Old/New Testament

Peta pošast: pomor stoke

9 Tada je BOG rekao Mojsiju: »Idi faraonu i reci mu da BOG, koji je Bog Hebreja, kaže: ‘Pusti moj narod da me ode štovati. ² Ako ih odbiješ pustiti i opet ih zadržiš, ³ BOG će poslati smrtonosnu pošast na tvoju stoku u poljima—na konje, magarce i deve, na stada sitne i krupne stoke. ⁴ No BOG će napraviti razliku između izraelske i egipatske stoke pa neće uginuti ni jedna životinja koja pripada Izraelcima. ⁵ A BOG je odredio i vrijeme—sutra će to učiniti u ovoj zemlji.’«

⁶ I BOG je to sutradan izvršio: Egipćanima je uginula sva stoka, a Izraelcima nije uginulo ni jedno grlo. ⁷ Faraon je istražio i utvrdio da Izraelcima nije uginula ni jedna jedina životinja. No faraonovo je srce i dalje bilo tvrdo i nije htio pustiti narod.

Šesta pošast: čirevi

⁸ Tada je BOG rekao Mojsiju i Aronu: »Zahvatite u šake pepeo iz peći pa neka Mojsije pred faraonom baci pepeo u zrak. ⁹ Od toga će po cijelome Egiptu nastati sitna prašina koja će na ljudima i životinjama stvarati čireve.«

¹⁰ I oni su uzeli pepeo iz peći i stali pred faraona. Mojsije ga je bacio u zrak, a na ljudima i životinjama izbili su čirevi. ¹¹ Čarobnjaci nisu mogli izaći pred Mojsija jer su im izbili čirevi, kao i svim Egipćanima. ¹² No BOG je otvrdnuo faraonovo srce pa nije htio poslušati Mojsija i Arona, baš kao što je BOG nagovijestio Mojsiju.

Sedma pošast: tuča

¹³ Tada je BOG rekao Mojsiju: »Ustani rano ujutro pa izađi pred faraona i reci mu da BOG, koji je Bog Hebreja, kaže: ‘Pusti moj narod da me ode štovati. ¹⁴ U protivnom ću ovog puta sve svoje pošasti poslati na tebe, na tvoje službenike i narod, da bi spoznao da na cijelome svijetu nema nitko kao što sam ja. ¹⁵ Dosad sam već mogao upotrijebiti svoju silu da tebe i tvoj narod udarim pomorom koji bi vas izbrisao sa zemlje. ¹⁶ No poštedio sam te s razlogom—da ti pokažem svoju silu i da cijeli svijet dozna za moje ime. ¹⁷ A ti se još uvijek uzdižeš nad mojim narodom i ne daš mu da ode. ¹⁸ Dakle, sutra u ovo vrijeme oborit ću na Egipat strašnu tuču, kakve još nije bilo od njegovog postanka. ¹⁹ Stoga, sad zapovjedi da se stoka i sve što imaš u poljima skloni na sigurna mjesta. Svaki čovjek ili životinja, koji se zateknu vani, poginut će od tuče.’«

²⁰ Neki su faraonovi službenici imali strahopoštovanja prema BOŽJOJ riječi pa su utjerali svoje robove i stoku unutra, ²¹ ali drugi nisu primili BOŽJU riječ k srcu te su ostavili svoje robove i stoku vani, na otvorenome.

²² Tada je BOG rekao Mojsiju: »Ispruži ruku prema nebu, da padne tuča na sav Egipat, na ljude i na životinje, i na sve što raste na poljima.«

²³ Kad je Mojsije ispružio štap prema nebu, BOG je poslao gromove i tuču, a munje su sijevale do zemlje. Tako je BOG sipao tuču po Egiptu. ²⁴ Dok je tuča padala, munje su neprestano sijevale. Tako strašne tuče nije bilo u čitavoj povijesti egipatskog naroda. ²⁵ Tuča je po cijelom Egiptu zatukla sve što se našlo vani, od ljudi do životinja. Pomlatila je sve što je raslo na polju i skršila svako stablo. ²⁶ Samo u kraju Gošen, gdje su živjeli Izraelci, nije bilo tuče.

²⁷ Tada je faraon pozvao Mojsija i Arona te im rekao: »Ovog sam puta zaista sagriješio. BOG je u pravu, a ja i moj narod smo u krivu. ²⁸ Pomolite se BOGU jer nam je dosta grmljavine i tuče! Pustit ću vas. Ne morate više ostati.«

²⁹ »Čim izađem iz grada«, rekao mu je Mojsije, »podići ću ruke u molitvi prema BOGU. Prestat će grmjeti, a ni tuča više neće padati—da spoznaš da zemlja pripada BOGU. ³⁰ No znam da ti i tvoji službenici još nemate strahopoštovanja prema BOGU.«

³¹ Tako su propali lan i ječam, jer je ječam bio u klasu, a lan u cvatu, ³² ali pšenica i raž nisu propali jer rastu kasnije.

³³ Mojsije je otišao od faraona i izašao iz grada pa podigao ruke u molitvi prema BOGU. Grmljavina i tuča su prestali, a ni kiša više nije padala na zemlju. ³⁴ Kad je faraon vidio da su kiša, tuča i grmljavina prestali, ponovo je sagriješio. I on i njegovi službenici otvrdnuli su svoja srca. ³⁵ Tako je faraonovo srce ostalo tvrdo i nije htio pustiti Izraelce, baš kao što je BOG nagovijestio preko Mojsija.

Osma pošast: skakavci

10 Tada je BOG rekao Mojsiju: »Idi faraonu jer sam njemu i njegovim službenicima otvrdnuo srce da bih pred njima mogao pokazati svoja znamenja. ² Moći ćeš pričati svojoj djeci i unucima kako sam se poigrao Egipćanima i kakva sam znamenja među njima učinio da biste znali da sam ja BOG.«

³ Mojsije i Aron otišli su faraonu i rekli mu: »Ovako kaže BOG, koji je Bog Hebreja: ‘Dokle ćeš odbijati poniziti se preda mnom? Pusti moj narod da me ode štovati. ⁴ Ako ga ne pustiš, sutra ću na tvoju zemlju poslati skakavce ⁵ koji će prekriti čitavu površinu da se tlo uopće neće vidjeti. Proždrijet će i ono malo što vam je preostalo nakon tuče i ogolit će sva stabla koja vam rastu u polju. ⁶ Tvoje će ih kuće biti pune, kao i kuće svih tvojih službenika i svih Egipćana. Takvo što ljudi dosad nisu vidjeli u ovoj zemlji, čak ni tvoji očevi ni djedovi.’« Zatim se Mojsije okrenuo i otišao od faraona.

⁷ Službenici su potom rekli faraonu: »Dokle će nam ovaj stvarati nevolje? Pusti taj narod da ode štovati svog BOGA. Zar još uvijek ne vidiš da je Egipat uništen?«

⁸ Tada su Mojsija i Arona doveli natrag faraonu, a on im je rekao: »Idite štovati svog BOGA. Samo mi recite tko će sve ići?«

⁹ »Ići ćemo svi—naši mladi i stari«, rekao je Mojsije, »naši sinovi i kćeri, i naša stada sitne i krupne stoke. Moramo održati svetkovinu BOGU u čast.«

¹⁰ Faraon im je rekao: »Zaista BOG mora biti s vama da bih pustio i vas i vašu djecu da odete. Očito ste naumili neko zlo. ¹¹ Ne može tako! Muškarci mogu otići štovati BOGA. Ako je to ono što želite.« Zatim su ih otjerali od faraona.

¹² BOG je rekao Mojsiju: »Ispruži ruku nad Egiptom, da na njega navale skakavci i proždru sve raslinje, sve što je preostalo nakon tuče.«

¹³ I Mojsije je ispružio štap nad Egiptom, a BOG je podigao istočni vjetar koji je puhao zemljom cijeli dan i noć. Kad je svanulo jutro, vjetar je već bio donio skakavce. ¹⁴ Skakavci su došli na sav Egipat i spustili se u sve krajeve zemlje. Takvoga golemog roja skakavaca do tada nije bilo, niti će ikad biti. ¹⁵ Prekrili su svu površinu zemlje, tako da se zacrnjela od njih. Proždrli su sve raslinje i sve plodove drveća preostale nakon tuče. U cijelom Egiptu nije ostalo ništa zeleno, ni biljke ni drveta.

¹⁶ Faraon je žurno pozvao Mojsija i Arona te rekao: »Sagriješio sam protiv vašeg BOGA i protiv vas. ¹⁷ Oprostite mi taj grijeh još samo ovaj put i pomolite se svome BOGU da od mene ukloni ovu smrtonosnu pošast.«

¹⁸ Tada je Mojsije otišao od faraona i pomolio se BOGU. ¹⁹ I BOG je promijenio vjetar u vrlo snažan zapadnjak koji je zahvatio skakavce i odnio ih u Crveno more^[a]. Ni jedan jedini skakavac nije ostao nigdje u Egiptu. ²⁰ No BOG je otvrdnuo faraonovo srce i on nije htio pustiti Izraelce.

Deveta pošast: tama

²¹ Tada je BOG rekao Mojsiju: »Ispruži ruku prema nebu, da se na Egipat spusti tama kakva se može opipati.«

²² Mojsije ispruži ruku prema nebu i na cijeli Egipat spusti se gusta tama koja je trajala tri dana. ²³ Tri dana ljudi nisu mogli vidjeti jedan drugoga, niti se maknuti s mjesta. No ondje gdje su živjeli Izraelci, bila je svjetlost.

²⁴ Tada je faraon pozvao Mojsija i rekao: »Idite štovati BOGA. Samo vaša stada sitne i krupne stoke neka ostanu ovdje, a vaša djeca mogu s vama.«

²⁵ No Mojsije odgovori: »Moraš nam dati stoku jer ćemo je klanjem i paljenjem prinositi svome BOGU. ²⁶ Zato i naša stoka mora s nama—ni papak neće ostati ovdje. Od stoke moramo izabrati žrtve za štovanje svoga BOGA jer nećemo znati što trebamo prinijeti BOGU dok ne stignemo ondje.«

²⁷ BOG je otvrdnuo faraonovo srce i on nije htio pustiti Izraelce. ²⁸ Viknuo je na Mojsija: »Odlazi od mene i pazi da više ne dolaziš preda me! Ako ponovo dođeš, poginut ćeš!«

²⁹ »Dobro si rekao«, odvrati Mojsije, »više me nećeš vidjeti.«

Upozorenje na posljednju pošast

11 BOG je rekao Mojsiju: »Poslat ću još jednu pošast na faraona i Egipat. Nakon toga će vas pustiti odavde—zapravo će vas otjerati. ² Reci narodu da svaki muškarac i svaka žena od svojih susjeda zatraži predmete od srebra i zlata.« ³ BOG je učinio da Egipćani budu naklonjeni Izraelcima. Štoviše, faraonovi službenici i narod smatrali su Mojsija velikim čovjekom.

⁴ Mojsije je rekao faraonu: »Ovako kaže BOG: ‘Oko ponoći proći ću kroz Egipat. ⁵ Tada će umrijeti svaki prvorođenac u Egiptu—od faraonovog prvorođenog sina, koji sjedi na prijestolju, do prvorođenog sina ropkinje koja radi u mlinu, a uginut će i sva prvorođena stoka. ⁶ Po cijelom Egiptu prolomit će se silan jauk, kakvog nikad nije bilo, niti će ga ikad više biti. ⁷ No među Izraelcima će biti mirno—ni pas neće zalajati, ni na čovjeka ni na životinju.’ Tako ćete znati da BOG razlikuje Egipat od Izraela. ⁸ Tada će mi doći svi ovi tvoji službenici, pokloniti mi se i reći: ‘Odlazi, i ti i sav tvoj narod s tobom!’ Nakon toga ću otići.« I Mojsije je ljutit otišao od faraona.

⁹ BOG je rekao Mojsiju: »Faraon vas neće poslušati, tako da ću učiniti još čuda u Egiptu.« ¹⁰ Mojsije i Aron učinili su sva ta čuda pred faraonom, ali je BOG otvrdnuo faraonovo srce pa nije htio pustiti Izraelce iz svoje zemlje.

Isus pomaže nežidovki

(Mk 7,24-30)

²¹ Isus je napustio to mjesto te otišao na područje Tira i Sidona. ²² Približila im se neka žena, Kananejka iz toga kraja, i počela glasno zapomagati: »Smiluj mi se, Gospodine, Davidov Sine! Moja je kći opsjednuta zlim duhom i strašno pati.«

²³ Isus joj nije rekao ni riječi pa su mu prišli učenici i počeli ga moliti: »Otjeraj je, jer nas slijedi i viče za nama!«

²⁴ Isus im je odgovorio: »Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama izraelskog naroda.«

²⁵ Tada je žena prišla Isusu, poklonila mu se i rekla: »Gospodine, pomozi mi!«

²⁶ Isus joj je odgovorio: »Nije u redu djeci oduzeti kruh i baciti ga psima.«

²⁷ Ona je rekla: »Da, Gospodine, ali i psi jedu mrvice koje padnu sa stola njihovih gospodara.«

²⁸ Isus joj je tada odgovorio: »O, ženo, velika je tvoja vjera! Neka ti bude kako želiš!« I istoga je trena ozdravila njezina kći.

Isus ozdravlja mnoge

²⁹ Isus je tada krenuo odande i otišao na obalu Galilejskog jezera, a zatim se popeo na brdo i sjeo.

³⁰ Prišlo mu je silno mnoštvo, dovodeći hrome, slijepe, osakaćene, gluhonijeme i mnoge druge bolesnike. Položili su ih na zemlju do Isusovih nogu i on ih je ozdravio. ³¹ Narod se divio kad je vidio da gluhonijemi govore, osakaćeni ozdravljaju, hromi hodaju, a slijepi gledaju, pa je slavio Izraelovog Boga.

Isus hrani mnoštvo

(Mk 8,1-10)

³² Isus je pozvao svoje učenike i rekao im: »Žao mi je naroda. Već su tri dana sa mnom, a nemaju što jesti. Ne želim ih odavde poslati gladne, da ne bi klonuli na putu.«

³³ Tada su mu učenici rekli: »Gdje bismo na ovako pustome mjestu nabavili dovoljno kruha da nahranimo toliki narod?«

³⁴ A on ih je upitao: »Koliko imate kruhova?«

»Sedam kruhova i nekoliko ribica«, odgovorili su mu.

³⁵ Isus je naredio ljudima da sjednu na zemlju. ³⁶ Zatim je uzeo sedam kruhova i ribice, zahvalio Bogu i razlomio ih te ih dao učenicima, a učenici narodu. ³⁷ Svi su jeli dok se nisu nasitili. Učenici su zatim uzeli ostatke hrane i njima napunili sedam košara. ³⁸ Bilo je ondje četiri tisuće ljudi koji su jeli, ne ubrajajući žene i djecu. ³⁹ Nakon što je Isus poslao narod kući, ušao je u lađu i otišao na područje Magadana.