Old/New Testament

Bog poziva narod u savez

19 Prvog dana trećeg mjeseca od izlaska iz Egipta, Izraelci su stigli u Sinajsku pustinju. ² Nakon što su otišli iz Refidima, ušli su u Sinajsku pustinju i utaborili se pred planinom Sinaj.

³ Tada se Mojsije popeo k Bogu, a BOG mu je progovorio s planine: »Ovako reci Izraelcima, Jakovljevom narodu: ⁴ ‘Vidjeli ste što sam učinio s Egiptom. Vidjeli ste kako sam vas nosio, kao na orlovim krilima, i doveo vas k sebi. ⁵ Ako me budete slušali i držali se mog saveza, bit ćete mi dragocjena svojina među svim narodima. Dakako, moj je cijeli svijet, ⁶ ali vi ćete mi biti kraljevstvo svećenika i sveti narod.’ Ove riječi prenesi Izraelcima.«

⁷ Mojsije se vratio, pozvao starješine naroda i prepričao im sve što mu je BOG zapovjedio da im kaže. ⁸ A sav narod odgovori u jedan glas: »Činit ćemo sve što je rekao BOG.«

Tada je Mojsije prenio BOGU što je narod odgovorio. ⁹ BOG je rekao Mojsiju: »Doći ću ti u gustom oblaku, da narod čuje kad budem govorio s tobom i da ti uvijek vjeruje.«

Priprema naroda za savez

Kad je Mojsije prenio BOGU što je narod odgovorio, ¹⁰ BOG mu reče: »Idi narodu i posvećuj ih danas i sutra. Neka operu odjeću, ¹¹ a trećeg dana neka budu spremni. Trećeg će se dana BOG spustiti na Sinajsku planinu naočigled cijelog naroda. ¹² Narodu postavi granicu oko planine i reci im: ‘Pazite da se ne penjete na planinu i da ne dotičete njezino podnožje. Tko dotakne planinu, bit će pogubljen. ¹³ Prijestupnika ne dotičite rukama, nego ga ubijte kamenjem ili strijelama. Bio to čovjek ili životinja, ne smije ostati na životu.’ Tek na dugi zvuk ovnovskog roga, mogu se penjati na planinu.«

¹⁴ Kad se s planine spustio k narodu, Mojsije ih je posvetio, a oni su oprali svoju odjeću. ¹⁵ Zatim im je rekao: »Pripremite se za treći dan. U to vrijeme ne spavajte sa svojim ženama.«

¹⁶ Trećeg dana ujutro prolomila se grmljavina i sijevnule munje, a nad planinu se nadvio gust oblak i začuo snažan zvuk roga. Sav je narod u taboru drhtao od straha. ¹⁷ Mojsije je poveo narod iz tabora ususret Bogu. Stali su u podnožje planine. ¹⁸ Sinajsku je planinu obavijao dim jer se BOG spustio na nju okružen vatrom. Iz planine je sukljao dim, kao iz velike peći, i sva se planina strahovito tresla, ¹⁹ a zvuk roga čuo se sve glasnije. Mojsije je govorio Bogu, a Bog mu je odgovarao gromoglasnim glasom.

²⁰ BOG se spustio na vrh Sinajske planine i pozvao Mojsija. Kad se Mojsije popeo, ²¹ BOG mu je rekao: »Siđi i upozori narod da se ne guraju da bi vidjeli BOGA jer bi mogli izginuti. ²² Upozori i svećenike, koji prilaze BOGU, da se posvete, da ih ne kaznim.«

²³ Mojsije je rekao BOGU: »Narod se ne može popeti na Sinajsku planinu jer si nas ti sam opomenuo da postavimo granicu oko planine i smatramo je svetom.«

²⁴ »Siđi dolje«, rekao mu je BOG, »pa se ponovo popni zajedno s Aronom, ali nemoj dopustiti ni svećenicima ni narodu da se guraju gore, prema BOGU, da ih ne kaznim.«

²⁵ I Mojsije je sišao k narodu, i to im rekao.

Deset zapovijedi

(Pnz 5,1-21)

20 Zatim je Bog izgovorio sve ove riječi:

² »Ja sam tvoj BOG, koji te izveo iz Egipta, zemlje ropstva. ³ Nemoj imati drugih bogova osim mene.

⁴ Ne pravi sebi idole u obliku bilo čega što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili ispod, u vodi. ⁵ Nemoj ih štovati niti im služiti jer sam ja, tvoj BOG, ljubomoran Bog. Kažnjavam one koji me mrze i njihove potomke do trećeg i četvrtog koljena, ⁶ a pokazujem vjernost i ljubav do tisućitog koljena^[a] onima koji me vole i drže moje zapovijedi.

⁷ Ne koristi ime svog BOGA za lažna obećanja jer BOG neće ostaviti nekažnjenog onoga tko tako zlorabi njegovo ime.

⁸ Drži svetim šabat, dan odmora. ⁹ Šest dana radi i obavljaj sve svoje poslove, ¹⁰ ali sedmi dan je dan odmora u čast tvoga BOGA. Toga dana ne obavljaj nikakav posao—ni ti, ni tvoji sinovi ni kćeri, ni tvoji robovi ni ropkinje, ni tvoja stoka, pa čak ni stranci u tvojim naseljima. ¹¹ Jer, BOG je za šest dana stvorio nebo, zemlju i more, i sve što je u njima, a sedmog je dana počinuo. Zato je BOG blagoslovio šabat i učinio ga svetim.

¹² Poštuj svog oca i svoju majku, da imaš dug život u zemlji koju ti daje tvoj BOG.

¹³ Ne počini ubojstvo.

¹⁴ Ne počini preljub.

¹⁵ Ne ukradi.

¹⁶ Ne laži kada svjedočiš u vezi bližnjega.

¹⁷ Ne žudi za kućom svog bližnjega. Ne žudi za ženom svog bližnjega, ni za njegovim robom ni ropkinjom, ni volom ni magarcem, ni za bilo čime što pripada tvom bližnjemu.«

Narod u strahu

(Pnz 5,22-33)

¹⁸ Sve to vrijeme narod je promatrao i slušao—gromovi, munje, dim iz planine, zvuk roga—pa je drhtao od straha i stajao podalje. ¹⁹ Tada su rekli Mojsiju: »Ti nam govori, a mi ćemo slušati. Ali nemoj da nam govori Bog, da ne umremo.«

²⁰ A Mojsije im je rekao: »Ne bojte se, jer je Bog došao da bi vas iskušao, da vam usadi strah od Boga pa da ne griješite.« ²¹ Narod je ostao podalje, a Mojsije je prišao gustoj tami u kojoj je bio Bog.

Žrtvenik

²² BOG je rekao Mojsiju: »Ovako reci Izraelcima: ‘Sami znate da sam vam govorio s neba. ²³ Ne izrađujte uz mene bogove od srebra ili zlata.’

²⁴ Napravi mi žrtvenik od zemlje i na njemu mi prinosi svoje žrtve paljenice i slavljenice^[b], svoju sitnu i krupnu stoku. Doći ću k tebi na svako mjesto koje odredim za štovanje i blagosloviti te. ²⁵ Ako mi gradiš žrtvenik od kamenja, nemoj klesati kamen jer ćeš ga dlijetom oskvrnuti. ²⁶ Ne radi stepenice do žrtvenika, da ti se ne bi vidjela golotinja dok stojiš na njima.«

O opraštanju

²¹ Tada je Petar pristupio Isusu i upitao ga: »Gospodine, koliko puta smije moj brat sagriješiti protiv mene, a da mu još uvijek oprostim? Do sedam puta?«

²² Isus mu je odgovorio: »Kažem ti, ne samo sedam puta nego sedamdeset i sedam puta^[a]!

²³ Jer, Kraljevstvo je nebesko poput kralja koji je odlučio srediti račune sa svojim slugama. ²⁴ Kad je počeo naplaćivati dugove, doveli su mu dužnika koji mu je dugovao deset tisuća talenata^[b]. ²⁵ Budući da dužnik nije mogao vratiti dug, gospodar je naredio da se proda zajedno sa ženom i djecom, te sa svime što je imao, i da se tako naplati dug.

²⁶ Tada je sluga pao na koljena pred gospodarem i molio: ‘Budi strpljiv sa mnom i sve ću ti vratiti!’ ²⁷ Gospodar se sažalio nad njim, oprostio mu dug i pustio ga na slobodu.

²⁸ Kad je taj isti sluga izašao, našao je drugoga slugu, svoga prijatelja, koji mu je dugovao sto srebrnjaka. Zgrabio ga je za vrat i pritisnuo govoreći: ‘Vrati što mi duguješ!’

²⁹ Tada je prijatelj pao pred njim na koljena i molio ga: ‘Budi strpljiv sa mnom i vratit ću ti dug!’

³⁰ No ovaj nije htio čekati, nego je otišao i bacio ga u tamnicu dok ne vrati dug. ³¹ Kad su ostali sluge, njegovi prijatelji, vidjeli što se dogodilo, jako su se ražalostili pa su otišli i sve ispričali gospodaru.

³² Tada je gospodar pozvao prvoga slugu i rekao mu: ‘Zli slugo! Ja sam tebi oprostio čitav tvoj dug jer si me molio za milost. ³³ Nisi li se i ti trebao smilovati svome prijatelju, kao što sam se i ja tebi smilovao?’ ³⁴ Tada ga je gospodar, jako ljutit, bacio u zatvor dok ne vrati sav dug.

³⁵ Tako će i moj nebeski Otac postupiti s vama ako jedni drugima ne oprostite od sveg srca.«