Beginning

42 Тада сви заповедници војске, укључујући и Јоанана сина Кареаховог и Језанју сина Хошајиног, и сав народ од најмањег до највећег приђоше ² пророку Јеремији и рекоше му: »Молимо те, услиши нам молбу и помоли се ГОСПОДУ, своме Богу, за сав овај народ који је још преостао^[a]. Јер, као што и сам видиш, иако нас је некад било много, сада је остало само нас неколико. ³ Моли се да нам ГОСПОД, твој Бог, каже куда треба да идемо и шта да радимо.«

⁴ »Услишићу вас«, одговори пророк Јеремија. »Ево, помолићу се ГОСПОДУ, вашем Богу, као што сте тражили. Рећи ћу вам све што ГОСПОД каже и ништа вам нећу прећутати.«

⁵ Тада они рекоше Јеремији: »Нека ГОСПОД буде истинит и веран сведок против нас ако не поступимо у складу са свим оним што нам ГОСПОД, твој Бог, каже преко тебе. ⁶ Било да је повољно за нас или неповољно, послушаћемо ГОСПОДА, нашега Бога, којем те шаљемо. Ако послушамо ГОСПОДА, нашега Бога, биће нам добро.«

⁷ Десет дана касније, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији, ⁸ па он позва Јоанана сина Кареаховог, све заповеднике војске који су били с њим и сав народ од најмањег до највећег.

⁹ Он им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, коме сте ме послали да му изложим вашу молбу: ¹⁰ ‚Ако останете у овој земљи, изградићу вас, а не срушити, посадићу вас, а не искоренити, јер ме жалости несрећа којом сам вас ударио. ¹¹ Не бојте се вавилонског цара, кога се сада бојите. Не бојте га се, говори ГОСПОД, јер ја сам с вама и спашћу вас и избавити из његових руку. ¹² Смиловаћу вам се, па ће вам се и он смиловати и вратити вас у вашу земљу.‘

¹³ »‚Али ако кажете: »Нећемо да останемо у овој земљи«, и тако не послушате ГОСПОДА, вашега Бога, ¹⁴ и ако кажете: »Не, идемо у Египат, где више нећемо видети рат, ни чути овнујски рог, ни бити гладни хлеба«, ¹⁵ онда, ви који сте Остатак Јуде, чујте реч ГОСПОДЊУ. Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ако сте чврсто одлучили да идете у Египат, па одете да се настаните тамо, ¹⁶ тамо ће вас стићи мач од кога страхујете и глад које се бојите доћи ће за вама у Египат, и тамо ћете помрети. ¹⁷ Да, сви који су одлучили да оду у Египат и да се тамо настане, погинуће од мача, глади и помора – ниједан од њих неће остати жив ни умаћи несрећи коју ћу довести на њих. ¹⁸ Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Као што су се мој гнев и срџба излили на житеље Јерусалима, тако ће се моја срџба излити на вас када одете у Египат. Људи ће вас проклињати и згражавати се над вама, псовати вас и вређати. Никад више нећете видети ово место.‘

¹⁹ »Вама који сте Остатак Јуде, ГОСПОД је рекао: ‚Не идите у Египат.‘ Ово знајте: Данас вас упозоравам ²⁰ да сте направили кобну грешку када сте ме послали вашем Богу, рекавши: ‚Помоли се ГОСПОДУ, нашем Богу, за нас. Објави нам све што ти он каже, и ми ћемо то учинити.‘ ²¹ Ја сам вам то данас објавио, али ви нисте послушали ГОСПОДА, вашега Бога, ни у чему за шта ме је он послао к вама. ²² Зато сада ово знајте: Погинућете од мача, глади и помора на месту на које хоћете да одете да се тамо населите.«

43 Када је Јеремија испричао свему народу све оно што је рекао ГОСПОД, њихов Бог – све ради чега га је ГОСПОД послао њима – ² Азарја син Хошајин, Јоанан син Кареахов и сви бахати људи рекоше Јеремији: »Лажеш! ГОСПОД, наш Бог, није те послао да кажеш: ‚Немојте да идете у Египат да се тамо населите.‘ ³ Него, Барух син Неријин подговара те против нас, да нас предаш у руке Халдејцима, да нас они побију или одведу у сужањство у Вавилон.«

⁴ Тако Јоанан син Кареахов и сви заповедници војске и сав народ не послушаше ГОСПОДЊУ заповест да остану у Јуди, ⁵ него Јоанан и заповедници одведоше сав преостали народ^[b] Јуде, оне који су се били вратили из свих народа међу којима су били распршени да би живели у Јуди, ⁶ све мушкарце, жене и нејач и цареве кћери које је Невузарадан, заповедник царске страже, био оставио код Гедалје сина Ахикама сина Шафановог. А одведоше и пророка Јеремију и Баруха сина Неријиног. ⁷ Тако дођоше у Египат, јер нису послушали ГОСПОДА, и одоше све до Тахпанхеса.

⁸ Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији у Тахпанхесу: ⁹ »Јудејима наочиглед понеси неколико великих каменова и укопај их у глину на плочнику од цигле на улазу у фараонову палату у Тахпанхесу, ¹⁰ па им реци: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Послаћу по свога слугу Навуходоносора, цара Вавилона, и његов престо поставити на овим каменовима које сам овде укопао, а он ће изнад њих разапети свој царски покров. ¹¹ Доћи ће и напасти Египат, доносећи смрт онима који су одређени за смрт, сужањство онима који су одређени за сужањство и мач онима који су одређени да погину од мача. ¹² Запалиће храмове египатских богова, спалити их и однети им богове. Као што пастир треби свој огртач од бува, тако ће и он отребити Египат и несметано отићи из њега. ¹³ У Египту ће поразбијати и свете стубове у храму сунца и спалити храмове египатских богова.‘«

Казна због идолопоклонства

44 Реч која је дошла Јеремији за све Јудеје који су живели у Доњем Египту – у Мигдолу, Тахпанхесу и Мемфису^[c] – и Горњем Египту: ² »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Видели сте велику несрећу коју сам довео на Јерусалим и све јудејске градове. Данас они леже опустели и разорени ³ због зла које су починили. Изазвали су ме на гнев палећи кâд и клањајући се другим боговима, које ни ви ни ваши праоци нисте познавали. ⁴ Непрестано сам вам слао своје слуге пророке, који су вам говорили: ‚Не чините ову гнусобу, коју мрзим!‘ ⁵ Али они нису хтели да послушају ни да обрате пажњу и нису се одвратили од своје опакости ни престали да пале кâд другим боговима. ⁶ Зато се излио мој љути гнев и разгорео се по градовима Јуде и улицама Јерусалима, па од њих учинио пустош и рушевине, као што су и данас.

⁷ »Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Зашто на себе навлачите толику несрећу истребљујући из Јуде мушкарце и жене, децу и одојчад, да вас не остане ни мало^[d]? ⁸ Зашто ме изазивате на гнев својим делима, палећи кâд другим боговима у Египту, у који сте дошли да живите? Уништићете се, па ће вас псовати и вређати међу свим народима на земљи. ⁹ Зар сте заборавили зло које су чинили ваши праоци и јудејски цареви и царице и зло које сте чинили ви и ваше жене у Јуди и на улицама Јерусалима? ¹⁰ Они се ни до дана данашњег нису понизили ни уплашили, нити су се држали мога Закона и уредби које сам дао вама и вашим праоцима.

¹¹ »Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Чврсто сам одлучио да на вас доведем несрећу и да затрем сву Јуду. ¹² Преостали народ^[e] Јуде, који је одлучио да оде у Египат и тамо се настани, сви ће страдати у Египту – пашће од мача или умрети од глади. Од најмањег до највећег, сви ће умрети од мача или глади. Људи ће их проклињати и згражавати се над њима, псовати их и вређати. ¹³ Казнићу оне који живе у Египту мачем, глађу и помором као што сам казнио Јерусалим. ¹⁴ Нико од преосталог народа^[f] Јуде који је отишао да живи у Египту неће умаћи, ни остати жив, ни вратити се у Јуду, у коју чезне да се врати и у њој живи – нико се неће вратити осим неколико избеглица.«

¹⁵ Тада сви мушкарци који су знали да њихове жене пале кâд другим боговима, све жене које су биле присутне – велико мноштво њих – и сав народ који је живео у Доњем и Горњем Египту рекоше Јеремији: ¹⁶ »Нећемо да се покоримо томе што си нам рекао у име ГОСПОДА, ¹⁷ него ћемо учинити све онако како смо сами рекли: палићемо кâд Царици неба и изливати јој жртве леванице као што смо чинили у градовима Јуде и на улицама Јерусалима ми и наши праоци, наши цареви и поглавари. У то време смо имали хране у изобиљу, било нам је добро и никакво зло нас није сналазило. ¹⁸ Али, откад смо престали да палимо кâд Царици неба и да јој изливамо жртве леванице, немамо ништа и страдамо од мача и глади.«

¹⁹ А жене рекоше: »Када смо палиле кâд Царици неба и изливале јој жртве леванице, наши мужеви су знали да правимо колаче по њеном лику и да јој изливамо леванице.«

²⁰ Тада Јеремија рече свему народу – и мушкарцима и женама – свима који су му тако одговорили: ²¹ »Зар мислите да се ГОСПОД не сећа и да му није у мислима кâд који сте ви и ваши праоци, ваши цареви и ваши службеници и народ земље палили у градовима Јуде и на улицама Јерусалима? ²² Када ГОСПОД више није хтео да трпи ваша зла дела и гнусобе које сте чинили, ваша земља је постала предмет згражавања и псовања и голетна пустош без житеља, као што је и данас. ²³ Зато што сте палили кâд и грешили против ГОСПОДА и зато што га нисте слушали ни држали се његовог Закона, уредби и прописа снашла вас је ова садашња несрећа.«

²⁴ Потом Јеремија рече свему народу, посебно женама: »Чуј реч ГОСПОДЊУ, сав јудејски народе у Египту. ²⁵ Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ви и ваше жене показали сте својим делима оно што сте обећали када сте рекли: »Сигурно ћемо извршити оно што смо се заветовали да учинимо: да палимо кâд и изливамо жртве леванице Царици неба.«‘

»Само напред! Држите се својих обећања и извршавајте своје завете! ²⁶ Али чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви Јудеји који живите у Египту: ‚Ево заклињем се својим великим Именом‘, каже ГОСПОД, ‚да ниједан Јудејин у целом Египту неће више никад призвати моје Име ни заклети се: »Тако ми Господа ГОСПОДА живога.« ²⁷ Јер, ја бдим над њима на зло, а не на добро. Јудеји у Египту страдаваће од мача и глади све док сви не буду затрти. ²⁸ Мало ће бити оних који ће умаћи мачу и вратити се из Египта у Јуду. Тада ће сав преостали народ који је дошао да живи у Египту знати чије обећање вреди – моје или њихово.

²⁹ »‚Ово ће вам бити знак да ћу вас казнити на овом месту‘, говори ГОСПОД, ‚па ћете знати да се испуњавају моје претње да ћу вам нанети зло.‘ ³⁰ Овако каже ГОСПОД: ‚Ево, предаћу фараона Хофру, цара Египта, у руке његовим непријатељима који хоће да му одузму живот, баш као што сам јудејског цара Цидкију предао у руке вавилонском цару Навуходоносору, непријатељу који је хтео да му одузме живот.‘«

Божија порука Баруху

45 Пророк Јеремија овако рече Баруху сину Неријином четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног након што је Барух записао на свитак оно што му је Јеремија говорио у перо: ² »Овако ГОСПОД, Бог Израелов, каже теби, Баруше: ³ ‚Рекао си: »Тешко мени! ГОСПОД ми додаде жалост на патњу. Изнури ме јаукање и не налазим починка.« ⁴ По свој ћу земљи срушити оно што сам саградио и ишчупати оно што сам посадио, ⁵ а ти за себе тражиш нешто посебно. Немој, јер ја ћу довести несрећу на све људе, говори ГОСПОД. Али, куд год да одеш, даћу ти да сачуваш живот.‘«