Beginning

Изданак Давидов

23 »Тешко пастирима који затиру и распршују овце с мога пашњака!« говори ГОСПОД.

² Стога овако ГОСПОД, Бог Израелов, каже пастирима који напасају мој народ: »Зато што сте распршили моје стадо, отерали га и нисте се бринули о њему, ја ћу се побринути за вас због ваших злих дела«, говори ГОСПОД. ³ »Сâм ја сабраћу остатак оваца из свога стада из свих земаља у које сам их отерао и вратити их на њихов пашњак, где ће бити плодне и множити се. ⁴ Поставићу им пастире који ће их напасати, и оне се више неће плашити ни страховати, нити ће се нека овца изгубити«, говори ГОСПОД.

⁷ »Стога, ево, долазе дани«, говори ГОСПОД, »када се више неће говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из Египта‘, ⁸ него ће се говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелове потомке извео из северне земље и из свих земаља у које их је прогнао.‘ Тада ће живети у својој земљи.«

Лажљиви пророци

²⁵ »Чуо сам шта говоре пророци који пророкују лажи у моје име. Они говоре: ‚Сањао сам сан! Сањао сам сан!‘ ²⁶ Докле ће ово трајати у срцу ових лажљивих пророка, који пророкују заблуде свога ума? ²⁷ Они мисле да ће сновима које један другом препричавају учинити да мој народ заборави моје Име, баш као што су га њихови праоци заборавили клањајући се Ваалу. ²⁸ Нека пророк који је сањао сан исприча свој сан, а онај ко има реч од мене, нека је верно пренесе. Јер, шта има слама са житом?« говори ГОСПОД. ²⁹ »Зар моја реч није као огањ«, говори ГОСПОД, »и као маљ који стену смрскава у парампарчад?

³⁰ »Стога ме ево против пророкâ«, говори ГОСПОД, »који један од другога краду моје речи. ³¹ Ево ме против пророкâ«, говори ГОСПОД, »који својим језиком мељу, а ипак говоре: ‚Говори ГОСПОД.‘ ³² Ево ме против оних који пророкују лажне снове«, говори ГОСПОД. »Причају их и заводе мој народ својим безочним лажима, а нисам их ја послао ни поставио. Тако овом народу нису ни на какву корист«, говори ГОСПОД.

Лажна пророштва и лажни пророци

³³ »Када те овај народ, или пророк, или свештеник, упитају: ‚Које је ГОСПОДЊЕ пророштво?‘ ти им одговори: ‚Какво пророштво? Оставићу вас, говори ГОСПОД.‘ ³⁴ Ако неки пророк, или свештеник, или неко од овог народа каже: ‚Ово је ГОСПОДЊЕ пророштво‘, казнићу тог човека и његове укућане. ³⁵ Овако сваки од вас говори свом пријатељу или рођаку: ‚Шта је ГОСПОД одговорио?‘ или ‚Шта је ГОСПОД рекао?‘ ³⁶ Али немојте поново да помињете ‚ГОСПОДЊЕ пророштво‘, јер речи сваког човека постају његово пророштво, па тако искривљујете речи Бога живога, ГОСПОДА над војскама, нашега Бога. ³⁷ Овако говорите пророку: ‚Шта ти је ГОСПОД одговорио?‘ или ‚Шта је ГОСПОД рекао?‘ ³⁸ Ако говорите: ‚Ово је ГОСПОДЊЕ пророштво‘, ГОСПОД каже овако: Изговорили сте речи ‚ГОСПОДЊЕ пророштво‘, иако сам вам рекао да их не изговарате. ³⁹ Стога ћу сасвим заборавити и одбацити од свог лица и вас и ваш град, који сам дао вама и вашим праоцима. ⁴⁰ Довешћу на вас вечну срамоту, вечни стид који неће бити заборављен.«

Две корпе смокава

24 Након што је Навуходоносор, цар Вавилона, одвео Јоахина^[a] сина Јехојакимовог, цара Јуде, и јудејске службенике, занатлије и коваче у изгнанство из Јерусалима у Вавилон, ГОСПОД ми показа две корпе смокава стављене испред Храма ГОСПОДЊЕГ. ² У једној корпи су биле врло добре смокве, као оне које рано сазревају, а у другој су биле лоше смокве, толико лоше да нису биле за јело.

³ Тада ме ГОСПОД упита: »Шта видиш, Јеремија?«

А ја рекох: »Смокве. Оне добре су врло добре, а оне лоше су толико лоше да нису за јело.«

⁴ Тада ми дође реч ГОСПОДЊА: ⁵ »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Као што су ове смокве добре, тако ћу и ја добрима сматрати изгнане из Јуде, које сам отерао са овога места у земљу Халдејаца. ⁶ Моје очи ће пазити на њих ради њиховог добра и ја ћу их вратити у ову земљу. Подићи ћу их, а не срушити; посадићу их, а не ишчупати. ⁷ Даћу им памети да знају да сам ја ГОСПОД. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог, јер они ће ми се вратити свим својим срцем.

⁸ »Али, као са лошим смоквама, које су толико лоше да се не могу јести«, каже ГОСПОД, »тако ћу поступити са Цидкијом, царем Јуде, његовим службеницима и преживелима из Јерусалима, било да остану у овој земљи, било да живе у Египту. ⁹ Учинићу их одвратнима и увредљивима за сва царства на земљи, руглом и узречицом, предметом ругања и проклињања куд год их отерам. ¹⁰ Послаћу на њих мач, глад и помор док не буду истребљени из земље коју сам дао њима и њиховим праоцима.«

Седамдесет година сужањства

25 Реч која је дошла Јеремији о свем народу Јуде четврте године владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, а прве године владавине Навуходоносора, цара Вавилона.

² Пророк Јеремија рече свем народу Јуде и свим житељима Јерусалима: ³ Двадесет три године – од тринаесте године владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде, до дана данашњег – долазила ми је реч ГОСПОДЊА и ја сам вам је стално говорио, али ви нисте слушали. ⁴ Иако је ГОСПОД стално слао своје слуге пророке, нисте слушали ни обраћали пажњу. ⁵ Говорили су: »Окрените се, сваки од вас, од свог злог начина живота и својих злих дела, и остаћете у земљи коју је ГОСПОД дао вама и вашим праоцима довека. ⁶ Не идите за другим боговима, да им служите и клањате им се, не изазивајте ме на гнев својим делима, и ја вам нећу учинити ништа нажао.«

⁷ »Али ви ме нисте слушали«, говори ГОСПОД, »и разгневили сте ме својим делима, и сами себи наудили.«

⁸ Стога ГОСПОД над војскама каже овако: »Зато што нисте слушали моје речи, ⁹ позваћу све народе севера и свог слугу Навуходоносора, цара Вавилона«, говори ГОСПОД, »и довести их на ову земљу и њене становнике и на све околне народе. Докраја ћу их затрти и учинити их предметом згражавања и презира и вечном рушевином. ¹⁰ Затрћу међу њима звуке весеља и радости, гласове младе и младожење, клопарање млинских каменова и светлост светиљке. ¹¹ Сва ова земља постаће гола пустош, а ови народи ће седамдесет година служити цару Вавилона. ¹² Али, када се наврши ових седамдесет година, казнићу цара Вавилона и његов народ, земљу Халдејаца, због њихове кривице«, говори ГОСПОД, »и учинити је пустом довека. ¹³ Довешћу на ту земљу све што сам рекао против ње, све што је записано у овој књизи и што је Јеремија пророковао против свих народа. ¹⁴ И они ће служити многим народима и великим царевима. Вратићу им према њиховим поступцима и делима.«

Чаша Божије срџбе

¹⁵ Овако ми рече ГОСПОД, Бог Израелов: »Узми из моје руке ову чашу с вином моје срџбе, па нека сви народи којима те пошаљем пију из ње. ¹⁶ Када буду пили из ње, затетураће се и полудети због мача који ћу послати међу њих.«

¹⁷ И ја узех чашу из руке ГОСПОДЊЕ, па учиних да из ње пију сви народи којима ме је послао:

¹⁸ Јерусалим и градови Јуде, његови цареви и службеници – да постану рушевина, предмет згражавања, презира и проклињања, као што су данас –

¹⁹ фараон, цар Египта, његови службеници, поглавари и сав народ ²⁰ и сви страни народи међу њима,

сви цареви земље Уц,

сви цареви Филистејаца – Ашкелона, Газе, Екрона и народа преосталог у Ашдоду –

²¹ Едома, Моава и Амона,

²² сви цареви Тира и Сидона,

цареви обалских земаља на другој страни мора,

²³ Дедана, Теме, Буза и сви који су далеко,

²⁴ сви цареви Арабије и сви цареви страних народа који живе у пустињи,

²⁵ сви цареви Зимрија, Елама и Медије,

²⁶ и сви цареви севера, близу и далеко, један за другим –

сва царства на лицу земље.

А после свих њих пиће из ње и цар Шешаха^[b].

²⁷ »Онда им реци: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Пијте, опијте се и повраћајте, и падните да више никада не устанете због мача који ћу послати међу вас.‘

²⁸ »А ако одбију да узму чашу из твоје руке и да пију из ње, реци им: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Морате да пијете! ²⁹ Јер, ево, почео сам да доводим велику несрећу на град који носи моје Име, а ви да се извучете без казне? Нећете се извући без казне, јер дозивам мач да сиђе на све становнике земље, говори ГОСПОД над војскама.‘

³⁰ »Пророкуј све ово против њих и реци им:

³² Овако каже ГОСПОД над војскама:

³³ А побијених ће тога дана бити од једног краја света до другог. Нико их неће ожалити, ни покупити, ни сахранити, него ће бити као ђубриво на тлу.