Book of Common Prayer
Davidova pobjednička pjesma
(2 Sam 22,1-51)
Voditelju zbora. Davidova pjesma. BOŽJI sluga David ispjevao je ovu pjesmu BOGU kad ga je BOG oslobodio od Šaula i svih drugih neprijatelja.
1 Volim te, BOŽE, snago moja!
2 BOG je moja stijena,
moja tvrđava i moj spasitelj.
Bog mi je kao stijena,
na koju se sklanjam.
On je moj štit,
svojom snagom[a] me spašava,
moja utvrda neosvojiva.
3 Zazvao sam BOGA, koji je vrijedan slavljenja,
on me spasio od neprijatelja.
4 Konopi smrti zapleli su se oko mene,
bujice uništenja[b] su me odnosile.
5 Zaplela me užad smrti,
pojavile se zamke ubojite.
6 U nevolji sam BOGU zavapio,
u pomoć sam ga pozvao.
U hramu svome glas mi je čuo,
moj plač mu je dopro do ušiju.
7 Tad se zemlja stresla i poljuljala,
uzdrmali se temelji planina,
drhtali su od njegovog bijesa.
8 Iz nosa mu je nadirao dim,
iz usta je rigao vatru,
od njega je prskao žar.
9 Razdvojio je nebo i sišao,
stajao je na tamnom oblaku.
10 Uzjahao je krilato biće[c] i uzletio,
vinuo se na krilima vjetra.
11 Tminu je učinio svojim šatorom,
okružio se tamnim oblacima punima vode.
12 Iz sjaja, koji je išao pred njim,
kroz oblake se probila tuča i žar.
13 BOG grmi s nebesa,
Svevišnjega ori se glas.[d]
14 Strijele odapinje, razgoni neprijatelje,
munjama ih tjera da besciljno bježe.
15 BOŽE, povikao si prijetnje,
u srdžbi si dahnuo,
otkrila su se morska dna,
i pokazali se temelji zemlje.
16 Odozgo je posegnuo i zgrabio me,
izvukao me iz vode duboke.
17 Spasio me od moćnih neprijatelja,
od svih koji su me mrzili
i bili jači od mene.
18 Napali su me u vrijeme nevolje,
ali BOG mi je bio uporište.
19 Izveo me na siguran prostor,
spasio me jer sam mu drag.
20 BOG me nagradio zbog moje pravednosti,
uzvratio mi je po mojoj nevinosti.
21 Jer, u svemu sam slijedio BOGA,
nisam se okrenuo zlu.
22 Poštovao sam sve njegove zakone,
nisam odstupao od njegovih propisa.
23 Besprijekoran sam pred njim bio,
svakoga grijeha sam se čuvao.
24 BOG me nagradio
jer sam činio što je ispravno.
Moju je nevinost uvidio.
25 Vjernima pokazuješ da si vjeran
i dobrima da si dobar.
26 S dobronamjernima si dobronamjeran,
a zlonamjerne nadmudruješ.[e]
27 Ponizne spašavaš,
ohole ponižavaš.
28 BOŽE, ti moju svjetiljku pališ,
moju tamu obasjavaš.
29 Uz tvoju pomoć vojsku nadvladavam,
sa svojim Bogom zidine neprijatelja osvajam.
30 Bog je savršen u svojim djelima,
BOG ispunjava svoja obećanja.
On je zaštita svakome
tko se k njemu sklanja.
31 Jer, nema drugog BOGA osim ovoga.
I nema Stijene osim našeg Boga.
32 Bog mi daje snagu,
pruža mi savršen put.
33 Noge mi ojačava kao u jelena,
čvrsto stojim na visinama.
34 Ruke mi za rat priprema,
napinjem i najčvršći lûk.
35 Zaštitio si me svojim spasenjem,
tvoja me desna ruka podržava,
tvoja me pomoć uzvisuje.
36 Širok put preda mnom si raskrčio
da se ne bih spotaknuo.
37 Svoje neprijatelje sam progonio i stigao,
nisam stao dok ih nisam dokrajčio.
38 Skršio sam ih da ne mogu ustati,
leže mi pod nogama.
39 Opremio si me snagom za bitku,
pokorio si moje protivnike.
40 Zbog tebe bježe moji neprijatelji,
uništeni su moji mrzitelji.
41 Zvali su u pomoć, nitko ih nije spasio.
BOGU su vapili, nije im se odazvao.
42 Kršim ih dok ne postanu kao prašina na vjetru,
gazim ih kao blato na putu.
43 Spasio si me od mojih protivnika,
učinio vladarom mnogih naroda.
Služe mi oni koje nisam poznavao.
44 Čim su čuli za mene, pokorili su mi se.
Stranci dolaze i klanjaju se.
45 Nestaje sva srčanost njihova,
drhte izlazeći iz skrovišta.
46 BOG je živ!
Blagoslovljena moja Stijena!
Uzvišen je Bog koji me spašava!
47 On je Bog koji mi daje osvetu
i za mene pokorava narode.
48 Spasio me od neprijatelja,
uzvisio nad protivnicima,
izbavio od nasilnika!
49 Zato te, BOŽE, slavim među narodima
i pjevam hvalospjeve tvome imenu!
50 Velike pobjede Bog daje svom kralju.
Svoju vjernost i ljubav zauvijek pokazuje
svom izabraniku[f] Davidu i njegovom potomstvu.
David u službi kod Šaula
14 BOŽJI je duh napustio Šaula. Sad ga je mučio zao duh, poslan od BOGA.
15 Sluge su govorili Šaulu: »Muči vas zao duh, poslan od Boga. 16 Gospodaru, dajte zapovijed svojim slugama da nađemo nekoga tko dobro svira harfu. Ako vas napadne zao duh poslan od Boga, čovjek će zasvirati i bit će vam bolje.«
17 Tako je Šaul poslao sluge: »Nađite nekoga tko dobro svira i dovedite ga k meni.«
18 Jedan od slugu je rekao: »Vidio sam jednog od Jišajevih sinova, iz Betlehema, da dobro svira. Hrabar je ratnik, pametno govori i lijepo izgleda. A i BOG je s njim.«
19 Tako je Šaul poslao glasnike k Jišaju, s porukom: »Pošalji mi Davida, tvoga sina koji čuva ovce.«
20 Jišaj je uzeo magarca i natovario na njega kruh, mijeh vina i jednog kozlića. Poslao je svog sina Davida s darovima k Šaulu. 21 David je otišao i stupio u njegovu službu. Šaul ga je jako zavolio pa je David postao njegov štitonoša.
22 Šaul je poručio Jišaju: »Pusti da David ostane kod mene u službi. Jako sam zadovoljan s njim.«
23 Kad god je zao duh poslan od Boga obuzeo Šaula, David bi zasvirao harfu. Šaul bi tada osjetio olakšanje. Bilo mu je bolje, a zao bi ga duh napustio.
David i Golijat
17 Filistejci su okupili svoje ratne postrojbe kod Soka, na području Jude. Utaborili su se pored Efes Damima, između Soka i Azeke, 2 a Šaul i Izraelci skupili su se i utaborili u dolini Ela. Postrojili su se, spremni za bitku s Filistejcima. 3 Filistejci su bili na jednom brdu, a Izraelci na drugome, nasuprot njima. Dijelila ih je dolina.
4 Iz filistejskog je tabora istupio ratnik po imenu Golijat. Bio je iz Gata, visok preko tri metra[a]. 5 Imao je na glavi brončanu kacigu. Bio je obučen u pločasti oklop od bronce, težak pedeset kilograma[b]. 6 Na nogama je imao brončane štitnike, a na leđima mu je visjelo kratko, brončano koplje. 7 Držak je njegovog koplja bio dugačak kao tkalačko vratilo, a šiljak na vrhu težak šest kilograma[c]. Pred njim je hodao njegov štitonoša.
8 Stao je i povikao prema izraelskim jedinicama: »Zašto ste se postrojili za bitku? Ja sam Filistejac, a vi ste Šaulovi ljudi. Odaberite, dakle, jednog od vas pa neka se dođe boriti sa mnom. 9 Ako me nadjača i ubije, bit ćemo vaši robovi. Ali, ako ja ubijem njega, vi ćete postati naši robovi i služiti nam.«
10 Filistejac je rekao: »Danas izazivam izraelsku vojsku! Pošaljite mi čovjeka da se bori sa mnom.«
11 Kad su Šaul i Izraelci čuli što govori Filistejac, bili su obeshrabreni i jako uplašeni.
17 Petar je razmišljao što bi ta vizija mogla značiti. A glasnici, koje je poslao Kornelije, raspitali su se gdje se nalazi Šimunova kuća i već su stajali na njezinim vratima. 18 Zovnuli su i pitali boravi li Šimun, zvani Petar, u toj kući.
19 Dok je Petar još razmišljao o onome što je vidio, Duh mu je rekao: »Slušaj, trojica te traže. 20 Ustani, siđi i pođi s njima bez oklijevanja jer sam ih ja poslao.« 21 Petar je sišao i rekao im: »Ja sam onaj kojeg tražite. Zašto ste došli?«
22 Oni su mu odgovorili: »Poslao nas je zapovjednik Kornelije. On je pravedan i pobožan čovjek; sav ga židovski narod cijeni. Sveti mu je anđeo rekao da te pozove u svoju kuću i da posluša što mu imaš reći.« 23 Petar ih je pozvao u kuću i gostoljubivo ih primio. Sutradan se spremio i pošao s njima, a s njim su pošla i neka braća iz Jope.
24 Dan nakon toga stigli su u Cezareju. Kornelije ih je već čekao, zajedno s rođacima i bliskim prijateljima koje je pozvao k sebi. 25 Čim je Petar zakoračio u kuću, Kornelije mu je izašao u susret. Bacio mu se pred noge da mu iskaže poštovanje. 26 No Petar ga je podigao i rekao mu: »Ustani, jer i ja sam samo čovjek.« 27 U razgovoru s Kornelijem Petar je ušao i našao okupljeno mnoštvo te 28 im rekao: »Vi znate da Židovu Zakon ne dopušta da se druži s nežidovom ili da ulazi u njegovu kuću. Ali meni je Bog pokazao da nikoga ne smatram okaljanim niti nečistim. 29 Zato sam došao bez protivljenja čim sam bio pozvan. Sad mi recite, zašto ste poslali po mene?«
30 Na to je Kornelije odgovorio: »Prije četiri dana, u ovo isto vrijeme, u tri sata popodne, bio sam u kući i molio. Odjednom je neki čovjek u sjajnoj odjeći stao pred mene 31 i rekao: ‘Kornelije, Bog je čuo tvoju molitvu i zapamtio tvoju pomoć siromašnima. 32 Stoga, pošalji nekoga u Jopu da pozove Šimuna zvanog Petar da dođe. On je odsjeo u kući Šimuna kožara na obali.’ 33 Odmah sam poslao po tebe i dobro je što si došao. Sada svi ovdje stojimo pred Bogom da poslušamo sve što ti je Gospodin zapovjedio da nam kažeš.«
Isus se ukazuje učenicima
(Mt 28,16-20; Mk 16,14-18; Iv 20,19-23; Dj 1,6-8)
36 Dok su još o tome pričali okupljenima, Isus je stao između njih i rekao im: »Mir vama!«
37 A oni su se zaprepastili i obuzeo ih je strah. Mislili su da vide duha. 38 A on im je rekao: »Zašto ste tako uznemireni? I zašto se u vama bude sumnje? 39 Pogledajte mi ruke i noge! Vidjet ćete da sam to stvarno ja. Dotaknite me i vidjet ćete; duh nema mesa i kostiju kao što ih ja imam.«
40 Kada im je to rekao, pokazao im je svoje ruke i noge. 41 A oni od radosti nisu mogli povjerovati svojim očima. Bili su zadivljeni. Upitao ih je: »Imate li ovdje što za jelo?« 42 Dali su mu komad pečene ribe. 43 On ga je uzeo i pred njima pojeo.
44 Zatim im je rekao: »To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: sve što o meni piše u Mojsijevom zakonu, prorocima i psalmima mora se ispuniti.«
45 Tada im je prosvijetlio um da shvate što je zapisano u Svetim pismima. 46 Rekao im je: »Zapisano je da će Krist biti ubijen i da će trećega dana uskrsnuti 47 i da će se u njegovo ime propovijedati ljudima da se obrate kako bi im bili oprošteni grijesi. Najprije to propovijedajte u Jeruzalemu, a onda i ostalim narodima! 48 Vi ste tome svjedoci. 49 Šaljem vam ono što je moj Otac obećao, ali ostanite u gradu sve dok ne primite silu s Neba!«
Isus uzlazi na Nebo
(Mk 16,19-20; Dj 1,9-11)
50 Tada ih je odveo u blizinu Betanije, podigao ruke i blagoslovio ih. 51 Dok ih je blagoslivljao, udaljio se od njih i bio uznesen na Nebo. 52 Oni su mu se poklonili i s velikom radošću vratili u Jeruzalem. 53 Ondje su stalno bili u Hramu i slavili Boga.
Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP) © 2019 Bible League International