Beginning
64 О, кад би небеса поцепао и сишао!
Планине би се затресле пред тобом!
2 Као што огањ запали гранчице
и чини да вода прокључа,
сиђи да обзнаниш своје Име
својим непријатељима,
да народи задрхте пред тобом!
3 Јер, када си чинио страхотна дела
која нисмо очекивали,
силазио си и планине су се
тресле пред тобом.
4 Од прадавних времена нико није чуо,
ниједно ухо није чуло,
ниједно око видело
другога Бога осим тебе,
који ради у корист оних који га ишчекују.
5 Ти прискачеш у помоћ
онима који радо чине оно што је право,
који се сећају твојих путева.
Али, кад си се разгневио,
ми згрешисмо
и непрестано грешимо.
Како онда да се спасемо?
6 Сви смо постали као нечист човек,
а сва наша праведна дела као запрљана крпа.
Сви се сушимо као лист,
а наши греси нас односе као ветар.
7 Нико не призива твоје Име
нити се труди да до тебе допре,
јер ти си своје лице сакрио од нас
и пустио нас да ископнимо
због наших греха.
8 А ипак, ГОСПОДЕ, ти си наш Отац.
Ми смо глина, ти си грнчар –
сви смо твоје дело.
9 Не гневи се прекомерно, ГОСПОДЕ,
не сећај се наших греха довека.
Погледај на нас, молимо те,
јер сви смо твој народ.
10 Твоји свети градови постадоше пустиње;
Сион је пустиња, Јерусалим пустолина.
11 Наш свети и славни Храм,
где су ти наши очеви исказивали хвалу,
спаљен је огњем
и све нама драгоцено у рушевинама лежи.
12 Зар ћеш се после свега и даље суспрезати, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш и даље ћутати и прекомерно нас кажњавати?
Суд и спасење
65 »Открио сам се онима који нису за мене питали,
нашли су ме они који ме нису тражили.
‚Ево ме! Ево ме!‘ рекох народу који ми није призивао Име.
2 Поваздан сам пружао руке народу непокорном,
који хода рђавим путевима, идући за својим мислима,
3 народу који ме непрестано отворено изазива на гнев
приносећи жртве у вртовима
и палећи кâд на циглама,
4 који седи међу гробовима
и ноћи међу стенама,
који једе свињетину
и у лонцима му чорба од нечисте хране,
5 који каже: ‚Склони се!
Не примичи ми се јер сам за тебе пресвет!‘
Они су дим у мојим ноздрвама,
ватра која поваздан гори.
6 »Ево, пише преда мном:
‚Нећу ћутати, него ћу их исплатити у потпуности –
исплатићу их у недра –
7 за ваше грехе и за грехе ваших праотаца‘,
каже ГОСПОД,
‚зато што су палили кâд на горама
и оцрњивали ме на брдима
у недра ћу им одмерити плату за пређашња дела.‘«
8 Овако каже ГОСПОД:
»Као кад у грозду има још сока,
па кажу: ‚Немојте да га уништите,
још у њему има доброга‘,
тако ћу и ја учинити ради својих слугу –
нећу их све уништити.
9 Из Јакова ћу извести потомство
и из Јуде оне који ће наследити планине;
моји изабраници ће их наследити
и моје слуге се тамо населити.
10 Шарон ће постати пашњак за ситну стоку,
а долина Ахор пландиште за крупну
– за мој народ, који ме тражи.
11 Али ви који остављате ГОСПОДА
и заборављате моју свету гору,
који сто постављате Срећи
и вином пуните чаше Судбини[a],
12 вас ћу доделити мачу,
и сви ћете се пригнути да вас закољу.
Јер, звао сам вас, и нисте се одазивали,
говорио, и нисте слушали.
Чинили сте оно што је зло у мојим очима
и бирали оно што ми није мило.«
13 Стога овако каже Господ ГОСПОД:
»Моје слуге ће јести, а ви гладовати,
моје слуге ће пити, а ви бити жедни,
моје слуге ће се радовати, а ви бити постиђени.
14 Моје слуге ће певати од среће у срцу,
а ви ћете јаукати од бола у срцу
и кукати због тескобног духа.
15 Своје име ћете оставити мојим изабранима као клетву.
Господ ГОСПОД ће вас погубити,
а својим слугама дати друго име.
16 Ко год у земљи буде за себе тражио благослов,
тражиће да га благослови Бог истинити;
и ко год се у земљи буде заклињао,
заклињаће се Богом истинитим.
Јер, пређашње невоље биће заборављене
и сакривене од мојих очију.«
Ново небо и нова земља
17 »Јер, ево, створићу ново небо и нову земљу,
и што је било пре, неће се помињати
ни падати на памет.
18 Него, радујте се и кличите довека
због онога што стварам.
Јер, ево, стварам Јерусалим да буде град клицања,
а његов народ, народ радости.
19 Клицаћу због Јерусалима
и радовати се због свога народа.
У њему се више неће чути ни плач, ни вапај.
20 У њему више неће бити новорођенчета
које живи тек неколико дана,
ни старца који се неће наживети.
Ко умре са сто година, сматраће се младим,
а ко не доживи стоту, проклетим.
21 Зидаће куће и живети у њима,
садити винограде и јести њихов род.
22 Неће више зидати а други становати,
неће више садити а други јести.
Јер, животни век мога народа биће као век дрвета
и моји изабрани науживаће се својих дела.
23 Неће узалуд мукотрпно радити,
ни децу рађати за несрећу,
јер ће бити народ који је ГОСПОД благословио
и с њима њихове потомке.
24 Пре него зовну, одазваћу се,
док још буду говорили, услишићу.
25 Вук и јагње храниће се заједно
и лав јести сламу као во.
Али змији ће прашина бити храна.
Они неће чинити штету
ни разарати на мојој светој гори«,
каже ГОСПОД.
Суд и нада
66 Овако каже ГОСПОД: »Небо ми је престо,
а земља подножје мојим ногама.
Какву ћете ми кућу саградити?
Какво место починка за мене?
2 Све је ово моја рука начинила
и све је ово моје«,
говори ГОСПОД.
»Али ово ће ми бити мило:
онај ко је понизан и скрушеног духа,
ко дрхти пред мојом речју.
3 Али, ко закоље вола, као да је убио човека,
и ко јагње принесе на жртву, као да је псу сломио врат.
Ко принесе житну жртву, као да је принео свињску крв,
и ко запали кâд као жртву подсетницу, као да се клања идолу.
Сами су изабрали своје путеве и уживају у својим гадостима,
4 па ћу им и ја жестоку невољу изабрати
и навући на њих оно чега се плаше.
Јер, звао сам, и нико се не одазва,
говорио, и нико не послуша.
Него, чинили су оно што је зло у мојим очима
и изабрали оно што ми није мило.«
5 Чујте реч ГОСПОДЊУ, ви који дрхтите пред његовом речју:
»Ваша сабраћа која вас мрзе и одбацују због мога Имена рекоше:
‚Нека се ГОСПОД прослави, да видимо вашу радост.‘
Али биће постиђени.
6 Слушајте ту буку из града, тај глас из Храма!
То је глас ГОСПОДА, који својим непријатељима узвраћа
како су заслужили.
7 »Пре него што осети трудове, рађа,
пре него што је спопадну болови, сина доноси на свет.
8 Ко је за тако нешто чуо?
Ко је тако нешто видео?
Зар се може земља родити у једном дану?
Зар се може народ донети на свет у једном часу?
А Кћи сионска[b], чим је осетила трудове,
своју децу роди.
9 Зар ја мајчину материцу отварам«, каже ГОСПОД,
»а не дам јој да се породи?
Зар ћу ја, који женама дајем да се породе,
затворити материцу?« каже твој Бог.
10 Радујте се са Кћери јерусалимском[c] и кличите због ње,
сви ви који је волите;
силно се с њом радујте,
сви ви који сте због ње туговали.
11 Јер, сисаћете и наситити се
на њеним дојкама утехе,
напити се и науживати
обиља њеног млека.
12 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Ево, послаћу јој мир као реку
и богатство народâ као набујали поток.
Сисаћете, а она ће вас носити у наручју
и цупкати вас на својим коленима.
13 Као што мајка теши своје дете,
тако ћу ја тешити вас –
утешићете се у Јерусалиму.
14 Када то видите, срце ће вам се радовати
и бујаћете[d] као трава.
Рука ГОСПОДЊА обзнаниће се његовим слугама,
а његова јарост његовим душманима.
15 Јер, ево ГОСПОД долази с огњем
– кола су му попут вихора –
да свој гнев искали с јарошћу
и своје претње огњеним пламеном.
16 Јер, ГОСПОД ће огњем и мачем судити свим људима
и биће много оних које је ГОСПОД побио.
17 »Они који се свештају и чисте да би ишли у вртове иза оног једног у средини, који једу свињетину, пацове и друге гадости – сви ће изгинути заједно«, говори ГОСПОД. 18 »Знам њихова дела и мисли. Долазим да окупим све народе и језике, и они ће доћи и видети моју Славу. 19 Поставићу знак међу њих, а од преживелих ћу неке послати народима – у Таршиш, Пул, Луд, познат по стрелцима, Тувал и Јаван, и на далека острва, која нису чула за мене, ни видела моју Славу – и они ће објавити моју Славу међу народима. 20 И довешће сву вашу сабраћу из свих народа на своју свету гору у Јерусалиму као жртвени принос ГОСПОДУ, на коњима, борним колима и таљигама, мазгама и камилама«, каже ГОСПОД, »као кад Израелци у чистој посуди доносе житну жртву у Дом ГОСПОДЊИ. 21 И узећу неке од њих да буду свештеници и Левити«, каже ГОСПОД.
22 »Јер, као што ће ново небо и нова земља које ћу створити трајати преда мном«, говори ГОСПОД, »тако ће трајати ваше име и потомци. 23 Од младог месеца до младог месеца и од суботе до суботе, сви људи ће долазити да се поклоне преда мном«, каже ГОСПОД. 24 »Излазиће и гледати лешеве људи који су се побунили против мене, чији црв не умире и чији огањ се не гаси, који су огавни свим људима.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International