нам нема.
6 Руку смо пружили Египту и Асирији,
да се наједемо хлеба.
7 Наши праоци згрешише, и више их нема,
а ми њихову казну носимо.
8 Робови владају над нама;
нико да нас истргне из њихових руку.
9 Свој хлеб доносимо по цену живота
због мача у пустињи.
10 Кожа нам врела као пећ
од врућице изазване глађу.
11 На Сиону силују жене
и девојке у градовима Јуде.
12 Поглавари се сами вешају,
старешинама се не указује част.
13 Младићи окрећу млинске каменове,
дечаци посрћу под товарима дрва.
14 Старешине нестадоше са градске капије,
младићи престадоше да свирају.
15 Срце нам се више не радује,
играње нам се окрену у жалост.
16 Са главе нам паде круна.
Тешко нама јер смо згрешили!
17 Због тога нам болује срце,
због тога нам се замутише очи.
18 Јер, гора Сион је опустела,
по њој тумарају лисице.
19 Ти, ГОСПОДЕ, владаш довека,
твој престо остаје кроз сва поколења.
20 Зашто нас стално заборављаш?
Зашто нас толико дуго остављаш?
21 Врати нас к себи, ГОСПОДЕ, и вратићемо се.
Обнови наше дане, да буду као некад,
22 ако нас ниси докраја одбацио
и безмерно се разгневио на нас.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International